Jedna neuropsihološkinja je razvila aplikaciju uz pomoć koje može, kako tvrdi, može da se identifikuje zbog čega beba plače.

Svaki put kada dete zaplače, roditelji nagađaju o čemu se radi - da li je gladna, da li joj je mokra pelena, da li je nešto boli, raste zub... Ali, tome je možda kraj.

Naime, neuropsihološkinja iz Kalifornije Arijana Anderson, i sama majka četvoro dece, osmislila je aplikaciju za mobilni telefon koja tumači plač.

"Kad sam dobila treće dete, shvatila sam da je njen plač sličan plaču prethodno dvoje i mogla sam da prepoznam šta joj treba na osnovu toga kako zvuči njen plač", kaže ova doktorka.

Upotreba aplikacije Chatter Baby je jednostavna - telefon držite blizu bebe da "sasluša" plač vašeg deteta i da ponudi rešenje. Za sada program nudi samo tri razloga - glad, nervozu i bol, ali programeri navode da je krajnji cilj da aplikacija nauči da prepoznaje više emocija.

"Učite Chatter Baby o svojoj bebi, možete da idete po listi i da označite neke od razloga - nadutost, strah, razdvajanje od roditelja, dosadu, bol", kaže Anderson.

Aplikacija je veoma korisna za osobe sa oštećenim sluhom.

Andreson tvrdi da se struktura plača razlikuje od zemlje do zemlje. Sledeći korak je da se napravi dovoljno velika baza podataka plača i zvukova koje bebe prave, kako bi roditelji širom sveta mogli da je koriste.

Izvor: N1

Nasilje u porodici je svakodnevnica i mediji se bave uglavnom roditeljima. Ali šta je sa decom? Kako deca proživljavaju sukobe roditelja i kako ih zaštititi?

Dete postaje žrtva porodičnog nasilja ako samo naslućuje da se nasilje u porodici dešava. Deca vide, čuju, osećaju i razvijaju brojne promene ponašanja, razvijaju konflikna osećanja, anksiozne i depresivne simptome.

Porodično nasilje poprima sve veće razmere i dok se o roditeljima piše i spekuliše, zaboravlja se na to da u porodičnom nasilju trpe i deca.

Kako da pomognemo deci koja gledaju roditelje koji se svađaju i tuku? Kako nasilje utiče na dete i da li je uopšte nasilje moguće sakriti od deteta?

Ne treba zaboraviti da se najveći broj slučajeva nasilja u porodici ne prijavljuje, što znači da su razmere porodičnog nasilja mnogo veće od naslova u medijima koji dopiru do nas.

Sakriveni od javnosti, iza zavesa i pod tepihom, mnogo je onih koji u tišini pate, trpe, a sve to na očigled sopstvene dece.

Žene često ostaju i trpe nasilje, neretko pod izgovorom da to čine samo zbog dece. A zapravo, majka koja trpi nasilje, detetu nanosi mnogo veću štetu.

Kada majka ode, napusti nasilnika, ostaje pitanje kako biti roditelj detetu zajedno sa počiniocem nasilja koga dete i dalje ima pravo da viđa. Kontakti dece i roditelja spadaju primarno u pravo deteta.

Kako se u ovakvim situacijama postaviti prema detetu, i kako nasilje među partnerima zapravo utiče na decu koja sve to gledaju, slušaju ili osećaju?

Kako nasilje u porodici utiče na dete?

Bez obzira na to koji oblik nasilja postoji u porodici (najčešće je partnersko nasilje prema ženama u 85% slučajeva), dete koje trpi, sluša, gleda nasilje ili samo naslućuje da nasilje postoji, ono i samo postaje žrtva porodičnog nasilja koje ostavlja dugoročne posledice po detetov razvoj.

Na ovu temu razgovarali smo sa psihološkinjom iz Sigurne ženske kuće, Nadom Padejski Šekerović koja pojašnjava na koje sve načine dete postaje žrtva nasilja, kako nasilje utiče na razvoj deteta i šta je u ovakvim situacijama najbolje uraditi kako bi se dete izvuklo iz „kandži“ porodičnog nasilja.

„Kada je dete izloženo porodičnom nasilju, gleda kako otac prebija majku ili samo naslućuje i oseća da nasilje postoji, ono trpi i pati. Često roditelji misle da ih deca ne čuju jer su tokom svađe bila u drugoj sobi, ali deca uvek znaju i osete. Čak i kad ne čuju oni vide da se raspoloženje majke promenilo, osećaju napetost i znaju da se nasilje dešava. Dete koje raste u ovakvoj porodici oseća strah za egzistenciju, strah od samog nasilja, razvija ansksiozne i depresivne simptome, kao i konfliktna osećanja prema roditelju koji je nasilan.„ – rekla je Nada Padejski Šekerović, za Bebac.

Konfliktna osećanja prema roditelju koji vrši nasilje izazivaju napetost u detetu koje ne zna kako da se izbori sa tim. U maloj glavi deteta javljaju se zbunjujuća pitanja i emocije koje ta pitanja prate: Da li treba da volim oca koji tuče moju majku? Šta treba da osećam i da li su moja osećanja u redu?

Deca koja su žrtve porodičnog nasilja često i sama postaju nasilna

Pored posledica na emocionalnom planu deca koja su žrtve nasilja u porodici ispoljavaju brojne promene u ponašanju. Reaguju tako što se povlače u sebe, ne uspostavljaju dobre socijalne odnose, ne veruju ljudima ili ispoljavaju izrazito agresivno ponašanje.

Prema rečima naše sagovornice, u kontekstu vršnjačkog nasilja, često su nasilna upravo ona deca koja su bila izložena nasilju u porodici.

Kod dece, žrtava porodičnog nasilja primećuje se pad kognitivne efikasnosti odnosno posledice po intelektualni razvoj ukoliko je dete dugo izloženo nasilju.

„Deca izložena nasilju su često dekoncentrisana, nepažljiva, nemaju podršku ni adekvatnu stimulaciju tokom razvoja. Nasilje narušava kapacitete čitave porodice! Treba imati u vidu da je svaki slučaj nasilja uvek individualan i porodičan i društveni problem jer pogađa čitavo društvo, a naročito individue koje trpe“ – ističe Padejski, Šekerović.

Kako porodično nasilje utiče na bebe?

Nasuprot mišljenju da beba ne razume ono što se oko nje dešava i da partnersko nasilje u porodici neće uticati na tako malo dete, bebe i mala deca takođe trpe posledice porodičnog nasilja i to čak u prenatalnom periodu.

Trudnica koja je izložena nasilju oseća strah, pod stalnim je stresom, a sve to ostavlja posledice na plod. Mamina osećanja i hormoni koji se tom prilikom luče dopiru do bebe.

Za razliku od svakodnevnih stresnih događaja kojim je gotovo svaka trudnica izložena (posao, nedostatak vremena, žurba, puno informacija i sl), nasilje je traumatski događaj koji sa sobom nosi dalekosežnije posledice, posebno u situacijama kada je buduća majka pod stalnim strahom i pritiskom.

Beba tako trpi nasilje pre nego što i ugleda ovaj svet, što će ostaviti posledice na celokupan budući razvoj deteta.

„Pre svega, nasilje negativno utiče na roditeljske kompetencije. U situaciji kad postoji nasilje, majka nije responzivna, ne prepoznaje i ne odgovara na bebine potrebe, a da ne pričamo o zvukovima i ostalim neprijatnim senzacijama kojima je beba izložena. Beba tako ne dobija ono osnovno što treba da dobije kao temelj budućeg razvoja. Zato je važno da majka što pre izađe iz nasilja kako bi svojoj bebi pružila ono što joj je potrebno. Majke se često plaše da neće uspeti same, a najčeše ostaju u nasilju iz finansijskih razloga, što je pogrešno. Siromaštvo nikada ne ostavlja ni blizu iste posledice po razvoj kao što je to slučaj sa nasiljem.“ – rekla je Padejski, Šekerović

Kako da pomognemo deci, žrtvama nasilja?

Kao što je naša sagovornica napomenula, nasilje je problem ne samo pojedinca i porodice već i čitavog društva. A jedini način da se pomogne, jeste da se izađe iz nasilja. Žene i muškarci koji su prošli kroz pakao nasilja znaju da to nije lako ali je uvek jedino ispravno rešenje. Žrtva treba da napusti nasilnika, a mi kao društvo smo dužni da je u tome podržimo i da joj pomognemo.

U domovima u kojima se nasilje dešava, pored roditelja koji je žrtva nasilja, stradaju i deca. A prvi korak u oslobađanju deteta iz takve situacije jeste da se nasilje prijavi. Svako od nas ko ima inofmaciju da nasilje postoji, nosi breme odgovornosti i moralnu obavezu da to nasilje prijavi.

Sigurne kuće obezbeđuju sigurnost, bezbedan i besplatan smeštaj i hranu, psihosocijalnu podršku (savetovanje, psihoterapija) i pravnu pomoć ženama koje se osećaju ugroženo, nemaju podršku okruženja ili finansijska sredstva zbog čega se veliki broj žene ne usuđuje da potraži pomoć.

Svakako da je za dete jedino ispravno da se iz nasilja izađe, a potom da se osnaži roditelj koji nije nasilan, a to je najčešće majka.

Kako razgovarati sa detetom o nasilju?

Sa detetom treba razgovarati otvoreno i predstaviti mu situaciju onakvu kakva jeste. Usmeriti ih da nikoga ne optužuju. Deca nisu sposobna da obrade na adekvatan način optužujuća osećanja prema nasilniku, ističe psiholog Nada Padejski Šekerović i dodaje:

"Važno pomoći detetu da iskaže svoja osećanja i pre svega razumeti stanje u kojem se dete nalazi. Pomoći detetu ali i osnažiti majku koja je žrtva nasilja. Jer, majka je najznačajniji agens detetovog razvoja."

Šta posle nasilja?

Nakon izlaska iz nasilja, ako je reč o roditeljima, priča sa detetom se na žalost ne završava. Najpre, postoji velika odgovornost suda da razmotri najbolje interese deteta u vezi sa slučajevima nasilja u porodici u predmetima starateljstva nad decom. To znači da sud mora doneti odluku koja je u najvećem interesu deteta.

Detetu, u zavisnosti od uzrasta treba predstaviti stvari što realističnije bez pozivanja deteta na optuživanje ili mržnju prema roditelju koji je vršio nasilje prema drugom roditelju. Treba mu sa druge strane objasniti da je nasilje zabranjeno, kažnjivo i da je to razlog zbog kojeg su se mama i tata razišli.

Dete u susretu sa roditeljem nasilnikom razvijaće konfliktna osećanja, možda neće želeti da ga vidi, osećanja da će izneveriti majku ako uprkos svemu ima pozitivna osećanja prema ocu.

Zato je važno da i nakon izlaska iz nasilja postoji dobar sistem podrške, da se roditelj koji je trpeo nasilje ne ustručava da potraži pomoć Centra za socijalni rad, da se porodica i dalje prati kako bi dete sa što manje posledica izašlo iz začaranog kruga nasilja.

Po rečima naše sagovornice, u 29% slučajeva se žene čak i po izlasku iz Sigurne kuće, na žalost vraćaju nasilniku. Postavlja se pitanje, ko je kompetentan roditelj u situaciji kad je jedan nasilan, a drugi svesno dete izlaže nasilju tako što se vraća nasilniku?

"Potrebno je obratiti se za pomoć, znati da pomoć postoji, verovati institucijama, ali je važno i da te institucije sinhronizovano i integrisano rade u najboljem interesu deteta. Jako je važno da se promeni naša svest. Da se ne bojimo da prijavimo nasilje i da prijavimo svaki slučaj nasilja. Građani to uvek mogu da urade anonimno. Odatle sve počinje." - Nada Padejski Šekerović, psihološkinja Sigurne ženske kuće.

Dok se mama i tata svađaju, vređaju, udaraju, tuku... ne treba da zaboravimo da postoje neki mali ljudi koji sve to gledaju, osećaju i pate.

Važno je da u vrtlogu nasilja, koje poprima sve veće razmere, ne zaboravimo na našu decu koja su u svemu tome najveće i potpuno nevine žrtve!

Izvor: bebac.com

U Somboru je počela sa radom škola roditeljstva. Budući roditelji i oni koji su se već ostvarili u toj ulozi moći će ovde da se posavetuju sa stručnim licima i dobiju prave savete.

Mnogi budući roditelji strahuju da li će pravilno negovati i odgajati svoje dete. Informacije na internetu često mogu da budu nepouzdane, zato je u Somboru otvorena škola roditeljstva koja za cilj ima da pomogne roditeljima u odgajanju svoje dece. Škola je besplatna i roditelji će tu moći da dobiju sve željene informacije.

"Ovo mi je druga trudnoća, drugo dete, ali uvek ima prostora za nova iskustva, pitanja i saznanja. Ovo je mesto gde na lakši i brži način može da se dođe do nekih odgovora, od raznih mama koje su u situaciji u kojoj se nalazimo i mi", rekla je Aleksandra Nastasić.

"I sama sam postala majka pre dvadesetak dana i prepoznajem ovu ideju kao veoma korisnu", istakla je Tamara Crevar.

Tema na prvom predavanju bila je nega dečije kože.

"To je veoma aktuelna tema zato što se veoma lako određena patološka stanja kože mogu prepoznati još u novorođenačkom periodu, a samim tim čim se lakše prepoznaju mogu se pre lečiti i mogu se sprečiti druga stanja alergija", istakao je dr. Dejan Panić, pedijatar.

"Najveći broj roditelja se javlja upravo zbog pelenskog ojeda, suve kože, alergijskih reakcija na koži koji se javljaju u prvoj godini. Bitno je obratiti pažnju na negu i vrstu kozmetike, koja se predlaže i ima prostora za saradnju sa roditeljima", rekla nam je dr.Vesna Ilić, dermatolog.

Školu roditeljstva osnovale su samoinicijativno dve mame Somborke,a pored stručnih predavanja biće organizovane i edukativne radionice.

"Škola je zamišljena tako da se organizuju stručni skupovi gde će roditelji moći da dobiju stručne savete od ljudi koji su profesionalni, stručni i imaju iskustva", rekla je Jeka Đapić, inicijatorka škole roditeljstva.

"Roditelji na društvenim mrežama mogu da nam daju predloge o onim temama koje ih zanimaju i na osnovu toga ćemo mi organizovati predavanja i radionice", objasnila je Tašana Tomić, inicijatorka škole roditeljstva.

Inicijatori ove škole ističu da imaju za cilj i da se u gradu na nekoliko lokacija postave klupe za dojilje, kao i da se obezbedi parking mesto za trudnice i roditelje sa malom decom.

Izvor: RTV

Komisija za zaštitu konkurencije sprovela je protekle nedelje nenajavljen uviđaj u prostorijama preduzeća Keprom i Yuglob iz Beograda, kako bi prikupila dokumentaciju od značaja za dalje postupanje, navodi se na sajtu tog regulatornog tela.

Dodaje se da je nenajavljeni uviđaj, kao posebna dokazna radnja, sproveden na tri lokacije tih firmi u Beogradu, jer se „osnovano pretpostavlja da su navedena društva, kao veliki uvoznici i distributeri opreme za bebe, zaključivala restriktivne sporazume kojima su utvrđivane cene proizvoda u daljoj prodaji, i da su na takav način učinila povredu konkurencije iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije“.

Komisija je, navodi se, imala u vidu „da je ovo tržište od izuzetnog značaja za potrošače, ali i za društvo u celini“ zbog čega će u narednom periodu ispitivati da li se učesnici na tržištu pridržavaju pravila konkurencije, naročito u pogledu cenovne politike. Kako je najavljeno, pored ovog postupka, Komisija je pokrenula i sektorsku analizu celokupnog tržišta bebi opreme. U samoj Komisiji nisu želeli da daju preciznije podatke dok se postupak istrage ne okonča, a to očekuju za najviše desetak dana.

Ni u preduzećima koja su navedena u saopštenju antimonopolske komisije nisu želeli da daju dodatne informacije niti da komentarišu stav regulatornog tela. Naglašeno nam je da je ovde reč o normalnoj proceduri i da bi trebalo pustiti državne organe da urade svoj posao.

Kako Danas nezvanično saznaje, postupak je pokrenut jer je u ugovorima koje su ove dve veleprodajne firme sklapale sa trgovcima navedena obaveza da se roba ne može prodavati ispod nabavne vrednosti, odnosno da prodavnice ne mogu da rade sa damping cenama.

– Tim ugovorima niko nije oštećen, sporna stavka se koristi još od 2007. kada je uvedena da bi regulisala u tom trenutku poremećene odnose na tržištu bebi opreme. Te godine došlo je do zatvaranja velikog broja maloprodajnih objekata koji nisu mogli da izdrže nelojalnu konkurenciju trgovaca koji su promet obezbeđivali tako što su neke od proizvoda prodavali ispod nabavne cene. Stavka u ugovoru je zaštitila maloprodaju, kao što je i sada štiti od nelojalne konkurencije iz onlajn trgovine – kaže za Danas izvor sa tržišta bebi opreme.

On dodaje da uvoznici imaju troškove koje siva zona i onlajn trgovina nema, od plaćanja carinskih pregleda, skladišta na granici, do fiskalnih obaveza, zbog čega je cena legalno plasiranih proizvoda po pravilu viša nego u zemlji porekla te robe ili kada se ona nabavi preko interneta.

Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac, ne veruje da će, ukoliko se utvrdi da je u ovom slučaju bilo zloupotrebe monopolskog položaja, bilo šta na tržištu bebi opreme da se promeni.

– Bebi oprema je kod nas sramotno skupa, s jedne strane zbog nedostatka konkurencije, ali i zbog visokih marži. U jednom trenutku postojala je mogućnost povraćaja PDV, koje je pratila neumesna papirologija, ali je i to sada ukinuto. Skeptična sam kakav će biti ishod ove akcije Komisije, ali i uopšte akcija koje organizuje država. NJihova svrha je uglavnom marketinška, a i ovo mi lični na isto. Ako su već krenuli u ovu proceduru, zašto ne reaguju i kod Ikee, jer je kod njih bebi program znatno skuplji nego isti takav u Nemačkoj. Ipak, nećemo se zvanično oglašavati dok rezultati rada Komisije ne budu dostupni – kaže za naš list Mihnjakova.

Nenajavljena poseta

Institut nenajavljenog ulaska u prostorije firme za koju se posumnja da pokušava da utiče na krajnju cenu proizvoda, ili na drugi način narušava pravila konkurencije, u skladu je sa zakonom i koristi se u situacijama kada postoji opasnost da se dokazi i dokumentacija prikriju. Taj metod do sada je primenjen u nekoliko navrata, a najpoznatiji je prošlogodišnji slučaj Frikoma. Procedura je utvrđena i podrazumeva da se odmah preuzmu ugovori, ali predstavnik firme ima pravo da prisustvuje pregledu, ima pravo na advokata tokom preuzimanja dokumentacije, a zapisnik o saznanjima radi se na licu mesta.

Izvor: Danas

Pred vama je nekoliko korisnih uputstava i saveta ako dete stavljate u sedište za bicikl

Lepo i suvo vreme idealno je da se izvuku bicikli iz podruma i s tavana te da se zajedno s klincima prepustite vožnji s povetarcem u kosi. Ovih dana mame i tate koji voze decu na biciklu u dečjim sedištima teško je ne primetiti. Mališani različite dobi uživaju u različitim tipovima sedišta koje, kad ih vidimo, nameću dva važna pitanja: kako bi trebalo da izgleda kvalitetna dečja sedišta i na šta treba pripaziti prilikom montaže?

Za početak, pre kupovine i montaže trebalo bi da se zapitate je li dete uopšte spremno za vožnju na biciklu. Dete je moguće voziti na biciklu u dečjoj sedalici ako može samostalno stabilno da sedeti. Pravo vreme za uživanje s roditeljima na biciklu je najčešće 9-12 meseci.

Kvalitetna dečija sedišta

Kvalitetna dečje sedišta su visoka do glave, imaju štitnike sa strane za ruke te podesiva hvatišta za noge koja se mogu sigurno vezati.

Postoje dve vrste sedišta za bicikl: prednje i zadnje. Prednje imaju izdržljivost do 15 kilograma, a zadnje su namenjene za težinu do 22 kilograma.

Dete čija kilaža prelazi 25 kg ne bi smelo u sedište, a roditeljima se savetuje da kupuju sedišta koja se lako stavljaju i skidaju. Jednostavna sedišta za okvir bicikla se ne preporučuju, jer nisu toliko sigurna.

Za decu koja vole da zaspu tokom vožnje dobar su izbor prednja sedišta jer imaju dodatnu prednju prečku i na nju dete može da nasloni glavu.

Montaža dečijeg sedišta

Prilikom montaže na bicikl strogo se treba držati pravila. Ako niste na „ti“ s montažom, treba da se obratite servisu za bicikle. Isto tako, pre nego što dete stavite u sedište, napravite jedan kratki test u kojem ćete se provozati malo oštrije s teretom dvostruko težim od deteta (cigle, kanister vode).

Ako sve bude u redu, sedište je spremno za vaše dete. Ako pak niste vrlo vešti na biciklu, sedište spustite niže jer je bicikl teži i nestabilniji. I ne zaboravite, kaciga glavu čuva.

Izvor: Klinfo.rtl.hr

Novo istraživanje, navodi list "Independent", tvrdi da stanje našeg organizma pre začeća može kasnije da utiče na dete. To se posebno odnosi na osobe koje su gojazne, piju i loše se hrane.

Stručnjaci su u dva navrata analizirali životni stil 509 žena od 18 do 42 godine u Velikoj Britaniji i Australiji tri meseca pre začeća.

Kako su naveli, vreme pre začeća nije obuhvatilo mesece i godine. Analize su pokazale da čak 96 odsto njih ima manji nivo gvožđa i folata nego što bi trebalo da imaju.

"Taj period je kritičan jer prekomerna težina, loš rad metabolizma i loš način ishrane roditelja može kasnije da izazove hronične bolesti. Sve to ukazuej da javno zdravlje treba da bude na najvišem mogućem nivou", rekla je vođa studije, profesorka Džudit Stefenson.

Iako su mnogi od nas svesni lošeg uticaja alkohola i cigareta na dete, dodaje profesorka, malo ko zna da i ishrana utiče na buduće potomke.

Ranija istraživanja, navodi dalje "Independent", potvrdila su povezanost preteranog unosa kofeina, alkohola, pušenje, gojaznost, ali i neiuhranjenost sa razvojem kardiovaskularnih, metaboličkih, imunih i neuroloških bolesti deteta u detinjstvu i odraslom uzrastu.

Izvor: B92

Lora Votenberg prikupila je podatke iz 49 zemalja sveta. Prateći učestalost imena, zaključila je da se Sofija u čak 20 zemalja nalazi među tri najpopularnija imena.

Ime Sofija je grčkog porekla, izvedeno od reči “sophia” u značenju “mudrost”. Tajna popularnosti tog imena jeste u tome što se na različitim jezicima isto izgovara.

Meksiko, Rusija, Argentina, Italija, Švajcarska, Estonija, Čile i Slovačka zemlje su u kojima roditelji devojčicama najčešće daju ime Sofija.

“Zanimljivo je da se u toliko različitih jezika i kultura izabere isto ime u isto vreme”, kaže Votenbergova.

Izvor: b92

Predlog zakona o “nestalim bebama” ne omogućava saznavanje istine o sudbini dece, i zato treba da se povuče iz skupštinske procedure, bio je zahtev roditelja koji su protestovali danas ispred Narodne Skupštine.

Oni su ujedinjeni u stavu da je zakona sraman, jer nudi samo mogućnost novčane oštete, ali ne i istrage i utvrđivanje odgovornosti za slučajeve u kojima se sumnja da su njihova deca ukradena, oteta ili prodata.

Na protestu su se okupili oni koji zbog sumnje da su njihova deca, braća ili sestre, od države intenzivno traže odgovore još od 2002. godine, kucajući na vrata svih institucija.

Rada Pantelić, sumnja da je njeno dete, jedno od blizanaca, nestalo iz porodilišta u Kosovskoj Mitrovici još 1986. godine.

– Moje sumnje postale su stvarnost tek 2002. godine kada su roditelji izašli u javnost sa sličnim iskustvima. Od tada traje naša borba da dobijemo istinu, a se usvoji ovaj zakon koji je u Skupštini to se neće desiti, uverena je ona.

Do istine je došla Svetlana Bukvički, koja tvrdi da je svoju ćerku našla ali da još uvek čeka rešenja nadležnih institucija da dobije i poslednju potvrdu da je to -njeno dete, nestalo iz porodilišta.

– Ja sam došla do istine o mojoj ćerki, bile smo u kontaktu, jedino što čekam za potvrdu je DNK analiza, naglašava ona.

I dok svi roditelji ističu da im je jedina nada da će ikada doći do istine – da Vlada Srbije povuče ovaj zakon i predloži bolji, njihova mišlenja kako rešiti problem su podeljena. Neki insistiraju na komisiji za istrage dok se drugi zalažu za zakon koji će obuhvatiti predloge samih roditelja.

Radiša Pavlović, iz udruženja “Za istinu i pravdu o bebama” iz Kragujevca, naglašava da za reševanje afere “nestalih beba” nije potreban novi zakon već primena postojećih zakona o organizovanom kriminalu i aktivan rad tužilaštva, kao i nedavno oformljene komisije za istrage o nestaloj deci.

– Svi se slažemo da je ovaj zakon nedopustiv i nećemo dozvoliti da se takvim predlogom zakona zataška istina. Ovo je zakon jedne interesne grupe iz Ministarstva pravde koji je podmetnut bez saglasnosti roditelja. Ministarstvo pravde je sedam meseci vršilo opstrukcije jer nisu birali svog predstavnika za Komisiju za istrage a umesto toga nam nude ovaj dokument – ističe Pavlović, dodajući da Komisija, čiji je i on član kao predstavnik roditelja, sada počinje sa radom, i prikuplja dokaze.

Mirjana Novokmet, iz ”Beogradske grupe roditelja nestalih beba”, saglasna je da ovakvo zakosnko rešenje ne vodi ka istini, ali i ističe da se radi o sistmeskom problemu koji roditelji sami, bez pomoći države, ne mogu da reše.

– Svi čekamo dobar zakon, jer za sada pojedini roditelji vode privatne istrage ali dokumentacija ih vodi samo donekle. Država je ta koja mora da da odgovor gde su naša deca jer su ona nestala iz državnih bolnica. Ne treba nama presuda Evropskog suda da bi naše državne institucije nešto uradile, nama treba politička volja da se ovo reši – ističe ona apelujući na nadležne da povuku zakon i da ne glasaju za ovakvo rešenje.

Izvor: Danas

Povraćaj PDV za bebi-opremu još će važiti za roditelje sve dece rođene do 1. jula 2018. godine. I to sve dok njihovi mališani ne napune dve godine, pišu Večernje novosti. Za decu rođenu posle ovog datuma, podsetimo, važiće drugi zakon, odnosno nedavno donesen propis o finansijskoj podršci porodici.

To je rezultat dopuna zakonskih rešenja, kako bi se regulisala prava, onih koje ne tretira novi zakon.

Dakle, osim vraćanja poreza na krevece, pelene, kašice i ostalu propisanu robu namenjenu najmlađima, dobijaće i roditeljski dodatak po starom obračunu, a novorođeni posle 1. jula dobiće stimulativnije dodatke, navode Večernje novosti.

Osim, ovog pojašnjenja, Ministarstvo finansija je izmenilo još nekoliko propisa.

Menja se i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji
Cilj ovih izmena je stvaranje uslova za transformaciju Poreske uprave, koja bi trebalo da se okonča do 2020.

Prema postojećem zakonskom rešenju, Poreska uprava obavlja kancelarijsku kontrolu, terensku kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela. Prema novoj verziji, Poreska uprava najpre pruža poreske usluge, a onda obavlja i poresku kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.

Kada poslanici izglasaju novu verziju Zakona o PDV, posebnom stopom od deset odsto biće, pored kompletne, oporezovana i dopunska smeša za ishranu stoke.

PDV se i dalje neće plaćati za carinske prodavnice. Strani poslodavci su se izborili za to da ne podležu PDV ako trguju s domaćim PDV obveznikom, korisnikom slobodne zone, kada je ta roba namenjena izvozu, odnosno ugrađuje se u dobra namenjena inostranstvu. Predviđa se i povraćaj PDV strancima koji nisu registrovni PDV obveznici u Srbiji, ali zato PDV plaća primalac dobara i usluga. Pravo na povraćaj bi važilo od početka sledeće godine.

Izvor: N1

U Domove zdravlja su stigle vakcine protiv bakterije pneumokoke i to će od ponedeljka biti još jedna nova vakcina u obaveznom kalendaru vakcinacije.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je za RTS da svake godine u svetu umre oko 1,6 miliona ljudi od te bakterije koja izaziva tešku upalu pluća i da su to mahom deca mlađa od pet godina.

„Sve ide o trošku države, vakcina je nabavljena i distribuirana“, poručio je Lončar ističući da je reč o 165.000 doza. Ministar je za RTS istakao da odgovorno tvrdi da svih vakcina ima u dovoljnim količinama u domovima zdravlja.

Objasnio je da su OPV vakcine kojima je 29. marta isticao je rok trajanja tog dana povučene iz upotrebe, a da su 30. marta stigle nove količine u roku trajanja, i da mogu nesmetano da se daju.

Međutim, kako kaže, da ne bismo dolazili u situaciju da zavisimo od velikih proizvođača, ulažu se napori da se što više vakcina proizvodi u Srbiji i da se osposobi „Torlak“.

„Sigurno je sposoban da uradi najbolje vakcine na svetu.Ove godine smo uložili dva miliona evra, uložićemo 40 miliona evra, to je naš princip. Dok sam na ovom mestu i imam podršku Aleksandra Vučića radićemo na tome da ne zavisimo od drugih“, istakao je Lončar.

Govoreći o problemu malih boginja i najavi stručnjaka da dolazi period kada one neće biti toliko aktivne, Lončar je rekao da on nije za pristup da „će se nešto samo od sebe desiti zbog boljeg vremena“.

Dodao je da se dogodilo ono na šta su svi upozoravali, a to je da ćemo, ako ne budemo odgovorni i ako se ne budemo vakcinisali, imati mnogo obolelih i žrtve.

Ministar kaže da je podneto 1.256 zahteva za pokretanje prekršajnih prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali decu. Podsetio je na dobijene presude kada je reč o tom pitanju i poručio da moramo a budemo ogovorni prema svoj deci u Srbiji.

Izvor: Danas