Za pravilan razvoj mozga i ukupnog nervnog sistema deteta, od izuzetne važnosti je dovoljno dug i kvalitetan san. Potrebno je da beba od šest meseci, uzimajući u obzir dnevni i noćni san, spava 14 do 15 sati.

U ovom periodu beba noću već spava duže bez buđenja, a danju je sve duže budna. Počinje da se smanjuje učestalost dnevnih dremki a vreme im se unekoliko produžava. Ovo je period značajnih promena, gde se bebin rast usporava, a uvećavaju joj se motoričke sposobnosti. Beba sve više uči da lakše koordiniše svojim telom, počinje da guče a sa uvođenjem čvrste hrane počinje da se susreće sa novim ukusima.

S obzirom na ove ogromne životne promene, normalno je da se tokom ovog perioda bebi poremeti san. Intenzitet i frekvencija poremećaja bebinog sna varira od slučaja do slučaja a faktori koji mogu uticati na kvalitet i dužinu bebinog sna su sledeći:

Puzanje – ovo je period kada beba počinje da bude veoma radoznala. Otkrićem novih sposobnosti beba odlaže spavanje ponavljanjem novih interesantnih pokreta.
Strah od odvajanja – bebe postaju svesnije i uznemirene kada se probude i vide da vas nema pored nje.Nicanje zuba – ovo je veoma težak period i za bebe i za roditelje, a bolovi se mogu javiti u bilo kojem periodu dana ili noći.
Obrok neposredno pred spavanje – kao i kod odraslih, spavanje odmah posle jela može da izazove digestivne probleme koji će poremetiti san. Sve u svemu, neophodan je razmazak između obroka i spavanja.

Neudobna odeća za spavanje – prevelika, pretopla ili preuska odeća otežava san.
Previše svetlosti u sobi – i tokom dana je potrebno umanjiti priliv svetlosti koja bebu čak i uprkos pospanosti može držati budnom.
Kada otklonimo gore navedene problema, dobro je i važno držati se rutine. Bebe vole uređen sistem, gde će se tačno znati vreme jela, aktivnosti i spavanja. Takođe, poželjno je napraviti razliku između dnevnog i noćnog spavanja. Pred polazak na dremku ili spavanje, bebu možete primiriti prijatnom muzikom ili pričom, te je tako uvesti u san, malo zatamneti prostoriju tokom dana i slično.

Pored rutine, bebi je potrebno obezbediti namirnice koje uvećavaju količinu melatonina, hormona sna. Namirnice koje pak sadrže amino kiselinu triptofan, podstiču kod bebe lučenje serotonina koji je smiruje. Namirnice koje su bogate triptofanom i melatoninom su:

Ovsena kaša – ne samo da je izuzetno zdrav obrok i za bebe i za odrasle, već predstavlja i bogat izvor melatonina.
Pirinač – lako svarljiva i hranljiva namirnica. Iako sa visokim glikemijskim indeksom (može da prestavlja problem uglavnom za odrasle), studije ukazuju da baš to svojstvo utiče na brže i lakše uvođenje u san.
Banana – voće koje bebe skoro sve bez izuzetka odmah zavole zbog njene mekoće i slatkog ukusa. Banana je ipak mnogo više od slatkiša jer obezbeđuje veću količinu magnezijuma koji podstiče opuštanje mišića. Relaksirana beba naravno lakše i brže zaspi. Pored magnezijuma, banana sadrži i značajnu količinu već pomenutog melatonina i triptofana.
Spanać – namirnica koju će dete nakon dugih ubeđivanja prihvatiti da bi postalo snažno kao Popaj ili Halk. Pored gvožđa, minerala i vitamina, koje naše dete čini zdravim, spanać, kao i ostalo zeleno lisnato povrće je bogato triptofanom, amino kiselinom potrebnom za sintezu proteina.
Višnje – veoma ukusno voće i dobar izvor melatonina. Kada dođe vreme za uvođenje crvenog voća, ne zamenjujte je trešnjom zbog slađeg ukusa. Višnja iako kiselija ima veću količinu melatonina.
Piletina – svakom novom namirnicom koju uvodite u bebinu ishranu, ne samo da obezbeđujete potrebne hranljive materije za njihov razvoj, nego i podstičete razvijanje prihvatanja različitih ukusa.
Leblebija – mahunarka koja se, pored sočiva, preporučuje zbog lakšeg varenja. Pored visokog sadržaja triptofana, sadrži i značajan procenat gvožđa, kalijuma, biljnih vlakana, vitamina K, C i B6.
Mlečni proizvodi – Nakon podoja ili flašice adaptiranog mleka, vaša beba će lako i brzo uleteti u carstvo snova. Kada beba poraste dovoljno da može da joj se u ishranu uvedu i drugi mlečni proizvodi, imaćete širu paletu namirnica koje obezbeđuju dobar san. Mlečni proizvodi se lako kombinuju sa drugim namirnicama, što omogucćva bebi da lakše prihvati nove ukuse.
Da li ste znali da se 90% serotonina stvara u digestivnom sistemu? Zbog toga je važno da crevni sistem funkcioniše pravilno a to će se svakako desiti ako su crevne bakterije u balansu. One će biti u ravnoteži kada im redovno obezbeđujemo hranu u obliku prebiotika, to jest biljnih vlakana.

Najpoznatiji prebiotik je inulin, koji se izdvaja iz cikorije i najsličniji je prebiotiku koji se nalazi u majčinom mleku.

Koji kupovni, gotovi proizvodi za bebe sadrže inulin?
U asortimanu domaćeg brenda Nutrino se nalaze proizvodi koji u sebi sadrže upravo inulin i to su jedini proizvodi na tržištu koji sadrže ovaj prebiotik. Naći ćete ga u Nutrino Mlekcu kao i Nutrino asortimanu suvih žitnih kaša.

Nutrino Mlekce sadrži mleko i žitarice koje daju osećaj sitosti detetu jer su bogate vlaknima. Idealno je za konzumiranje i u kući i u pokretu, može da se upotrebljava odmah ili da se prespe u flašicu. Pogodno je za pred spavanje ili tokom dana.

Nutrino Mlekce je obogaćeno inulinom koji je dobar za imuni sistem i digestivni trakt vašeg deteta jer, kako smo već naveli, pripada grupi prebiotika i stimuliše rast bakterija mlečno kiselinskog vrenja – probiotika. Inulin može povećati apsorpciju kalcijuma u organizmu, pomaže razvoju normalne crevne flore i deluje kao bilo koje biljno vlakno – olakšava probavu.

Osim inulina, videćete da ukusi Mlekca sadrže upravo neke od namirnica koje smo prethodno naveli a koje će pospešiti san, tako možete birati između ukusa: ovas i banana, ovas i keks i pirinčana kaša.

izvor:najbojamamanasvetu.com

Pelenski ojed/pelenski dermatitis je promena na koži koja se javlja kod beba i male dece, odnosno svih koji nose pelene. Javlja se na koži koja je prekrivena pelenama (pregibi na butinama, genitalije, guza, struk) i prvo se javlja crvenilo na kome vremenom mogu da se pojave i sitne tačkice i infekcija.

Zašto nastaje ojed?

Uzrok nastanka je vlažna sredina koja pogoduje razvoju bakterija i gljivica usled izloženosti sastojcima urina i stolice. Može da se vidi kod dece kojoj se ne menjaju redovno pelene ili na regijama kože koja se često tretira sapunom , kada se pelenska regija ne osuši dovoljno ( “premalo” ili “previše” nege). Takodje se viđa kod dece tokom epizoda ređe stolice ( dijareje), kada se uvode nove namirnice, kravlje mleko ili citrusi. Često pelenski ojed imaju i deca na antibiotskoj terapiji.

Kiseli sastojci urina umeju da oštete nežnu bebinu kožu pod pelenom i površinski sloj zbog čega koža u predelu pelenske regije postane porozna. Voda prodire u dublje slojeve kože. Usled gubitka zaštitne funkcije na površini kože lakše dolazi do infekcije.

Koji je najbolji način za sprečavanje ojeda?

Bebu treba presvlačiti na svaka 3 sata ( po potrebi i češće) i koristiti jednokratne pelene proverenih proizvođača. Uz korišćenje adekvatne kozmetike smanjuje se mogućnost pojave pelenskog ojeda. Posle brisanja bebe vlažnim maramicama ili pranja vodom i sapunom, kožu bebe u pelenskoj regiji treba dobro osušiti, a bebu treba ostaviti nekoliko minuta bez pelene, raspovijenu kako bi se koža dodatno prosušila. Ukoliko je potrebno može da se koristi i fen sa distance.

Prilikom svake promene pelene u pelenskoj regiji je potrebno da se koristi zaštitna krema za pelensku regiju koja dodatno sprečava pojavu pelenskog ojeda.

Šta je krema Sudocrem i kako deluje protiv ojeda?

Sudocrem je nežna i efikasna krema koja smanjuje rizik od pojave ojeda i pomaže ublažavanje simptoma. Formira zaštitnu barijeru na koži pelenske regije i štiti kožu od negativnih spoljašnjih uticaja (vlage).

Sudocrem se koristi kao redovna nega pelenske regije kao i u tretmanu ukoliko je do ojeda došlo. Sudocrem je odličan izbor za prevenciju pojave ojeda i za tretman crvenila i iritacije kože.

1931.godine profesor farmacije i apotekar Thomas Smith iz Dablina u Irskoj je razvio jedinstvenu formulu aktivnih sastojaka koji efikasno umiruju pelenski osip i druga stanja kože. Sudocrem zadržava svoj sastav već 90 godina i pomaže da se umiri nežna dečija koža. Dovoljna je i mala količina Sudocrem kreme kako bi bebina koža ostala nežna i meka.

Sastav Sudocrema pomaže očuvanju zdrave kože i sprečavanju ojeda

Sudocrem sadrži sastojke koji omekšavaju kožu i smiruju upalu, ublažava bol i iritaciju. Smanjuje svrab, bol pečenje i nelagodnost koju beba ima kada je prisutan ojed. U svom sastavu ima i benzil alkohol koji ima lokalno protivupalno (antiseptičko) dejstvo čime pomaže u borbi protiv bakterija i gljivica. Cink u obliku cink oksida je sastavni deo preko 200 važnih enzima u ljudskom organizmu i značajan je za očuvanje zdravlja. Obnavlja kožu i dovodi do zarastanja rane. Sudocrem se koristi kao zaštitna barijera da koža ne bi bila vlažna.

Sudocrem može da se koristi i kao krema za redovnu negu i prevenciju pelenskog ojeda, a i kao pomoć ako do ojeda dođe.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Uprkos visokoj pokrivenosti imunizacijom u mnogim zemljama, mnoga deca se ne vakcinišu na vreme.

Odlaganje vakcinacije može dovesti do smanjene zaštite protiv vakcinama-preventabilnih bolesti i povećati rizik od epidemija.

Pored ostalih faktora, prenatrpani kalendari vakcinacije i primena više vakcina tokom jedne posete umanjuju pridržavanje rasporedu vakcinacije određenom Kalendarom imunizacije. Kombinovane vakcine, koje se lako uklapaju u Kalendare imunizacije i smanjuju broj vakcinalnih uboda mogu povećati pravovremenost vakcinacije.

Primena kombinovanih vakcina poboljšava pravovremenost vakcinacije kod dece

Kako se procenjuje uspešnost vakcinacije beba
Uspeh programa rutinske vakcinacije može se najbolje prikazati visokom pokrivenošću imunizacijom i niskom učestalošću bolesti protiv kojih se deca vakcinišu.
Cilj programa dečijih imunizacija nije samo postizanje što veće pokrivenosti – već i omogućavanje zaštite u najranijem mogućem dobu.

Zašto je važna pravovremena vakcinacija
Rana zaštita posebno je važna protiv velikog kašlja (pertusisa – opasne bolesti izazvane bakterijama Bordetella pertissis), ali i protiv inefekcija koje izazivaju Haemophilus influenzae tip b (Hib) i Streptococcus pneumoniae. Radi se o izuzetno teškim oboljenjaim disajnih organa kod beba, koje se mogu komplikovati teškom sepsom (“trovanje krvi”), meningitisom, a na žalost se može desiti i smrtni ishod. Ove bolesti imaju najveću učestalost, smrtnost i mogućnost komplikacija tokom prvih godina života (naročito u prve dve godine).

Ukoliko se vakcinacija sprovodi sa značajnim vremenskim odstupanjima – pojedinačni, ali i grupni imunitiet mogu biti nedovoljno optimalni – što može dovesti do porasta broja obolele dece, ali i do pojave epidemija.

Zašto se neka deca ne vakcinišu
Razlozi za nedovoljnu pokrivenost vakcinacijom mogu ležati u religijskim ili filozofskim ubeđenjima roditelja, nepoštovanju zakazanih vakcinacionih pregleda, neadekvatnom poznavanju kontraindikacija i neželjenih efekata vakcinacije, ponekad i u prekidima u snabdevanju vakcinama.

Postoje brojni internet forumi “stručnjaka” – koji su protiv svih vakcina! Neverovatno je da se tamo može naći “tvrdnja” da su vakcine nepotrebne, a da su ih “izmislile” farmaceutske kompanije u saradnji sa odabranim lekarima, a sve u cilju povećanja broja obolelih i sticanja profita! Srećom, opšta dobrobit od vakcinacije je istorijska činjenica, ali tu su i brojne medicinske studije (mnoge od njih su potpuno nezavisne od proizvođača vakcina) koje su nepobitno potvrdile glavnu ulogu imunizacije u sprečavanju zaraznih bolesti.

Primeri iz medicinski najrazvijenijih zemalja
Profesor Ulrih Hajninger (Univerzitetska dečija bolnica, Bazel, Švajcarska) vršio je procenu pokrivenosti imunizacijom i njene pravovremenosti u velikoj grupi predškolske i školske dece u Švajcarskoj.
Ukupni obuhvat imunizacijom tokom primarne vakcinacije protiv difterije, tetanusa i poliomijelitisa bio je odličan (preko 95%) a prihvatljiv (blizu 90%) kada se radilo o pertusisu i Hib vakcinaciji.
Međutim, obuhvat kod buster imunizacije (“obnavljanja” vakcinalnog imuniteta) je bio značajno manji – što treba da bude razlog za zabrinutost – znajući da vakcinom izazvani imunitet slabi sa vremenom.

Dodatno, obuhvat imunizacijom tokom prve i druge doze MMR vakcine (male boginje, zauške i rubela) bio je niži odnosu na ciljeve utvrđene od strane Svetske zdravstvene organizacije. Ovi rezultati bili su skladu sa prethodnim istraživanjima i prete da ugroze ciljeve SZO koji se odnose na eliminaciju malih boginja i sindroma kongenitalne rubeole.

U kliničkoj proceni obuhvata imunizacijom na teritoriji SAD – istraživači su sproveli studiju koja je pokazala sledeće rezultate: kada se radi o primovakcinaciji DTaP vakcinama (difterija, tetanus, acelularni pertusis), blizu 65% dece kompletiralo je imunizaciju do 7. meseca života, a 90% do kraja 1. godine. Do 3,5 godine života (18 meseci van preporučenog vremenskog opsega) obuhvat 4. dozom pertusis vakcine dostizala je plato od približno 80% kod dece rođene od septembra 1994. pa nadalje. Ukupni obuhvat vakcinacijom dece sa sve 4 doze iznosio je 60% u ukupnoj populaciji studije.

Zašto su razvijene i uvedene kombinovane vakcine
Glavni razlog za uvođenje kombinovanih vakcina bio je smanjenje broja injekcija i povećanje saradnje na relaciji roditelj-lekar u cilju pravovremene vakcinacije.

Profesor Helena Kalis (Univerzitet Ludvig-Maksimilijans, Minhen, Nemačka) analizirala je podatke sakupljene tokom dva nacionalna telefonska istraživanja sprovedena u Nemačkoj u cilju procene pokrivenosti imunizacijom.

Prvo istraživanje je sprovedeno u junu 1999. (za decu rođenu između juna 1996. i juna 1999.) a drugo u periodu između jula 2002. i januara 2004. (za decu rođenu između jula 1999. I juna 2003.) Tokom perioda istraživanja (1996-2003), monovalentne Hib, polio i hepatitis B vakcine su brzo zamenjene kombinovanim vakcinama. Od njihovog uvođenja krajem 2000., primena kombinovane DTaP-polio-Hib-hepatitis B vakcine je do 2003. porasla do 79% od ukupnog broja imunizovane dece protiv Hib i poliomijelitisa. U proseku, deca koja su primala pojedinačne vakcine u manjem broju su primila prvu dozu vakcine na vreme – u poređenju sa decom koja su primala 4, 5 ili 6-valentne kombinovane vakcine.

Ima li kombinovanih vakcina u Srbiji
Dobro je da ima!

U Srbiji su u upotrebi jedna petovalentna kombinovana vakcina u kalendaru redovne vakcinacije (DTaP-polio-Hib). To je vakcina Pentaxim. Takođe, registrovane su dve šestovalentne vakcine (DTaP-polio-hepatitisB-Hib) pod nazivom Hexaxim i Infanrix Hexa koje su u skladu sa važećim Kalendarom imunizacije. Vakcina Pentaxim sadrži aktivne supstance za borbu protiv Difterije, Pertusisa (velikog kašlja), tetanusa, Hemofilusa influence i inaktivisan Polio virus. Hexaxim i Infanrix Hexa sadrže pored svih ovih komponenti kao Pentaxim još i vakcinu protiv Hepatitisa B ( dete koje prima Infanrix Hexa ili Hexaxim ne prima razdvojeno Pentaxim i Hepatitis B u mesecima kada se primaju i jedna i druga vakcina).

Kombinovana petovalentna vakcina prva doza se daje sa puna dva meseca, a zatim na svakih šest nedelja se daju druga i treća doza. Četvrta doza se daje godinu dana posle treće doze. Pred polazak u školu se takodje prima kombinovana vakcina Dultavax (DTa-polio) ili Tetraxim ( DTaPer- polio) koja je nastavak vakcinacije petovalentnom ili šestovalentom vakcinom (ova doza se može primiti i razdvojeno DTa + polio – ali je svakako sigurnija kombinovana vakcina). Sledeća revakcina je u 14.godini.

Navedene kombinovane vakcine sadrže acelularnu pertusis komponentu koja se karakteriše nižom reaktogenošću u odnosu na celoćelijsku DTP vakcinu. Dodatno, sve kombinovane vakcine sadrže inaktivisani polio virus.

Zaključak

Šta donosi primena kombinovanih vakcina?

Deci i roditeljima: komfor (zbog manjeg broja injekcija) i olakšanje (zbog manjeg broja imunizacionih poseta lekaru)
Zdravstvenom sistemu: olakšan nadzor nad imunizacijom – zbog manjeg broja vakcina i serija za praćanje, ali i olakšanu dostavu – delom zbog manjeg prostora koji vakcine zauzimaju u transportu i čuvanju u „hladnom lancu”, a delom i zbog korišćenja inaktivisanih komponenata umesto živih polio vakcina – čime se pojednostavljuje njihovo čuvanje i održanje efikasnosti. Kombinovane vakcine koje su u sistemu redovne vakcinacije su bezbedne i sa minimalnim neželjenim dejstvima ( otok i crvenilo na mestu uboda i lako povišena temperatura).
Dakle primena kombinovanih vakcina ne samo da smanjuje broj injekcija već i pobošljava glavni cilj imunizacionih programa – pravovremena i kompletna zaštita.

izvor:mojedijatar.co.rs

Zašto se bebi zapuši nosić? Virusi su ubedljivo prvi na listi “zapušivača” bebinog nosa. Ima ih mnogo tipova (i podtipova), a najviše vole da se uvale u finu “bebi – sluznicu” nosa gde se nesmetano razmnožavaju.

Svi ti virusi liče jedni na druge – stvaraju sekret, koji je uglavnom bistar, “vodenast”.

Te viruse donose starije bate i seke, ali i mama i tata (naravno i brojna familija i prijatelji). Bebin imunitet je veoma oskudan, tako da veoma mala količina virusa može da zapuši nosić.
Iako u samom početku izgleda potpuno bezazleno, zapušen nosić ume da se pretvori u dosadan problem, koji se ponekad može nepotrebno iskomplikovati. Većina starije dece ume sama da se izbori sa zapušenim nosem, ali bebe naprosto traže našu pomoć – teško sisaju, uznemirena su, ponekad loše spavaju. Zato smo odlučili da novopočenim” roditeljima pomognemo da razumeju ovaj problem i da ga jednostavno reše.

Koliko dugo može nosić da bude “blokiran”?

Do proleća!
Sa manjim ili većim pauzama će beba imati zapučen nosić nedeljama! Zato moramo da se obučimo da “servisiramo” bebin nosić, držeći ga prohodnim i čistim.

Može li se desiti neka komplikacija?
Naravno, ako je nosić duže zapušen mogu se javiti posledice – evo glavnih:

* Zapaljenje srednjeg uva
Izvodni kanali srednjeg uha (Eustahijeve tube) otvaraju se baš na mestu gde se nos produžava ka grlu. Čim je dugo zapušen nos, dolazi i do zapušenja Eustahijevih tuba. A kad se one zatvore prestaje i normalno isticanje finog sekreta koji iz šupljine srednjeg uva odlazi u grlo. Čim se ovaj sekret nakupi u srednjem uvu stvaraju se idealni uslovi za razvoj bakterijske infekcije. Kada se to desi nastaje zapaljenje srednjeg uva – otitis media. Dete je plačljivo, uznemireno, loše jede, a često vrisne tokom sisanja. Dijagnoza se postavlja isključivo otoskopskim pregledom, kada lekar jasno vidi da li postoji zapaljenje ili ne. Pipkanje i pritiskanje uva nije put ka pravoj dijagnozi, posle koje sledi adekvatna i efikasna terapija.

* Bolovi u uvu
Deca sa zapušenim nosićem veoma često imaju bolove u uvu bez zapaljenja srednjeg uva. To se dešava zato što se često formira pritisak (naročito tokom gutanja, duvanja nosa ili brze promene nadmorske visine) na bubne opne. Bubne opne su opremljene velikim brojem nervnih završetaka koji prenose bol, pa je ovaj fenomen veoma bolan.

Da se ovo ne bi desilo evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje nosića.
Kada i koliko puta otpušavati nosić kod beba?
Pre svakog obroka, a nikada posle podoja.
Razlog je jednostavan – dete će lepo i lako “primiti” podoj, a “ispiranje” nosića posle obroka može izazvati bljuckanje i povraćanje.

Kako se nosić pravilno čisti ?

* Za svaku nozdrvu ne treba više od jednog mililitra (1ml) rastvora, a kod beba u prvom mesecu života dovoljno je i pola mililitra. Zato nema potrebe da se izvlači više od 2 ml fiziološkog rastvora

* Ako niste sigurni da možete da “dozirate” količinu rastvora po sistemu po pola u svaku nozdrvu, odmerite gore navedenu zapreminu (0,5 ili 1 ml) za jednu nosnicu, pa kada završite ponovo uzmite istu količinu i za preostalu nosnicu

* Glava mora biti postavljena “u stranu” jer se tako izbegava nepotrebno slivanje veće količine rastvora niz grlo ka početnom delu dušnika što može izazvati nepotreban kašalj i “zagrcnjavanje” bebe.

* Dok su bebe male (u prvih par meseci) ovo može obaviti jedan od roditelja, ali kada bebe ojačaju obavezno je da jedan roditelj (predlažemo tate) čvrsto drži bebinu glavu dok drugi (nežnije su mame) polako ispira nosić.

*Uvek se ispira “gornja” nozdrva – desna kada je bebina glava okrenuta u bebinu levu stranu (i obrnuto). Ne treba snažno i brzo gurnuti klip šprice, već nežno i lagano

*Napravite pauzu od tridesetak sekundi između ispiranja leve i desne nosnice

Ako se beba zagrcne podignite je, polako okrenite napred, sa glavicom lagano ukošenom na dole (ne da visi uhvaćena za noge) i sve će proći za nekoliko trenutaka

izvor:mojpedijatar.co.rs

Poslednjih decenija svest o značaju ishrane je sve veći u očuvanju celokupnog zdravlja. Posebno se mnogo govori o važnosti kvalitetne ishrane u cilju poboljšanja imunog sistema koji je izuzetno značajan u pandemijskoj eri, u kojoj se trenutno nalazimo.

Za jak imunitet pored ishrane, ne treba zaboraviti važnost kvalitetnog sna, ali i značaj stresa, odnosno njegovog umanjenja u svakodnevnim aktivnostima, kako bi naš organizam neometano mogao da se izbori sa potencijalnim patogenima.

Zašto je kvalitetna ishrana važna za dobar imunitet?

Svakog dana putem ishrane unosimo veliki broj hranljivih sastojaka, koji pored toga što pomažu naše svakodnevno funkcionisanje i održavanje vitalnih funkcija, utiču i na kvalitet ćelija našeg imunog sistema ali i imunog odgovora u celosti. Pored toga što određene namirnice pomažu imunom sistemu, postoje i namirnice koje nam ne donose ništa korisno, naprotiv često i otežavaju imunom sistemu da se izbori sa potencijalnim neprijateljima.

Šećer kao glavni ometač kvalitetnog imunog odgovora

Jedna od najprisutnijih namirnica je svakako šećer. Hrana koja sadrži značajne količine šećera, povećava produkciju inflamatornih proteina, kao što su CRP, IL6 i TNF alfa, svi oni deluju negativno na imuni sistem. Pored toga dok se organizam bori sa povišenom količinom šećera, odbrambena funkcija neutrofila i fagocita opada. Visok nivo šećera, pravi oštećenja i u funkciji creva, koja su važan deo imunog sistema.

Koje još namirnice slabe Vaš imuni sistem?

Pored šećera, koji se dominantno zloupotrebljava u populaciji, na imuni sistem negativno utiču i preterano zasoljene namirnice, hrana bogata omega 6 masnim kiselinama, pržena hrana, procesirano meso, brza hrana, kao i hrana bogata aditivima. Ova hrana povećava proces upale u organizmu, otežava rad gastrointestinalnog trakta i samim tim odmaže organizmu u borbi protiv infekcija. Pored toga, ova hrana je često slabo bogata hranljivim sastojcima, pa osim osećaja trenutne sitosti ili privremenog čulnog zadovoljstva, organizmu ne donosi vredne nutritijente.

Koje namirnice poboljšavaju imuni sistem?

Jedan od glavnih bustera imunog sistema je Vitamin D, pa Vaša ishrana treba da bude sa što više namirnica koje su sa njim bogate. To su najpre riba i morski proizvodi , pečurke i žumance. Riba pored Vitamina D sadrži mnoštvo omega 3 masnih kiselina koje si takođe značajne u poboljšanju imunog sistema. Cink je jedan od glavnih aktera zdravog imuniteta, a najviše ga ima u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Pored cinka izuzetno je značajan selen kojim su bogate iznutrice, žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.

Vitamin C neophodni saputnik dobrog imuniteta

Vitamin C se od davnina povezuje sa dobrim imunitetom, pa je njegova svakodnevna upotreba, pored toga što podstiče sintezu kolagena i daje koži lep i mlad izgled, neophodna kako bi ostali zdravi. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Iako se često koristi najpre kao suplement, ne treba zaboraviti da nam priroda daje ovaj vitamin u najlepšem obliku voća i povrća, i da sa samo nekoliko paprika, kivija ili pomorandži dnevno možemo potpuno zadovoljiti dnevne potrebe za ovim vitaminom. Njegova hidrosolubilnost nam omogućava da ga jedemo koliko god želimo, jer sve što nam je višak, ćemo izbaciti putem urina.

Značaj probiotika u odbrani organizma

Probiotici zauzimaju sve važniju ulogu o odbrani organizma,kako preko čuvanja gastrointerstinalnog sistema, koji je jedan od glavnih nosioca imunog sistema, tako i putem očuvanju kožne barijere koja je glavna fizička prepreka mikroorganizmima. Upravo namirnice bogate probiotskim kulturama su izuzetno važne za zdrav imuni sistem, a najkvalitetnije ih je dobiti iz domaćeg kefira, koji se pravi od kefir gljiva. Vrlo efikasni su i jogurti, posebno ovčiji ili kozji.

Da li suplementi mogu da zamene kvalitetnu ishranu i poboljšaju imunitet?

Suplementi mogu da pomognu imunom sistemu, ali ne treba zaboraviti da suplementi nisu zamena za zdravu ishranu, kao ni da samo suplementi ili samo zdrava ishrana ne mogu sami da budu faktor izgradnje jakog imunog sistema. Da bi smo bili zdravi, a organizam dovoljno snažan da se izbori sa raznim agensima, potrebno je sadejstvo mnogo činioca, od kvalitetne ishrane, dodataka određenih suplemenata ako postoji dokazan deficit, preko zdravog sna, do balansiranog života sa što manje stresogena.

Hrana je bitan faktor kako u očuvanju celokupnog zdravlja, tako i u građenju kvalitetnog osnova za budućnost. Ne treba da zaboravimo da je ona zapravo, redak faktor na koji možemo da utičemo, pa stoga bi i trebalo da više promišljamo o svemu što konzumiramo. U okolnostima u kojima živimo svakako ne treba prevideti da je preventiva zapravo pola zdravlja, i da sve što možemo da učinimo da sprečimo infekciju iziskuje mnogo manje vremena od potencijalne zaraze ili njenih posledica. Ne zaboravite da ste Vi ona hrana koju jedete, pa zato za sebe birajte najzdravije!

Bušenje ušiju tek rođenin bebama nije dobra ideja. Kako su bebe nepredvidive i teško ih je kontrolisati, postoji mogućnost da se povrede pokušavajući da skinu minđuše.

Američka akademija za pedijatriju savetuje roditeljima da pričekaju da njihova deca napune najmanje šest meseci pre nego što im probuše uši.

Iako roditelji često raspravljaju o ovoj odluci, možda je najbolje opcija da to prepuste deci kada odrastu, piše Bright Side.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi bilo dobro da se sa bušenjem ušiju ipak sačeka.

Mogle bi da se povrede
Bušenje ušiju nije potpuno bezbolno, bez obzira na godine starosti. Kod nekoga će nakon bušenja uho postati crveno i veoma osetljivo.

Nakon bušenja ključno je da se minđuše ne skidaju neko vreme. Međutim, bebe je teško kontrolisati, pa u pokušaju da ih skinu, mogu da se povrede. A, ako budu uspele da ih skinu postoji opasnost i od gutanja.

Postoji rizik od infekcije
Čak i ako se radi sa svim merama predostrožnosti, bušenje ušiju kod beba uvek predstavlja rizik od razvoja infekcije.

Bol, iscedak i otok mogu da se pojave ako se uho ne očisti prema uputstvima stručnjaka. Takođe, važno je napomenuti da se minđuše ne skidaju najmanje šest nedelja od trenutka kada su stavljene.

Bolje je da odluku donesu sami
Možda je bolji izbor da prepustite detetu da samostalno donese ovu odluku kada odraste i kad je u mogućnosti samo da se brine za svoje probušene uši prema savetima koje je dobilo od stručnjaka.

Izvor: n1info.com

U jeku borbe protiv novog koronavirusa širom sveta, mnoge su stvari pale u drugi plan. Stvari oko kojih smo još pre godinu dana gubili živce sada se čine nevažnim.
U situaciji kada nam se čini da nemamo mnogo kontrole nad svakodnevnim razvojem situacije lako stičemo utisak da ništa drugo nije toliko važno. Svakim danom sve više uviđamo koliko nam je važno zdravlje svih naših ukućana i baš zato, jedna stvar mora ostati na prvom mestu svakog roditelja: redovna/obavezna vakcinacija dece protiv zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinisanjem.
Kalendar vakcinacije kojeg ćete se pridržavati, najjednostavniji je i najsigurniji način da svom detetu osigurate zdravlje. Ukoliko niste sigurni kako da se pridržavate dogovorenog rasporeda vakcinacije u ovim epidemiološkim okolnostima, nemojte na svoju ruku procenjivati rizike, već se obratite svome pedijatru koji će vam pomoći da pronađete najbolju opciju u trenutnim okolnostima. Čak i ukoliko ste propustili neku od vakcina iz obaveznog Programa imunizacije, postoje vakcine kojima to možete nadoknaditi.
U kontekstu pandemije, kada želite smanjiti potencijalni rizik koji nosi veliki broj odlazaka u domove zdravlja, postoje vakcine kojima sa manjim brojem uboda, samim tim i stresa za bebu i roditelje, možete uspešno zaštititi svoju novorođenu bebu protiv čak 6 različitih bolesti, Iako su sve vakcine napravljene s ciljem sprečavanja zaraznih bolesti, nisu sve vakcine iste. Uradite svoj domaći zadatak i pre vakcinisanja raspitajte se kod svog pedijatra o različitim dostupnim vakcinama i prednostima svake od njih za vaše dete. On će vam jasno, informisano i prilagođeno vašim okolnostima dati sve potrebne savete i uputstva i pomoći vam da odaberete najbolje za vaše dete.
Borba s epidemijom u kojoj nam je proletela ova godina, samo je još jedan podsetnik na to koliko nam vakcine podižu kvalitet života, rešavaju nas briga i omogućavaju nam da uživamo u lepšim stvarima. Dok čekamo vakcinu za COVID-19, naša roditeljska odgovornost je da ne zaboravimo na sve dostupne načine koji nam pomažu da osiguramo zdravlje i svojoj deci pružimo srećno detinjstvo!

Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur

MAT-RS-2000386-1.0-11/2020

Neraspoložena beba, jak plač, crvenilo lica, nadut stomačić, zgrčene šake samo su neki od pokazatelja da vaša beba ima grčeve. Izdvajamo sve što treba da znate o kolikama.
Ukoliko vaše novorođenče neprestano plače iz vama nepoznatih razloga, možda je znak da su nastupili grčevi. Nema razloga za paniku, a mi izdvajamo sve što bi trebalo da znate o uzrocima i simptomima ovog uobičajenog stanja.

Šta su grčevi (kolike)?

U pitanju su grčevi glatkih mišićnih tkiva, koji se javljaju kod tek rođenih beba. Najčešće se javljaju u prva tri meseca bebinog života, a uslovljeni su prilagođavanjem deteta na novu, za njega nepoznatu, okolinu. Morate da znate da ovo ne traje dugo. Grčevi kod beba dostižu vrhunac od šeste do osme nedelje, a zatim postaju manje intenzivni. Potpuno nestaju oko trećeg, četvrtog meseca starosti bebe.

Kako prepoznati grčeve kod bebe?

Grčevi kod beba se javljaju najčešće tokom obroka ili neposredno posle istog.
Simptomi kolika izgledaju ovako: crvena i zacenjane beba, jak plač, pri čemu se beba grči i zauzima položaj fetusa - privlači nogice ka stomačiću. Stomak je vidno nadut i osetljiv.
Napadi grčeva mogu trajati satima, pri čemu beba skoro i da ne prestaje da plače. Kod neke dece napad prestaje nakon ispuštanja gasova iz creva, dok se druga deca iscrpe od napada i uspavaju.
Zbog čega nastaju grčevi?
Uzrok ovog neprijatnog grčenja nije poznat, ali se smatra da nastaju usled vazduha u želucu ili vazdušastih mehurića koji prolaze kroz creva i muče bebu.
U situacijama kada beba unosi prevelike količine mlečne hrane, nastaju gasovi, a oni takođe mogu biti uzročnici nadimanja i bolnih grčeva.
Antibiotici takođe nekada mogu biti uzročnici kolika, bez obzira na to da li se daju bebi ili ih koristi mama koja doji.

Kako prepoznati uzrok bebinog plača?

Veoma je važno da napravite razliku da li vaše dete plače jer je gladno ili mu se spava ili pak plače zbog bolova koje izazivaju grčevi. Uz normalno plakanje, jauci su obično povezani sa potrebama i ne dolaze u određenom intervalu tokom dana i noći. Uznemirene bebe imaju tendenciju da se smire maženjem, držanjem ili ljuljanjem. Sa druge strane, bebe koje muče kolike pate od ničim izazvanih uzroka koji ne prestaju nakon ljuljanja, smirivanja i slično.

Da li su kolike vrsta bolesti?

Kolike ne predstavljaju fizički poremećaj ili bolest. Isključivo se odnose na duge periode neobjašnjivog plača. Mnogi lekari za grčeve koriste pravilo "trojke" u kom objašnjavaju da se kolike javljaju kod zdravih beba koje plaču više od tri sata dnevno, više od tri dana u nedelji, duže od tri nedelje.

Kako da pomognem bebi kada ima grčeve?

Problemi koje uzrokuju kolike mogu biti veoma naporni i iscrpljujući ne samo za bebu, već i za roditelje.
Stoga, najbolji način da pomognete bebi jeste da odaberete flašicu koja će sprečiti suvišno propuštanje vazduha, ukoliko je hranite mlečnom formulom. Pomozite bebi da podrigne posle obroka. Sprečite halapljivost, a ukoliko dojite pripazite i na svoju ishranu (izbegavajte mlečne proizvode, alkohol, kofein, začinjemu hranu).
Toplota stomačića može biti od pomoći, a kupanjem ćete opustiti bebu. Pustite muziku, a u isto vreme možete da je umirite nežnim masiranjem po stomaku.
Ukoliko su nastali usled upotrebe antibiotika, probiotici mogu pomoći. Ukoliko ne uspevate da umirite bebu, ako dođe do nekontrolisanog povraćanja i drugih većih simptoma, najbolje bi bilo da se obrate lekaru.
Važno je da znate da kolike ne mogu da ostave nikakve značajne posledice po bebu

Izvor: www.yumama.com

Pregledi bebe se obavljaju već u porodilištu, u prvim satima nakon rođenja. Saznajte šta se sve proverava i protiv kojih bolesti se vakciniše novorođenče.
Vašu bebu će pregledati lekari prvi put već na rođenju. Cilj tog pregleda je da se utvrdi vitalnost bebe, koja se ocenjuje APGAR skorom i da se uoče eventualni problemi i anomalije sa kojima je rođena.
Prvi kompletan klinički i neurološki pregled će obaviti neonatolog nekoliko sati kasnije u sobi u kojoj ste vi i vaša beba smešteni ili u odeljenju za bebe. Ovaj pregled je sveobuhvatan i beleži se u dokumentaciju novorođenčeta.
Do otpusta iz porodilišta, pedijatar će svakodnevno pregledati bebu i razgovarati sa vama. Iskoristite priliku i pitajte ga sve što vas interesuje vezano za bebino zdravlje. Pedijatrijske sestre su sa vama 24 sata i možete ih pitati sve u vezi sa negom bebe i dojenjem.
APGAR skor
APGAR skor je univerzalni način da se proveri stanje vašeg deteta na kraju prvog i petog minuta po rođenju. Ocenama 0, 1 i 2 ocenjuje se pet karakteristika vitalnosti:

Aspekt - boja kože

Puls - broj srčanih otkucaja u minuti

Grimasiranje - reakcija na kateter: kašlje, kija, brani se

Aktivnost - tonus mišića, aktivni pokreti

Respiracije - disajni pokreti

Zbir ocena 7 i više znači da je beba u dobrom stanju. Bebama sa nižim ocenama biće potrebna dodatna nega, a ponekad i lečenje u odeljenju specijalne ili intenzivne nege. Većina beba će po završetku lečenja biti dobro.

Vitamin K
Svako novorođenče, odmah po prvom zbrinjavanju, dobija injekciju vitamina K u mišić guze ili butine, jer u prvim danima života novorođenčad nisu u stanju da stvaraju vitamin K koji je potreban za zgrušavanje krvi.
Injekcija vitamina K ih štiti od razvijanja retke, ali ozbiljne bolesti krvarenja koja može da im ugrozi život.

Kapi za oči
Prvo zbrinjavanje novorođenčeta podrazumeva i takozvanu prevenciju novorođenačke oftalmije, odnosno bakterijske infekcije očiju, uključujući i gonoreju i hlamidiju, koju bebe mogu dobiti u toku porođaja.
Oči se obrišu sterilnom vodom i u svako oko se ukapa po kap 1-2,5% povidon jodida ili 0,5% eritromicina.

Kupanje bebe u porodilištu
Novorođenčad se ne kupaju odmah po rođenju, niti tokom boravka u porodilištu. Sirasti maz na koži bebe se ne skida, jer je dobra zaštita od infekcije i obezbeđuje bolju regulaciju temperature vaše bebe. Taj zaštitni sloj se postepeno sam skida. Tako da, ako mislite da je vaša beba prljava - nije.
Babica ili pedijatrijska sestra će u određenim slučajevima (kada je na kosici bebe krv iz porođajnih puteva ili je koža umazana bebinom stolicom) nežno obrisati kožu toplom, sterilnom vodom. Bebu će okupati samo ako je plodova voda bila inficirana ili ako ste se porodili u vanbolničkim uslovima.
Skrining testovi
Odlukom o obaveznim vidovima zdravstvene zaštite, svakom novorođenčetu se uzima nekoliko kapi krvi iz petice u trećem danu života. Cilj je rano otkrivanje feniketonurije kongenitalne hipotireoze koje se običnim pregledom ne mogu utvrditi. Ove bolesti su veoma teške i manifestuju se trajnom, teškom umnom zaostalošćui usporenim telesnim razvojem deteta.
Kada se otkrije na vreme i lečenje započne odmah, bolest se neće ispoljiti. Ponekad se testiranje mora ponoviti, a iz laboratorije Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić", gde se ovi testovi obavljaju, bićete pozvani za par dana ukoliko testovi nisu dobri.
Kako za sada ne postoje uslovi da se u porodilištima proverava i sluh bebe pre otpusta kući, pedijatar će vam savetovati da bebi proverite i sluh do kraja prvog meseca ukoliko je beba rođena pre vremena, ukoliko je imala probleme u porodilištu ili ukoliko vi, bebin otac ili neko od bliže rodbine slabo čuje.

Fiziološka žutica novorođenčeta
Oko 50 odsto zdrave novorođenčadi ispolji jedan stepen žutice, odnosno žute prebojenosti beonjača i kože tokom boravka u porodilištu. To nije zarazna žutica, pa se ne može preneti sa bebe na bebu. Radi se o pojavi koja se javlja od drugog do petog dana po rođenju, a posledica je usporenog oslobađanja bebinog nezrelog organizma od žute boje - bilirubina, koja se normalno stvara tokom nekih životnih procesa.
Nemojte se plašiti. Fiziološka žutica ne ugrožava zdravlje vašeg deteta. Svaku žuticu novorođenčeta pedijatar u porodilištu će ispitati. Ukoliko bude potrebno, primeniće se lečenje, najčešće fototerapijom.

Šta je fototerapija i kako se primenjuje?
Fototerapija je komforna za bebe. Golišave, sa "naočaricama" koje im štite oči, baškare se u inkubatoru obasjane plavom svetlošću koja snižava bilirubin. Razlog za primenu fototerapije objasniće vam pedijatar, a tokom njene primene, možete nastaviti sa podojima. Fototerapija se može sprovoditi u sobi pored majčinog kreveta ili, češće - na odeljenju za bebe.
Zbog fiziološke žutice novorođenčeta, otpust se obično odloži za dan - dva, ali ne mora da znači. Što beba bolje sisa i više kaki, pre će se obezbojiti. Beba koja doji može biti žućkasta i nekoliko nedelja, odnosno može imati produženu žuticu. Ne preporučuje se prekidanje dojenja, jer to nosi značajno veći rizik od prestanka prirodne ishrane.

Izvor: www.yumama.com

Iako su kapljice krvi kod beba obično bezopasne, ponekad mogu ukazivati na medicinski problem koji zahteva lečenje. Pogledajte moguće uzroke i simptome koji vam mogu pokazati da je vreme da se obratite doktoru.
koliko zavirite u pelenu vašeg mališana, možete mnogo naučiti o njegovom razvoju i zdravlju. Tokom prvih nekoliko meseci vaše bebe primetićete puno smeđe, žute i zelene kake - sve su to normalne boje koje se mešaju zbog dojenja i hranjenja beba adaptiranim mlekom. I krv u stolici, bilo da se radi o malim tačkicama ili velikim prugama, nekada može ukazivati na medicinski problem.
Imajte na umu: Crvena kaka ne znači uvek krv. Može nastati ukoliko vi jedete hranu crvenih nijansi poput paradajza, cvekle ili crvenog voća. Međutim, ako je stolica vašeg mališana krvava ili ako stalno postaje crvena, važno je utvrditi uzrok i potražiti odgovarajuću negu.

Mi smo izdvojili najčešće uzroke krvave stolice kod beba i simptome koji vam ukazuju da je vreme da posetite pedijatra.

Zatvor

Zatvor se retko javlja kod beba, ali može se desiti - obično zbog alergije na mlečne proteine, zbog uvođenja čvrstih supstanci ili nedovoljnog unosa tečnosti. Simptomi uključuju odsustvo stolice, tvrdu kaku koja izgleda poput kamenčića, neprijatnost, čvrst i napet bebin stomak. Zatvor može dovesti do sitnih analnih pukotina, zbog kojih nastaju krvave tačkice na površini stolice. Većina analnih pukotina se leči sama od sebe, ali ako sumnjate na zatvor, pokušajte da promenite ishranu bebe. Na primer, možete ukloniti mlečne proizvode, dodati više vlakana i dodati više tečnosti u dnevnu rutinu bebe. Razgovarajte sa svojim lekarom za više informacija o borbi sa konstipacijom.
Krvava stolica kod bebe može biti signal određene bakterijske i gljivične infekcije, uključujući gastroenteritis, salmonelu, stafilokoku ili helikobakteriju. To je zato što infekcije često uzrokuju zapaljenje creva i sitne pukotine koje propuštaju krv. Dijareja obično dolazi sa infekcijama, pa ako primetite proliv sa krvavom kakom, odmah obavestite svog lekara. On će najbolje znati o čemu se radi, a možda će i prepisati antibiotike koji pomažu u lečenju.

Alergije na hranu

Primetili ste krvavu kakicu nakon promene bebine ishrane? Alergijske iritacije na debelom crevu često mogu da dovedu do krvave stolice. Bebe su najčešće alergične na mleko ili soju, ali takođe mogu biti alergične na pšenicu, ovas, raž ili nešto drugo. Alergije na hranu obično se javljaju i sa drugim simptomima, uključujući kožni osip, povraćanje i dijareju. Lekar vam može pomoći u dijagnozi alergija i napraviti plan terapije.
Takođe i bebe koje doje takođe mogu reagovati na nešto u majčinoj ishrani. Ukoliko su mami koja doji ispucale bradavice, beba bi mogla da proguta malo krvi, što dovodi do tamnocrvenih ili crnih fleka u stolici. To obično nije razlog za zabrinutost.

Krvarenje iz gastrointestinalnog trakta

U retkim slučajevima, tamnocrvena ili crna stolica ukazuje na krvarenje duž gornjeg dela gastrointestinalnog trakta. Ovakvo krvarenje često dolazi od teške bolesti ili povrede, pa je od vitalnog značaja da odmah obavestite svog lekara.

Manje česti uzroci krvave stolice

Krvava stolica za bebe takođe može imati i manje poznate uzroke. Na primer, streptokokne bakterije bi mogle biti potencijalni problem, što bi dovelo do upale i krvavog izmeta. Vaša beba takođe može da pati od kolitisa (upale debelog creva), Kronove bolesti ili enterokolitisa.

Roditelji uvek treba da obaveste pedijatra o promenama u stolici kod bebe. Međutim, ukoliko dete ima sledeće simptome, lečenje je obavezno:

- prekomerna količina krvi u stolici,

- uznemirenost ili neutešno plakanje,

- crna stolica,

- umor,

- bol u stomaku,

- analna povreda

- krvava stolica sa dijarejom,

- krvava stolica sa groznicom,

- krvava stolica sa sluzi

Obavezno dajte svom lekaru detaljan opis simptoma vaše bebe. Da li je krv tamnocrvena ili jarko crvena? Da li su krvave linijice na spoljnoj strani stolice ili su pomešane sa kakom? Da li vaša beba ima temperaturu, dijareju ili druge neobične simptome?

Vođenje detaljnog dnevnika pomoći će lekaru da postavi dijagnozu. U ordinaciji, pedijatar takođe može analizirati stolicu vaše bebe i pregledati da li ima znakova infekcije ili bolesti. Lečenje zavisi od tačnog uzroka neobične stolice kod bebe. Najčešće krvava stolica ne bi trebalo da je povezana sa dugoročnim zdravstvenim problemima.

Izvor: www.yumama.com