Kako pomoći detetu da lakše zaspi?

Uspavljivanje može biti izazov, pogotovo kada je reč o deci koja imaju neko kašnjenje u razvoju. Jedno od pitanja koje postavljam roditeljima kada dolaze kod mene na procenu, jeste kako dete spava, ovo pitanje iako se čini nerelevantnim za procenu razvoja itekako je btino. Dete koje ne spava često bude dodatno razdraljivo i nesaradljivo. A samo nespavanje može biti poslednica nepravilne senzorne integracije. U tekstu koje sledi delim neke od saveta kako pomoći detetu sa senzornom disfunkcijom da lakše zaspi?
Osnovno je uspostaviti večernju rutinu – večera, mirnija igra i umirujuća kupka je neki najčesći redosled koji se primenjuje. Pored večernje rutine saveti jesu:

SPROVESTI SENZORNU DIJETU – Svako dete ima svoje senzorne potrebe, neka deca su hipersenzitivna, neka su hiposenzitivna. Aktivnosti koje se sporvode u cilju senzorne dijete jesu one koje su osmišljenje za svako dete ponaosob i pomažu u zadovoljenjeu specifičnih senzornih potreba vašeg deteta.

Na primer, ako je vaše dete ima potrebu za dodatnim taktilnim nadražajem, pobrinite se da dobije mnoštvo taktilnog unosa pre spavanja. Napravite “sendvič” od ćebeta pred spavanje – čvrsto pristisnite jastuke na rukama i leđima deteta ili umotajte dete u ćebe tako što ćete ga urolati u njega i ostavite ga par sekundi. Možete probati i senzorno odelo u koje dete može da uđe celo i u kome može da leži ili da se kreće pred vreme za spavanje.
Neka deca imaju dodatnu potrevu za kretanjem, žele da skaču, trče ili da se vrte. Pobrinite se da u toku dana ima dovoljno aktivnosti u kojima može da potroši dodatnu energiju, a kako se vreme za krevet bliži svodite je na minimum, kako bi imalo dovoljno vremena da se umiri tj. da se umire centri u mozgu.
Ključno je pokušati biti što dosledniji, i kada je to moguće unositi promene u odnosu na sam dan i potrebe deteta u tom trenutku. Nekim danima će imati potrebu da više skače, dok će drugim danima biti potrebno obezbediti više ili manje aktivnosti. Važno je pratiti i dnevne potrebe deteta i razmeniti informacije sa osobama koje su provele dan sa detetom ukoliko je dete uključeno u vrtić ili je krenulo u školu.

DRŽITE SENZORNE IGRAČKE U BLIZINI – uzmite manju korpu za igračke koja će stajati blizu kreveta i biti dostupna detetu. Napunite je sa igračkama koje dete umiruji ili imaju umirujući efekat. To mogu biti senzorne flaše, lava lampu, gumeni slajm, spiner,… igračke koje dete može koristiti i u krevetu nakon što se poljubite za laku noć kako bi se umirilo.

OBRATITE PAŽNJU NA DUŠEK I JASTUKE – iako deluje da nije važno, deci koja imaju teškoće sa senzornom integracijom, problem sa uspavljivanjem može biti i neodgovarajući dušek i jastuk. Posteljina bi trebalo da bude od pamuka i glatka (pogotovo kada su u pitanju deca sa taktilnom preosteljivošću). Ovo je takođe individualno, nekoj deci će više prijati tvrđi dušek i jastuk, dok će nekoj deci biti lakše da zaspe bez jastuka, proratite (i po potrebi zabeležite) situacije kada je dete zaspalo van svog kreveta, a posebno obratite pažnju kada je zaspalo neočekivano, na nekom neplaniranom mestu. Za taktilno osetljivo dete vrsta materijala je od velikog značaja.

KORISTITE ETERIČNA ULJA – dodajte par kapi ulja lavande na jastuk i navucite jastučnicu. Lavanda deluje umirujuće. Možete koristiti i lavandino ulje u ovlaživaču vazduha kako bi vazduh bio čistiji i svežiji pred spavanje. Dete koje je osteljivo na mirise će vam biti zahvalno. Možete probati i masažu stopala sa eteričnim uljem lavande pomešanim sa kokosovim uljem.

NAPRAVITE UMIRUJUĆE OKRUŽENJE – neka dete imaju potrebu da se kriju i zavlače pod sto i stolice kako bi našla svoje “utočište”, često se to naziva mesto za osamljivanje. Danas se mogu pronaći dodaci za krevet u vidu šatora i baldahina, isprobajte da li to pomaže detetu da se uspava. Dodajte noćno svetlo koje ne sija jako, već daje odsjaj u vidu zvezdica na plafonu npr.
Iskoriste moć muzike – nabavite CD lagane, tihe muzike sa umirujućim pesmicama ili mašinu koja pravi “belu buku” – bela buka ili beli šum je pojam koji označava mešavinu zvukova određene frekvencije i ponavljanja, raspon frekvencija je od 20Hz do 20 000Hz. Naziv bela dobila je, jer sadrži čitav spektar raznih zvukova, kao što bela, dnevna svetlost ima spektar raznih boja.
Sledeći put kad uđete u detetovu sobu, razmislite o senzornom iskustvu vašeg deteta. Stavite se u njegov položaj i pokušajte da sagledate okruženje iz detetove perspektive. Možda ćete biti iznenađeni malim promenama koje možete prilagoditi i šta će one doneti spavanju vašeg deteta noću.

Izvor: pitajtedefektologa.com