Saveti za roditelje

ONA KOJA JE ROĐENA DA SE STALNO SMEJE I RADUJE: Ovo žensko ime je zvučno, poetično i ima izuzetno duboko značenje

Ime Nataš je zvučno, poetično i izuzetno dubokog značenja – "natalis" u originalnom prevodu podrazumeva dan rođenja, rođendan, a u prenesenom smislu znači "ona kojoj se Bog raduje", "ona koja je mila i draga Bogu“, “ona koja je rođena radosna i srećna”. Zato se neretko davalo devojčicama koje su rođene na Božić.

Ovo ime je obeležilo rusku književnost, a smatra se da se Evropom proširilo posle Tolstojevog romana "Rat i mir". Kao i sve glavne junakinje ruskog velikana, Nataša Rostov je žena koja pleni i ima veliki uticaj na muškarce, ali i na čitaoce.

Jedna od linija porekla ovog imena vodi upravo ka ruskom tradicionalnom imenu Natalija, pa se smatra i njegovom izvedenicom. U srpskoj istoriji ovo ime je definitivno obeležila kraljica Natalija Obrenović.

Ime živi u različitim delovima sveta, kroz različite varijacije: Nalika; Nataška; Natašenjka; Nety; Naty; Natalina; Nata; Taša; Nati; Nali.

izvor:yumama.mondo.rs

KAKO DUVANSKI DIM UTIČE NA MAJČINO MLEKO? Da li žene koje puše cigarete smeju da doje bebu - stručnjaci rešili dilemu

Ukoliko ste pušač, verovatno se pitate da li ova loša navika utiče na vaše mleko, kao i to da li nikotin može ugroziti zdravlje deteta. Stručnjaci otkrivaju da li je bolje ne dojiti bebu ili dojiti je uprkos pušenju.

Naučno je dokazano da pušenje i dojenje nije preporučljivo.Mame koje ne mogu da ostave pušenje najčešće odbijaju da doje bebu, ovde pokušavamo da rešimo dilemu da li je bolje ne dojiti bebu ili ipak dojiti uprkos konzumiranju cigareta nakon porođaja.

Veliki broj studija koje su rađene pokazuju da nikakva "prava" opasnost nije dokazana, sve dok potrošnja ostaje umerena !

Nutritivni kvaliteti vašeg mleka i dalje će raditi svoj posao: dozvolite bebi da raste i zaštiti se od većine infekcija! Prednosti i zaštitni učinak dojenja protiv respiratornih infekcija postoje čak i u slučaju pušenja kod majke.

Postoji tendencija da se kaže da je beba koju doji pušač bolja od bebe koja nije dojena i koja je izložena pasivnom pušenju.

DA LI NIKOTIN PRELAZI U MAJČINO MLEKO?
Nekoliko studija pokazuje da prisustvo nikotina u mleku, u malim ili velikim dozama, može uticati na kvalitet hranjenja. Pušenje takođe smanjuje proizvodnju majčinog mleka, verovatno zbog dejstva nikotina, koji snižava nivoe prolaktina u serumu.

Odvikavanje se obično dešava ranije kod njihovog deteta u odnosu na nepušače. Nikotin takođe remeti refleks izbacivanja mleka : mleko tada teče sporije. Studija je pokazala da je pušenje povezano sa nižim koncentracijama lipida i proteina u mleku.

DA LI SU ELEKTRONKSE CIGARETE MANJE ŠTETNE?
Vaping uređaji su uređaji na baterije koji obično isporučuju nikotin, arome i druge aditive u obliku inhaliranog aerosola. Malo se zna o efektima majčine upotrebe elektronskih cigareta na zdravlje deteta. Njegov aerosol može sadržavati štetne ili potencijalno štetne hemikalije, uključujući nikotin.

Poseban ukus koji duvan daje vašem mleku takođe nije po ukusu svih beba. Ako ste nastavili da pušite tokom trudnoće, vaše dete je naviklo na to i ne bi trebalo da smeta kada dođe vreme za hranjenje. S druge strane, ako ste ponovo počeli da pušite po rođenju, možda ćete morati pričekati malo pre nego što se beba navikne.

DOJENJE I DUVAN: KAKVE SU POSLEDICE PO BEBU?
Tokom dojenja, to je sigurno, vaša beba unosi nikotin ! Štetne materije cigarete apsorbiraju i ulaze u mleku. Imajte na umu da njegova koncentracija zavisi i od broja cigareta koje pušite, načinu na koji pušite (sa ili bez udisanja) i vremenu koje je proteklo između poslednje cigarete i dojenja.

Najbolje je sačekati dva sata nakon pušenja da nahranite dete. Ako niste “teški pušač”, odnosno do 5 cigareta dnevno, beba se neće više uznemiriti od druge.

S druge strane, ako ste veliki korisnik nikotina (10/15 cigareta dnevno), mogu se pojaviti znaci intoksikacije. A pomoć u zaustavljanju ili jednostavnom smanjenju pušenja je tada više nego preporučeno.

Tahikardija, bledilo, povraćanje, dijareja, pospanost i preterani nemir su vidljivi kod beba koje apsorbuju visoke nivoe nikotina. Istraživači su otkrili, u urinu beba koje su dojile majke pušači (više od pet cigareta dnevno), nivo kotinina (nusproizvoda nikotina) deset puta veći nego kod beba koje imaju majke pušači, ali koje se hrane adaptiranim mlekom.

KOLIKO DUGO NAKON PUŠENJA MOŽETE DOJITI?
Potrebno je oko 8 sati da svi tragovi nikotina nestanu iz krvi. Ako ne možete da prestanete da pušite, najbolje je pušiti nakon dojenja.

PAZITE NA PASIVNO PUŠENJE!
Duvanski dim u ambijentalnom vazduhu je štetniji za bebu od nikotina koji apsorbuje kroz majčino mleko. Pasivno pušenje povećava rizik od ORL i plućnih bolesti, kao i pojava sindroma iznenadne smrti odojčadi.

Savet za roditelje koji puše: nikada ne pušite u kući i redovno provetravajte vaš enterijer! Obavezno se presvucite i operite ruke nakon pušenja i pre uzimanja bebe.

DOJENJE I PRESTANAK PUŠENJA
Prestanak pušenja je očigledno najbolje rešenje i to nije upitno da zaštitite bebu. Ukoliko ne možete da ostavite pušenje primenite neke od ovih saveta kako bi smanjili štetnost prilikom dojenja.

Mnogi naučnici su se složili da je za neke mame vrlo stresno da ostave cigarete, ako je taj osećaj još pojačan emocijama nakon porođaja, taj stres, prema rečima stručnjaka, može biti još štetniji od pušenja.

izvor:yumama.mondo.rs

6 najčešćih roditeljskih grešaka pri lečenju mališana

Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana.

Mi roditelji se uvek trudimo (koliko znamo i umemo) da štetne bakterije, viruse i prehlade držimo što dalje od naših mališana. Uspevamo više ili manje, a periodi početka školske godine, prelaz godišnjih doba kao i zimski meseci donose malo više brige oko zdravlja dece. Međutim, pored objektivnih razloga na koje ne možemo da utičemo, postoje i oni za koje smo direktno krivi.

Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana:

1. Lečenje na svoju ruku
U prevodu „sam svoj doktor“.

Teškom mukom priznajem – ja sam bila ta. Ja sam bila ona koja prvo kreće s čajevima, prirodnim lekovima svih vrsta, dijetama, preparatima za koje sam JA mislila da će pomoći… Kupovala sam sirupe na biljnoj osnovi i čekala da se desi čudo. Nekada se to čudo i dešavalo i detetu je stvarno bilo bolje, ali češće se svodilo na produžavanje agonije za 2-3 dana. Ja sam mama koja zazire od hemije, okrenuta sam uvek prvo prirodi, tako da… To je osnovni razlog što sam ovo radila.

Činjenica je da mnoge mame „na svoju ruku“ kupuju lekove, jer ih lekarska praksa uči da se uglavnom koriste jedna ili dve vrste lekova, te se one vode mišlju „šta da se cimamo po čekaonicama, kad će svejedno dobiti tajitaj lek“. To su uglavnom sirupi, kapi za nos, probiotici… za koje ne smatramo da mogu biti štetni za dete (ili bar ne mnogo štetni).

Međutim, neretko se desi da prirodni lekovi i hemija kupljena po ličnom izboru – ne pomažu.

Tada shvatamo da moramo voditi dete kod doktora i tamo započinjemo s greškom broj 2.

2. Laganje, varanje doktora
Kada mi – mame koje prvo same glumimo doktora – dođemo kod pravog doktora – naravno da ćemo bar nešto slagati. Bar malkice spustiti temperaturu za stepen, reći da je dete tek juče dobilo temperaturu (a u stvari je skočila preključe), reći da nismo ništa davale od lekova (a ko zna šta je ko davao)… i tako redom, sve u cilju sakrivanja sopstvene sramote od nedela koje smo uradile.

Taj grozan osećaj ličnog stida prvenstveno pred svojim detetom, sobom, pa tek onda doktorom, bude sakriven nekom malom neistinom, ali daleko od toga da ga možemo izbrisati ili zaboraviti.

Zbog toga neke od nas, iz najbolje namere da budu što bolje mame, da isprave svoju grešku, da dete što pre ozdravi – kreću u bitku s bolešću trudeći se da izbegnu još jednu grešku, onu koja nastaje iz čiste ljubavi.

 

3. Preterivanje
Preterano utopljavanje, tuširanje, merenje temperature, nuđenje svim i svačim, preterana izolacija, dezinfekcija, konstantno ispitivanje malog pacijenta, kao i drugi oblici dosađivanja preteranom pažnjom – stvarno mogu biti više nego mučni za dete.

Ne samo da ih time gušimo i da smo beskrajno dosadne, nego činimo i kontraefekat lečenju i bržem oporavku.

 

4. Netačne doze lekova
Poneke mame ne veruju tačnoj količini propisane doze i često umesto dozera za lekove koriste obične – kuhinjske kašičice, obične čaše i uopšte posudice koje nikako ne mogu pokazati da li je dete dobilo malo, dovoljno ili previše leka.

Ova greška se ispoljava i tako što dete pije sirup direktno iz flašice, popije ceo prašak umesto polovine, a sve to vođeno roditeljskom mišlju „neće mu biti ništa“.

5. Skraćena ili produžena upotreba lekova
Mame koje su malo više liberalne od uobičajenog, često znaju prekinuti terapiju detetu čim uoče poboljšanje zdravstvenog stanja malog pacijenta (ovo sam ja radila). Posebno ako imate averziju prema davanju detetu hemijske supstance, ovo je sigurno greška kojoj ćete kad-tad podleći.

Takođe, postoje i one mame čija briga prevazilazi doktorski savet i koje deci daju lekove i nakon propisanog vremena, bez obzira na odlično zdravstveno stanje deteta.

 Dozira se prema receptu i kako doktor kaže!

6. Slušanje saveta drugarica, mama, interneta…
Ovo je veoma česta greška koju pravimo, što iz poverenja prema osobi koja nas savetuje, što zbog brzine, jer želimo što pre da pomognemo detetu. Činjenica je da ćemo prvo ili pozvati nekog bliskog ili guglati simptome. A i jedno i drugo su pogrešni potezi.

Mamine greške su slučajni potezi velike ljubavi.

Naravno da ni jedna od ovih situacija nije u redu i ne služi nam na pohvalu. I sama priznajem da sam bila u tačkama 1, 2 i 5, ali me je iskustvo naučilo da moram da se ponašam drugačije ukoliko želim da mi dete što pre ozdravi.

Naravno da to svaka mama prvo na svetu želi, ali uvek nas razna uverenja, tuđa ubeđenja kao i mnogobrojne situacije „odvuku“ u grešku. Sjajno je i to što sebi i drugima priznamo tu grešku i tražimo što brže rešenje. Možda ono može da glasi ovako:

1. Današnjica je prepuna bolesti koje se ne mogu izlečiti supicama, čajevima i oblozima.
Jednostavno, toliko je virusa oko nas, da je uzaludna svaka naša prirodna borba protiv ovih veštačkih tvorevina. Zato im se trebamo i odupreti na što agresivniji način – supstancama koje nam preporuči izabrani lekar.

Sve ostale prirodne lekove možemo i trebamo upotrebljavati i pre i u toku i nakon lečenja lekovima, kako bi poboljšali imunitet deteta, toliko važan za celokupan oporavak. Međutim, nema svrhe forsirati ih u situacijama za koje nismo sigurne kako se tumače i leče, jer na taj način samo produžavamo bolest našeg najvećeg blaga.

2. Ako smo već pogrešile, trebale bismo priznati sebi da je ok to priznati i doktoru.
On će u tom slučaju znati kako da organizuje lečenje bolesti koja već traje i koja nije prijavljena na vreme. Ja sam uspevala da priznam doktorima ovu grešku, vodeći se jedino time da će mi dete zbog toga brže ozdraviti. Užasno me bilo sramota, ali to je sporedna stvar.

3. Preterivanje u postupcima kad nam je dete bolesno možemo rešiti uz pomoć – tate.
Tate su uglavnom racionalnije u ovakvim situacijama i znaju da „spuste loptu“ u korist deteta. Zato je veoma dobro poslušati nekada ono njihovo „pusti je“, „ostavi ga“, „dobro je, spava“, „ne treba mu to ćebe“… i slične reči.

Takođe, od pomoći su i ostale drage osobe od poverenja koje će uspeti da ubede zabrinutu mamu da će sve biti u redu i da nema potrebe meriti temperaturu na svakih 15 minuta, nuditi čaj na svakih 5 minuta… itd. Dobro dođu i video ili pisani sadržaji koji dokumentuju opuštenije načine lečenja dece, sa dobrim ishodom.

 Rešenje je nekada jednostavno - tata!

4. Bez obzira što sve mi znamo da detetu neće biti ništa…
ako popije 30ml više sirupa od propisane doze, sigurno postoji razlog zasnovan na nauci koji određuje zašto je potrebno davati onoliko koliko piše na receptu. Treba da se suzdržimo od želje da glumimo sveznajuće mame, jer se ta sloboda može baš dobro osloboditi i otići u pravcu u koji nikako ne želimo da ode.

5. Lekovi imaju svoj…
način, tok i rok delovanja, isto koliko i virusi, bakterije, upale, prehlade… zato ne bismo trebale da zaustavljamo ili produžavamo njihovo dejstvo – zbog naše lične procene.

6. Moje dete nije tvoje dete…
nema isti organizam niti imunitet, tako da nema svrhe lečiti ga na isti način. Bez obzira što se simptomi bolesti čine isti, nekada znaju i da prevare. Za svaki slučaj, da ne bude većih posledica i odugovlačenja, bolje je lečenju svakog deteta pristupiti posebno.

Generalno, ne bismo trebale glumiti doktora, baviti se naukom koju ne poznajemo i na taj način produžavati bolesno stanje naše dece. Nije teško, samo treba malo samokontrole, poverenja i strpljenja.

izvor:najboljamamanasvetu.com

Komunikacija sa adolescentima: Naučimo da razgovaramo!

Efikasna komunikacija između roditelja i dece posebno je važna jer način kojim razgovaramo sa svojom decom i slušamo šta nam ona govore ima dalekosežne posledice na to kakvi ljudi ona postaju. Poruke, verbalne i neverbalne, oblikuju identitet deteta.

Razgovor kao prevencija psihičkih tegoba i lek
Slika koju adolescenti imaju o sebi nastaje iz interakcija sa porodicom, prijateljima i drugim osobama u njihovom životu. Način na koji deca i roditelji komuniciraju i kakve sebi međusobno rečenice upućuju direktno utiče na to kako će dete komunicirati i sa ostalim osobama iz svoje okoline. Mesto u socijalnom okruženju i doživljavanje sebe u tom okruženju, utiče na to kako će se ličnost adolescenta dalje razvijati. Komunikacija koja odražava dobar odnos, uvažava detetovo doživljavanje sveta i podstiče ga na istraživanje različitih načina mišljenja omogućiće mu da se razvije u autonomnu, emocionalno toplu osobu koja prihvata druge. Ta osoba je fleksibilna i može da se stavi u poziciju drugog. Otvorena je u komunikaciji, slobodno izražava sopstvene stavove i zalaže se za sebe.

Razgovori

Razgovor kao povreda i prepreka razvoju
Roditelj, u svakodnevnom životu sa svojim adolescentom, ponekad doživljava osećaj straha, tuge i besa koji je preterano intenzivan s obzirom na situaciju koju on i dete trenutno prolaze. Isto tako, roditelj može da doživi i jaka osećanja krivice ili srama. To je znak da postupci njegovog adolescenta u njemu izazivaju reakcije kakve je verovatno u detinjstvu naučio da iskazuje u sličnim situacijama i koje su mu pomagale da se tada s tim situacijama nosi. Takve situacije u odraslom dobu, ovde konkretno u ulozi roditelja, nisu primerene i nisu adekvatne za rešavanje trenutnog problema.

Ali, roditelj ne zna kako da trenutnoj situaciji pristupiti drugačije jer tokom sopstvenog odrastanja nije radio na svojim stresnim i traumatskim situacijama i nije naučio zdravije veštine sukobljavanja. Tako, na primer, ako oseća da adolescent ne želi da uvaži neko njegovo stanovište, roditelj bi trebalo da zastane i zapita se šta ga je to toliko uznemirilo. Kako se oseća? Da li možda omalovaženo ili nemoćno ili nešto treće. Da li je već i pre, možda u detinjstvu, doživljavao takve situacije na sličan način? Kako je na njih reagovao?

Ako ih na vreme ne osvesti i ne proradi, iste ili slične povrede nanosiće detetu kroz komunikaciju koja će se uglavnom završavati začaranim krugom međusobnih uvreda, optuživanja i omalovažavanja. Roditelj će često postupati kao da njegovo dete neminovno treba da oseća i misli isto kao i on sam. Navodiće ga na aktivnosti kojima će ostvariti nerealizovane roditeljske potrebe, pritom uopšte ne prepoznajući i ne poštujući jedinstvenu ličnost deteta.

Roditelji, dakle, često zbog sopstvenih bolnih tačaka, koje su nastale usled loših iskustava u detinjstvu, upućuju detetu poruke koje narušavaju njegovo samopoštovanje, usađuju strah i nepoverenje u okolinu i same sebe. Zato im je važno pomoći da izraze svoje potrebe bez kritikovanja, omalovažavanja ili zastrašivanja druge osobe. Isto tako, važno ih je podučiti i kako da tome nauče svoju decu.

Šta moramo da znamo o adolescenciji pre nego što se upustimo u razgovor?
Kao što navodi psihoterapeut N. Bastašić (1995.), da bi odrastao i potom sa roditeljima izgradio zrele odnose, adolescent se mora od njih odvojiti, mora ih napustiti. Proces odvajanja složen je i bolan za obe strane i često praćen sukobima. Ako žele da pomognu detetu da odraste, roditelji će izražavati iskren interes za detetova osećanja i mišljenje i podsticati ga na samostalnost i istraživanje sopstvene ličnosti. Ali, ako žele da ga u tome svesno ili nesvesno zaustave, proceniće njegove pokušaje kao opasne i podsticati strah od nepoznatog mu sveta.

Roditelji primećuju da dete, u odnosu na raniji uzrast, sve manje vremena provodi s njima, a sve više s vršnjacima. Stoga je važno znati da grupa za adolescente predstavlja idealan poligon za vežbanje međuljudskih odnosa. Oni tu uče uloge koje će im omogućiti učestvovanje u bitnim sferama socijalnog sistema kom pripadaju. Grupa im pomaže da nauče da se prilagođavaju pojedincima i drugim grupama i podstiče konkurenciju i takmičenje. U njoj se vežba komunikacija, uči procenjivanje drugih i sebe, jer svojim reakcijama, kritikom i procenama vršnjaci suočavaju pojedinca sa njegovim ponašanjem.

Naučimo da razgovaramo!
Istraživanja stila roditeljstva pokazuju da deca koja se osećaju poštovana i pozitivno vrednovana u krugu svoje porodice postižu bolji uspeh u školi, imaju više prijatelja te žive zdravije i uspešnije. Na tragu ovih istraživanja, psihoterapeuti Harville Hendrix i John Gottman opisali su dva donekle slična modela razgovora s detetom, koji ako se redovno primenjuju, ni u slučaju najosetljivijih tema ne narušavaju integritet deteta.

U prvom koraku važno je pokušati, bez sopstvenih predrasuda, prosuđivanja i omalovažavanja, čuti šta dete roditelju poručuje i koje emocije iza toga stoje. Vrlo često ljudi prihvataju zdravo za gotovo da znaju šta druga osoba govori, dok u stvari samo nagađaju i suštinu poruke često protumače u skladu sa vlastitim viđenjem situacije. Važno je detetu biti ogledalo, odnosno izneti svoje tumačenje i proveriti tačnost shvatanja njegove poruke. Osim što pospešuje međusobno razumevanje, ovaj način komunikacije omogućuva detetu da doživi da je njegov roditelj spreman da na trenutak odloži sopstvene misli i osećanja kako bi razumeo njegov pogled na stvari.

Slušajte dete

Primer empatičkog slušanja i komunikacije:
Roditelj: Ivana, želela bih da razgovaram sa tobom. Da li možemo sada da pričamo?
Dete: Ne, ne želim da pričam s tobom.
Roditelj: Ok, možemo i kasnije, ti odredi trenutak. Mora da si sada besna na mene.
Dete: Ne, nisam ljuta.
Roditelj: Dakle, nisi ljuta. Mislila sam da jesi, s obzirom na to da ne želiš da razgovaraš sa mnom.
Dete: Uvek sve mora da bude po tvom. Zbog tebe ne mogu na more sa prijateljima i zbog tebe ću provesti dosadno leto kod kuće.
Roditelj: Čini ti se da ja previše odlučujem o tvom životu. Misliš da ne želim da se zabaviš preko leta.

Važno je da se detetove negativne emocije, npr. ljutnja, bes, prkos, zavist, zbunjenost i dr., ne dožive kao pretnja roditeljskom autoritetu ni odraz roditeljske neuspešnosti, već kao prilika za građenje odnosa, odnosno pružanje podrške i podučavanje deteta.

Stoga je u drugom koraku potrebno pozitivno oceniti dete i njegovo ponašanje. Tako dete, osim što se oseća uvaženo, uči i kako pozitivno da vrednuje postupke drugih.

Primer pozitivnog ocenjivanja:
Dete: Hm, pa da, tako izgleda.
Roditelj: Pa, kad bolje razmislim, to što kažeš ima smisla. Izgleda da ja volim da držim pod kontrolom dosta stvari.
Dete: Izgleda…
Roditelj: Prirodno je da želiš sama da isplaniraš svoje letovanje i da želiš da ga provedeš sa prijateljima. To je sasvim razumljivo.
Dete: Ti to razumeš?

Pozitivno ocenjivanje ne znači da je neophodno da se roditelj slaže sa detetovim pogledom na stvari, već da prihvata da detetov način posmatranja stvari ima svoju vrednost. Tako se stvaraju uslovi koji dopuštaju detetu da podmiruje svoju osnovnu potrebu za izražavanjem sebe. Pritom je bitno i pomoći detetu da prepozna i imenuje emociju koju je situacija izazvala.

Roditelj: Da, razumem. Pretpostavljam da se sad osećaš razočarano ili tužno.
Dete: Osećam se razočarano tobom i činjenicom da ću leto provesti kod kuće.

U trećem koraku, važno je iskazati saosećanje jer ono omogućuje detetu da zna da nije samo, da je povezano sa roditeljem, čak i kad im se mišljenja međusobno ne slažu. Saosećanje je moćno sredstvo. Ono samo po sebi deluje terapeutski i transformiše učesnike u zdravije i otpornije ličnosti. Iskustva saosećanja doživljena u krugu porodice prenose se i na interakcije sa drugim osobama iz čovekove okoline, s kojima adolescent uči otvorenije i tolerantnije da pristupa.

Primer saosećanja:
Roditelj: Mogu da shvatim da se osećaš razočarano. Sigurno te zbunjuje to što ti roditelji, koji ti žele najbolje, ne dozvoljavaju da organizuješ sopstveno letovanje. Tim više što izgleda da tvoji prijatelji imaju potpunu slobodu po tom pitanju.

Kada dete i roditelj uspostave odnos saosećanja i u konfrontacionoj situaciji, važno je na konstruktivan način zatražiti od deteta promenu ponašanja ili se zajednički fokusirati na rešavanje problema. Pritom je bitno u saradnji sa detetom smisliti nekoliko opcija promene ponašanja. Dete tada može da odabere one koje su mu prihvatljive i u skladu s kojima će postupiti. Važno je da roditelj obrazloži zbog čega su, po njegovom mišljenju, određena ponašanja neprihvatljiva. Takođe, važno je obrazložiti poželjna ponašanja ili aktivnosti kako bi njihova svrha bila razumljiva.

Primer zahteva za promenom ponašanja:
Roditelj: Razumem da ti se to sad tako čini, ali veruj mi da nemam nameru da ti upropastim raspust, već se brinem kako ćeš ići na tako dalek put sa drugom koji još nije ni položio vozački i koji će u trenutku kad krenete na more imati tek nekoliko nedelja vozačkog iskustva. Šta bi mogli da uradimo da putovanje bude sigurnije?
Dete: Svi će putovati s njim, teško da ja tu mogu nešto da promenim.
Roditelj: Hoćeš da ja razgovaram sa njegovim roditeljima i pokušam da dogovorim da vas ja ili njegovi roditelji odvezu na more i vrate se po vas? Ili možda možeš da putuješ autobusom? Možda biste mogli da odete vozom u neko drugo letovalište u kom vam auto nije potreban ni za odlazak na plažu ni za izlaske. Možeš li ti da smisliš neku prihvatljivu opciju koja bi povećala sigurnost tvog putovanja?

Po završetku ovakve interakcije važno je imati fizički kontakt, zagrljaj ili rukovanje kako bi se time pojačalo uspostavljanje međusobne veze.

Nezdrave roditeljske poruke često čujemo kad…
… su roditelji frustrirani …a bolje je reći
„Uvek ista priča. Kada ćeš više postati odgovoran?“ „Koliko vidim, opet nisi nahranio psa. Reci mi šta planiraš da preduzmeš u vezi s tim?“
„Siledžija si kao i tvoj otac; završićeš u popravnom domu.“ „U redu je naljutiti se, ali nije u redu na provokaciju uzvratiti udaranjem.“
„To nam je hvala za sve što radimo za tebe!“ „Razumem da si ljut, reci šta bi želeo da tata i ja uradimo po tom pitanju.“
… smatraju da bi deca trebalo da znaju šta da urade u nekoj situaciji …a bolje je reći
„Ne mogu da verujem da si se zbunio na usmenom. Kao da nikad pre nisi odgovarao.“

„Zbunjena sam tvojim usmenim ispitom. Možeš li da mi opišeš šta si u tom trenutku osećao?“
… deca ne razumeju odmah šta roditelji misle …a bolje je reći
„Znaš ti dobro šta ja mislim.“„Ništa ti ne razumeš.“ „Da li je nešto od ovoga što sam ti rekao nedovoljno jasno?“
… deca ne dele roditeljsko mišljenje …a bolje je reći
„Ma, glupost. Kako ti to samo pada na pamet?“ „Pa, mogu da shvatim tvoj pogled na stvari? Hoćeš li da saslušaš šta ja mislim o tome?“
… se roditelji boje da će izgubiti kontrolu …a bolje je reći
„Ne znam šta ću sa tobom, sve sam pokušao, nepopravljiva si!“ „Shvatam da si sada ljuta, ali verujem da možemo zajednički da dođemo do rešenja.“
… se roditelji osećaju ugroženo i ulaze u borbu za moć sa detetom …a bolje je reći
„Nećeš ti meni tako da odgovaraš! Dok si pod mojim krovom, biće onako kako ja kažem.“ „Shvatam da ti se moja ideja ne sviđa. Hajde da smislimo tri druga rešenja koja bi tebi bila prihvatljivija, a koja bi rešila ovaj problem.“
…misle da znaju šta bi deca trebalo da osećaju i misle u određenoj situaciji …a bolje je reći
„Ali, dušo, pa ti ne voliš sunce, a i znaš da imaš problema sa alergijom. Nije more za tebe.“ „Vidim da bi volela da ideš sa drugarima na more. Znam da si odgovorna devojka i da ćeš znati da se zaštitiš od prekomerenog izlaganja suncu.“
„Ti obožavaš maminu tortu od sira pa sam ti napravila veliku na sprat da pozoveš i prijatelje.“ „Da li želiš za rođendan da pozoveš drugare kući ili bi radije da ga proslavite negde drugde?“
… pripisuju deci negativne osobine …a bolje je reći
„Sebičan si i bezosećajan.“ „Nisam baš siguran šta tačno sada osećaš, ali znam da ja ponekad, kada se osećam ljuto, želim da povredim druge. Da li se i ti sada tako osećaš?
… su previše usmereni na uspeh i aktivnosti svoje dece …a bolje je reći
„Pobednik na školskom takmičenju; bravo, to je moj sin! Takvog te volim!“ „Video sam koliko vežbaš i koliko ti je stalo do školskog takmičenja. Lepo je ulagati trud u nešto što te čini srećnim. Baš se radujem zbog tebe.“
„Moraš da vežbaš violinu. Dobro ti ide, imaš sve uslove za rad, a s vremenom će ti se trud i isplatiti.“ „Vidim da voliš da sviraš, ali te ne zanima profesionalna karijera. Šta god da odlučiš, imaš moju podršku“
… otpisuju osećanja ili mišljenja svoje dece …a bolje je reći
„Daj budi muško. Koja devojka će te hteti takvog?“ „Razumem da ti je teško što ste raskinuli. Normalno je da nakon takvog gubitka nastupi tuga. Ako želiš da razgovaraš o tome, tu sam.“
„Ti misliš da napolju nije hladno, a jeste.“ „Meni se čini da je jako zahladnelo i da treba da izvadimo zimsku odeću. Šta ti misliš?“

Važno je imati na umu… Deci nisu potrebna negiranja, pridike, nepotrebna pitanja, prazne pretnje, ultimatumi, omalovažavanja, upozorenja i diktati. Deci je potrebno objašnjenje, podrška, podsticaj i prilika za odgovorno ponašanje, kao i podsticaj za samostalno razmišljanje.

izvor:najboljamamanasvetu.com

Moja ćerka tinejdžerka ne želi da čisti svoju sobu - da li još uvek to treba ja da radim?

Tinejdžersko doba nije lako ni za decu ni za roditelje. Jedan od čestih problema je navika čišćenja, pa ukoliko se suočavate sa ovakvim problemom, pročitajte tekst do kraja.

"Moja ćerka ima 15 godina. Jasno mi je da skoro svi tinejdžeri prave nered u sobi, ali moja ćerka je zaista nešto posebno. Ona je u stanju da za par sati napravi takav nered da soba više ne liči na sobu, već na svinjac. Ne šalim se. Udžbenici, sveske, komadići papira, omoti od slatkiša, ljuske od smenki, prljave činije koje ostavlja kada odluči da jede u sobi, razbacana prljava odeća, pa čak nekada i veš (brushalter, čarape, hulahopke), a prostor ispod kreveta da ni ne spominjem. Imamo još jedno dete, ali sa njim nismo imali ovakav problem. Ona, međutim, kada je kod kuće, retko kada izlazi iz sobe, to se najčešće dogodi kada joj uzmemo laptop. Nemam volje da joj kupujem nove stvari, jer ih jednom obuče, a zatim ih tako baci ili zgužva, zajedno sa ostatkom odeće. Tako može stajati danima, ako ja ne uđem da sredim sobu. A i kada to učinim, onda je ljuta, jer sam ušla u njen prostor. Pokušavali smo finim razgovorom, pokušali smo i ljutitim tonom, džeparcem za sređenu sobu, ali nam nije pošlo za rukom, ona jednostavno ne želi da očisti svoju sobu. A inače je odličan đak, vrlo odgovorna za više stvari (nisu vezane za čišćenje) i fino se ponaša sa drugim ljudima, problem je samo kod kuće i sa čišćenjem. Ako imate neki savet, bila bih zahvalna", ovako glasi ispoved majke tinejdžerke na jednom ženskom forumu.

Ovaj njen problem je izazvao razne komentare, neki su je kritikovali da nije dobro vaspitala dete na vreme, drugi su suosećali sa njom i podelili slična iskustva.

O ovoj situaciji smo pronašli i mišljenje stručnih lica, pa ukoliko i vi proživljavate ovu situaciju, pročitajte kako oni gledaju na ovaj problem i rešenje istog:

 Soba tinejdžera - njihova teritorija
Kada dete nije u mogućnosti da se realizuje, istakne ili iskaže na poljima koja ga interesuju, nastaje takozvani kreativni poremećaj. Haos u glavi se projektuje na druge stvari - u ovom slučaju sobu koju smatra svojom. Tu ima kontrolu, to je njegovo. Takođe, ovo može biti znak da vašem detetu nedostaje pažnje, da želi da vam nešto kaže ali se boji ili vi ne obraćate dovoljno pažnju i ne prepoznajete znakove. U ovom slučaju će pomoći iskren razgovor i pažnja, saslušati šta ima da kaže.

Ne razumeju koncept čistoće
Većina tinejdžera ne razume zašto je odraslima tako važno da sve bude čisto. Isto tako, ne razmišljaju o opasnostima koje nered može da izazove. Pa kada sledeći put poželite da motivišete tinejdžera da počisti za sobom, objasnite mu finim tonom i logično zbog čega nešto nije dobro. Recite mu zbog čega ne valja držati čašu soka blizu kompjutera ili struje, zbog čega nije dobro obući bluzu sa poda ili to da prašina može izazvati alergiju. Važno je da to što govorite njima bude logično i da to ne bude vikanjem.

Korak po korak
Napravite dogovor. Neka čišćenje bude u koracima - danas sređujete knjige, sutra odeću itd... Dogovorite koji dan ćete šta raditi i tako će dete shvatiti čišćenje kao zadatak, kao kurs, kao nešto što treba srediti pre nego što nastavi sa drugim aktivnostima. Ako budete vikali da očisti sobu odmah i sada, i sve od jednom, to može imati kontraefekat u ovoj situaciji.


Ne kažnjavajte
Još jedan kontraefekat može biti i kažnjavanje, ali i nagrada. Ne koristite džeparac ili zabranu, ne uslovljavajte. Postavite normu, a ne naređenje. Isto tako, kada nešto uradi, pohvalite, motivišite. Ako nešto ne bude dobro, onda iskritikujte, ali sa merom. Na primer, recite da je super što je sklonila knjige, ali ako nisu dobro posložene, dajte predloge kako se to može učiniti, pa neka odabere ono što joj se najviše dopada, tako će imati utisak da ima situaciju pod kontrolom.

Budite strpljivi i taktični
Kada ste roditelj tinejdžera, upravo to morate biti, strpljivi, smireni i taktični. Pa na primer, recite detetu da pozove drugare, što će biti motivacija da sredi svoj prostor, da se ne postidi. Isto tako, organizujte porodično čišćenje, neka bude zabavno, sa muzikom i podeljenim aktivnostima. Možete i razgovarati o tome šta svako voli najviše kod svoje sobe, pa da tako doprete do razmišljanja vašeg deteta.

Može biti znak depresije
Iscrpljenost i nedostatak motivacije, preterano izolovanje u svoj prostor, slaba koncentracija, nemati mišljenja o bilo čemu ili razmišljanja, ne želeti početi sa čišćenjem zbog osećanja da nije u stanju da ga završi - sve ovo mogu biti znaci depresije i malo ozbiljnijeg problema. Zbog toga, obratite pažnju na ponašanje vašeg deteta, budite iskreni i otvoreni za razgovor i saznajte u čemu je problem.

Briga o sobi je jedna forma brige o sebi, pa pokušajte upravo to da objasnite detetu i pomognetei mu.

izvor:najboljamamanasvetu.com

GREŠKE RODITELJA KOJE UTIČU NA DETETOV SAN: Ovih 6 stvari izbacite i svi će mirno spavati! Počnite od rođenja bebe

Roditelji često iz najbolje namere upadaju u zamke, i umesto da smire svoju bebu i spreme je za spavanje, oni ih rasane, unervoze ili rasplaču. Većina ovih grešaka može se lako ispraviti, ali možda je bolje da saznate koje su i da ih izbegnete.

Predstavljamo 9 grešaka koje roditelji najčešće prave:

1. Beba nema ritam i navike pred spavanje

Ono što se uvek govori jeste da se bebi nametne određeni ritam još od najranijih dana. Ako beba nema nikakav raspored, ako spava gde god i kad god stigne, sigurno ćete imati probleme sa uspavljivanjem ali i čestim noćnim buđenjima. Važno je da ne zaboravite da vi pravite raspored njoj, a ne ona vama!

2. Previše aktivnosti tokom dana

Ako je beba mnogo aktivnija nego obično, to će je iscrpeti i neće moći da zaspi. Rečenice "pusti da se izmori pa da vidiš kako će spavati", kod beba nisu tačne!

3. Ignorisanje znakova umora

Vrlo je važno da znate da prepoznate znakove umora na svom detetu. Obično je to gubitak pažnje, umirivanje, a onda i trljanje okica. Ako dođe do trljanja okica, sledeći stadionje neutešan plač zbog premora, tako da je bitno da ne ignorišete ono što vam dete pokazuje.

4. Spavanje noću u osvetljenoj sobi

Da bi beba imala kvalitetan san, noću joj je potreban mrak. Sa druge strane, danju nikada ne zamračujte sobu u kojoj spava.

Tek rođena beba nema ritam, ne zna razliku između dana i noći, a na vama je da je tome naučite. Proces spavanja i budnosti kod bebe traje 3-5 meseci.

5. Kasni odlazak u krevet ili skraćivanje dnevnog spavanja

Ove dve stvari su možda nešto najgore što možete učiniti vašoj bebi. Mnogi roditelji se vode time da će dete zaspati ranije ako mu uskratite popodnevno spavanje, ili da će ustati kasnije ujutru ako ode kasnije na spavanje. Sve to je potpuno pogrešno, a može i izazvati kontraefekat.

6. Spavanje u potpunoj tišini

Nemojte nikada bebu izolovati potpuno od buke tokom spavanja jer joj to kasnije u životu može napraviti probleme sa spavanjem. Neka navikne da se nešto oko nje dešava dok spava, posebno preko dana.

izvor:yumama.mondo.rs

Šta ako beba počne da odbija nošu?

 

Privikavanje deteta na nošu je naporan posao i roditelji često osećaju olakšanje kada beba konačno napusti pelene. Ipak, neki mališani često umeju da nazaduju i vrate se na staro.

Zašto se deca ponovo samovoljno vrate pelenama? Doktor Skot Goldstejn otkriva da je često glavni razlog vraćanju pelenama taj što roditelji prerano pokušavaju dete da naviknu na korišćenje noše.

Otpor privikavanju na nošu

Postoje mnogi razlozi bebinog otpora odvikavanju od pelena i privikavanju na nošu. Ukoliko ste dete naučili da koristi nošu, a ono vam otvoreno iskazuje otpor, najbolje bi bilo da istražite uzrok. Možda bi jedan od uzroka bilo prevremeno odvikavanje od pelena, a u tom slučaju najbolje bi bilo da sa svojim pedijatrom popričate o tome kada je vašem detetu vreme za nošu. Često deca osećaju stres kada dođe do trenutka tranzicije, mnoga deca u tom periodu imaju razne promene, a one im izazivaju neku vrstu stresa. Za mališane je to isto kao i polazak u školu, dolazak bate ili seke.

Period privikavanja

Deci je potreban period privikavanja. Neke stvari moraju da se slegnu kako bi sve došlo na svoje mesto, pa i odluka o privikavanju na nošu. Ukoliko vaše dete ima zdravstvenih problema, oni takođe mogu imati veliki uticaj na bebu. Ako dete ima poteškoća sa pražnjenjem creva, obavezno povedite računa o njegovoj ishrani, da li pije potrebne količine vode, da li redovno jede i unosi zdrave namirnice. Jedan od najboljih načina za privikavanje jeste da redovno upozoravate dete na fiziološke potrebe i da insistirate da vas obavesti kada oseti potrebu.

Često se deca isključe u igri, ignorišu potrebu, a dešava se i da nekada nemaju vremena da dođu do kupatila kada se stvari pokrenu. Ponekad, deca se plaše noše i imaju stvaran strah od kupatila, plaše se da će upasti, plaše se zvukova vodokotlića, a često izmišljaju čudovišta iz toaleta. Međutim, imajte na umu da su nezgode česte tokom noći i da nisu nužno znak da dete odbija privikavanje na nošu. “Mnoštvu dece se godinama dešavaju nezgode noću, iako im se iste ne dešavaju i danju”, kaže doktor Goldstejn i ističe da se kontrola tokom noći veoma razlikuje od dnevne kontrole.

Ponovni povratak na pelene

Otpor se dešava kada dete naučeno da ide na nošu počne da ima redovne nezgode, što može zahtevati povratak na pelene. Često ovakve situacije mogu biti stresne za roditelje. Znajte da je to sasvim normalno i obično se može otkloniti pronalaženjem uzroka. Pokušajte da identifikujete razloge za ignorisanje vašeg truda, jer će napori roditelja u toj misiji pomoći detetu da se vrati tamo gde je bilo.

Kako pomoći detetu da prevaziđe strah i otpor

Srećom, otpor dece je često kratkotrajan i roditelji mogu vratiti svoje dete na pravi put za nekoliko dana ili nedelja. “Uprkos frustraciji zbog povratka nezgoda i ponovnog korišćenja pelena, učinite sve kako biste ostali pribrani i ponovo obučili dete na nošu”, kaže Vendi Svenson doktorka medicine i pedijatar u Dečjoj bolnici u Sijetlu. Važno je da sa svojim detetom razgovarate, ukažete mu na važnost korišćenja noše, možete mu na edukativan i zabavan način pomoći da strah i stres vezan za odvikavanje od pelena prevaziđe.

Nikada ne kažnjavajte svoje dete za nezgode

Ako se vašem detetu desi nezgoda, nemojte pokazivati razočaranje, jer dete može postati uznemirenije, što dovodi do dodatnih problema. Kada proverite da li je dete suvo, pljeskajte ga nežno i radujte se što nije napravilo nesreću.

Ukoliko se to ipak dogodi, nemojte ga osuđivati i recite: “Ups. Imali smo nezgodu. Idemo da sednemo na nošu.”Ne zaboravite da budete optimistični i trudite se da ne vičete i ne grdite dete. ” Nikada ih ne kažnjavajte ukoliko iz prve ne prihvate nošu i ukoliko vaši napori ne urode odmah plodom. Nemojte biti razočarani. Cilje je da se vaši mališani osećaju hrabro i ne plaše se da će biti kažnjeni ukoliko pogreše”, objašnjava doktorka Lisa Asta sa Univerziteta u San Francisku.

Podsećajte često dete

Često se nesreće dešavaju jer se dete previše zabavlja igrajući se ili radeći neku aktivnost i ne želi da zastane kako bi otišlo u kupatilo. Da biste rešili ovu situaciju, objasnite da je normalno da ponekad dete zaboravi da koristiti nošu i ulijte mu samopouzdanje da je i dalje “velika devojčica” ili “veliki dečak”. “Odnesite ih na nošu svakih nekoliko sati kada su kod kuće i zamolite vaspitače u obdaništu da se pobrinu da to isto urade” ističe doktorka Lisa i dodaje: “Podstaknite dete da bar pokuša da koristi nošu kad se ujutru probudi, pre obroka i pre spavanja.”

Isprobajte sistem nagrađivanja

Dajte svom detetu nekoliko podsticaja da posluša vaše napore. Na primer, dajte svom mališanu sličice ili neko maleno iznenađenje kada god vas posluša i koristi nošu. Posle nekoliko uspešnih dana zaredom, možete im priuštiti veću poslasticu, poput odlaska u prodavnicu sladoleda, male igračke, dodatnih nekoliko minuta čitanja pred spavanje itd.

Imajte na umu da nagrade ne deluju na svako dete i u nekim slučajevima, mogu stvoriti strepnju kao i kazne. Zato su često najefikasnije nagrade vaše reči: “Ti si velika devojka” ili “Tako si samostalan”. Ovakva ohrabrenja mogu biti najbolji podsticaj.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kako da pomognete vašem detetu da pronađe svoju strast

Kakvo god pozitivno značenje strast ima za vas, izuzetno ju je teško pronaći. Veliki broj odraslih svakog dana muči ovo pitanje. Jedan od razloga zašto ljudi ne znaju da pronađu svoju strast je zato što nisu ranije počeli da je traže. Zamislite samo koliko bi život vašeg deteta bio lakši da može da pronađe svoju strast u ranom uzrastu. Naravno, interesovanja vašeg deteta će se najverovatnije menjati tokom odrastanja i sa učenjem i usvajanjem novih stvari, ali ako im pomognete da se uhvate za ona najveća interesovanja, to će im pomoći da brže pronađu ona trajna – ona za koja su zaista zainteresovani. Evo nekoliko načina na koje možete pomoći svom detetu u tome.

Ohrabrite ga da sledi svoje prirodne talente
Vaše dete će kad-tad početi da pokazuje određene talente. Kada primetite te talente, hvalite ih i negujte. Važno je da ohrabrite svoje dete da sledi svoje prirodne talente, jer njihova strast često potiče od stvari u kojima su dobri.

To ne znači da će vaše dete pronaći strast među svojim prirodnim talentima čim počne da ih ispoljava. To je u redu; u svojim su formativnim godinama i istražuju sve što mogu. Možda se neće tako brzo uhvatiti za određenu stvar. Ipak, ohrabrite ih čim primetite da su dobri u nečemu. Recite im da ih podržavate u tome da se ostvare, čak i ako to možda ne učine odmah.

 Radite na razvoju talenata

Postavite izazove vašem detetu
Kada pronađete nešto za šta je vaše dete prirodno talentovano, ohrabrite ga da isproba i stvari za koje nije prirodan talenat. Sa druge strane, zbog ranog pronalaska stvari u kojima smo dobri možda ne bismo želeli da probamo ništa drugo. Pa ipak, u tim formativnim godinama želite da vaše dete pokuša sve što može kako bi otkrilo čitav niz svojih talenata.

 Na kraju, motivišite dete da isproba nove stvari. Verovatno će uživati u njima, čak i ako mu možda i ne idu tako dobro.

Upišite dete na sport
Sport je jedno od polja u kom skoro svako može otkriti neki talenat. To može biti tenis, košarka, fudbal, gimnastika ili ples. Poenta je da im pružite priliku da isprobaju različite sportove i pustite ih da uživaju u njima.

 Sem što mogu pronaći nešto u čemu su dobri, takođe će imati i drugih koristi od sporta, npr. biće zdravi i u formi, naučiće kako da rade u timu i družiće se sa prijateljima.

Upišite decu na kurs sviranja istrumenta
Muzika je još jedno polje u kom mnogi otkriju svoje talente, ali je i mnogo više od toga. Vaše dete može imati velike koristi od sviranja nekog instrumenta. To će poboljšati njihove motoričke veštine, pamćenje, kreativnost i mnoge druge kognitivne sposobnosti.

Pomozite deci sa domaćim zadatkom
Strast vašeg deteta može zadobiti bilo koji oblik. Jedan od načina da im pomognete da je pronađu jeste da radite domaći sa njima. To je odličan način da saznate da li su strastveni po pitanju nekog predmeta, npr. matematike, prirodnih predmeta ili čak istorije. Možda oni jednostavno uživaju u rešavanju izazovnih problema pa im je zato zabavno da rešavaju i zadatke iz matematike.

 To je takođe i odlična prilika da saznate kako vaše dete uči nove stvari i da ih upoznate sa novim i zanimljivim predmetima ili radite s njima na projektima. Školski projekti su posebno dobar način da pronađu svoju strast i prave zanimljive stvari. Bilo kako bilo, to što ćete odvojiti vreme da biste pomogli vašem detetu da uradi domaći je odličan način da se zbližite.

 Razgovarajte sa svojim detetom stalno
Naš svet pun tehnologije ima svojih prednosti, ali jedna od njegovih najvećih mana je ta što stvara jaz među ljudima koji bi trebalo da budu bliski. Kako su mnogi roditelji zaokupirani svojim telefonima, pojavio se manjak autentičnih razgovora među decom i roditeljima.

 Redovno razgovarajte sa svojim detetom. Pričajte sa njim kao sa odraslom osobom i razmotrite sve što ono kaže. Neka razgovor bude otvoren kako bi moglo da kaže sve o čemu zaista razmišlja bez straha od osude. Možda vam tako i otkriju svoja interesovanja i strasti.

Znači...
Kao što vidite, vaše dete može biti strastveno u vezi sa gotovo bilo čime. Trik koji im pomaže u pronalaženju istih je da ih ohrabrite da prihvate život i žive ga punim plućima, istražujući sve što mogu i zabavljajući se usput. Možda će slučajno naleteti na svoj životni poziv, a možda i ne, ali u svakom slučaju, pozitivni sporedni efekti tog putovanja su dragoceni.

O autoru: Džejk S. Plat ima 31 godinu. Ima master diplomu u oblasti marketinga, a sada je započeo svoj put kao pisac veb sadržaja. Svoju prvu priču napisao je sa 15 godina. Sada svojim višedecenijskim iskustvom inspiriše ljude da istražuju svet.

izvor:najboljamamanasvetu.com

Čuvanje mleka za bebu u slučaju mamine odsutnosti

 

Pravilna ishrana odojčeta (deteta u prvoj godini života) ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Uz adekvatnu ishranu odojče se najbrže razvija i napreduje. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žućkasta tečnost bogata hranljivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na kolostrum se nastavlja prelazno pa zrelo mleko. Uspostavljanjem dobrog dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja. Ukoliko je majka dobro pripremljena za dojenje, ukoliko je spremna da istraje u tome da u početku, dok se ne uspostavi ritam dojenja, ovaj vid hranjenja ne ide lagano, prednosti koje će imati od dojenja su ogromne. Beba će dobijati ekskluzivnu ishranu, mama će biti zadovoljna a uštedeće se i velika novčana sredstva u kućnom budžetu. Preporuka je da se dete isključivo doji u prvih 4-5 meseci, a da se potom uz dojenje uvodi nemlečna ishrana. Dojenje je najbolje nastaviti sve do navršene prve godine života deteta, a može i kasnije ukoliko i majka i dete to žele.

Međutim, u savremeno doba, kada majke pored najvažnije uloge u svom životu i rade, putuju ili budu razdvojene od deteta, nekada je potrebno prekinuti dojenje. Ukoliko je mama odsutna samo nekoliko dana, može se pripremiti za odsustvo tako što će se posle redovnog hranjenja bebe izmlazati, ručno ili uz pomoć pumpice (lakši i komforniji način). Najbolje je da se mleko sakuplja ujutru, posle jutarnjeg podoja, pošto u tom periodu u grudima ima najviše mleka.

Mleko se može čuvati 3-4 sata na sobnoj temperaturi, do 3 dana u frižideru, a do 3 meseca u zamrzivaču. Potrebno je mleko odlagati u plastične posude zapremine 60-120ml kako bi se moglo iskoristiti odjednom.

Mleko iz frižidera je potrebno zagrejati na sobnu temperaturu, preko grejača za flašice, ili stavljanjem posude sa mlekom u toplu vodu. Odledjeno mleko se može upotrebiti u roku od 24 sata a ukoliko se ne upotrebi treba ga baciti. Na sačuvano mleko uvek treba napisati datum i vreme kako se ne bi desilo da se koristi mleko koje stoji duže.

Retko kada su prisutni razlozi zbog kojih majka ne može da doji svoje dete. Mastitis, koji se često javlja na početku dojenja, kada beba još uvek nema dovoljno snage da izvuče dovoljnu količinu mleka, a mleko počne naglo da se stvara, nije kontraindikacija za dojenje, naprotiv. Dojenje treba nastaviti i ako postoji mastitis, jer će beba olakšati pritisak koje nakupljeno mleko pravi. Majci koja doji dete za mastitis uvek treba prepisati antibiotike koji se smeju primenjivati u toku dojenja i treba savetovati nastavak dojenja. Lekar će proceniti da li majka ukoliko ima neku hroničnu bolest ili prima terapiju treba da odustane od dojenja, mada su ove situacije retke.

Mame često prekidaju dojenje i zbog toga što se plaše da nemaju dovoljno mleka. Svaka bebica sebi uspe da napravi dovoljnu količinu mleka, mama treba da bude opuštena i da prati napredovanje svoje bebe, sa podojima na zahtev deteta več posle 2-3 nedelje od rodjenja se uspostavi normalna količina mleka, koja se povećava kako bebine potrebe rastu. Važno je da se ukoliko se mleko normalno stvara i ima ga u grudima i po završetku podoja, ne dodaju adaptirane formule, jer će se uvodjenjem dodatka adaptiranog mleka i količina stvorenog mleka smanjiti.

Kada se detetu uvede nemlečna ishrana, ona polako počne da menja podoje. U početku, podoj se nastavlja posle hranjenja, pa se vremenom i potpuno izbacuje, a oko prve godine ostaju jutarnji i večernji podoj. Ukoliko je večernji podoj vezan za uspavljivanje najbolje je da bebu nekoliko dana uspavljuje tata kako bi se što lakše prebrodio prestanak dojenja. Kako beba sve manje uzima mleko, mleko se sve manje stvara i na kraju, posle desetak dana potpuno i prestaje. U tom periodu mama treba da smanji unos tečnosti, a pošto je to prirodan proces, kad nema stimulacije dojki, mleko prestane i da se stvara.

Svakoj mami toplo preporučujem dojenje – da istraje, da pomogne svom detetu da bude zdravije, a ukoliko je potrebno da prekine kratkotrajno dojenje, da bude sigurna da dojenje može nastaviti i po povratku sa puta, ili posla.

Svaka mama koja doji bebu slobodno može i da ode u bioskop ili pozorište, da prošeta gradom, a da bebicu ostavi na čuvanje nekome ko će bebu nahraniti majčinim mlekom, koje je mama pripremila, bez bojazni da će se mleko u tom periodu pokvariti ili da će beba ostati gladna

izvor:mojpedijatar.co.rs

KAKO DA SE BEBA NE PROBUDI KAD JE STAVITE U KREVETAC: Mama otkrila – svi prave istu grešku, a MALA PROMENA sve menja

Samo jednu stavr treba da promenite, a razlika je neverovatna!

Mama po imenu Linda Harding otkrila je u videu koji je objavila na TikToku genijalan trik kako da se beba ne probudi kada je spustite u krevetac. Kako se ispostavilo, većin aroditelja pravi istu grešku.

"Spuštanje bebe tako da joj glava i ramena prvo dotaknu dušek nije dobro jer može da joj pokrene refleks straha. Najbolje je da je spustite tako da joj prvo guza, leđa i zatim glava dodiruju krevet", kaže Linda u videu koji je pregledan skoro 800.000 puta.

"Da li se vaša beba probudi svaki put kada je uspavate? Ovo bi mogao da bude razlog. Zapravo, spuštanje bebe tako da joj glava i ramena prvi dodirnu dušek može joj stvoriti utisak da pada", objašnjava Linda.

Ova mama šestoro dece pokazala je na koji način većina to radi i, kako se ispostavilo - potpuno pogrešno. Taj osećaj kao da pada može kod bebe da izazove refleks straha, čak i kada čvrsto spava.

"Da biste to popravili, pokušajte da je spustiti tako da joj prvo guza, leđa i zatim glava dodiruju dušek", savetuje Linda. "Zašto ne biste probali? Ova mala promena može da napravi veliku razliku."


Otkako je objavljen, ovaj video je dobio više od 34.000 lajkova i gotovo 400 komentara od zahvalnih roditelja koji su komentarisali kako jedva čekaju da isprobaju ovu tejniku.

"Zašto nisam videla savet kada se moja beba tek rodila?", "Vredi probati", "Nikada mi tako nešto nije palo na pamet, genijalno!", komentarisale su mame.

Hardingova, koju prati preko 90.000 ljudi na TikToku, često na ovoj mreži deli savete roditeljima o uzgoju dece, kao neke male cake koje olakašavaju "posao" majke.

izvor:yumama.mondo.rs