Higijena je prvenstveno važna zbog zdravlja, ali i iz estetskih razloga. Osim toga što ćete održavanjem higijene pomoći svom detetu da bude zdravo i čisto, veoma bitno je i što na taj način detetu dajete dobar primer i pomaže mu da od malena usvoji kvalitetne životne navike i uvrsti ih u svoju svakodnevicu.

Naravno, neophodno je sprovoditi higijenu beba i dece na pravi način i u pravo vreme, a šta to zapravo znači otkrivamo vam u nastavku.

#1 Kada kupati bebu?

Stručnjaci ističu da bi novorođenčad trebalo kupati jednom do dva puta nedeljno. Češćim kupanjem uticaćete na to da bebi koža postane suvlja, osetljiva i sklona raznim problemima.

Dok bebi ne otpadne pupčana vrpca (nakon 7 do 10 dana), nemojte je potapati u vodu, već je kupajte tako što ćete nakvasiti peškir i njime brisati kožu bebe pre i posle upotrebe sapuna, za koji je neophodno da bude veoma blage strukture i specijalno napravljen za negu kože beba.

#2  Kako održavati higijenu intimne regije kod beba?

Za čišćenje intimne regije koristite mlaku vodu i mokar peškirić, vatu/tupftere, ili gazu za nežno i lagano brisanje kože (i sluzokože) polnih organa. Idealno bi bilo na ovaj način prebrisati perianalnu regiju bebe pri svakom menjanju pelena, a detaljnije oprati tokom kupanja.

Kod beba ženskog pola je neophodno brisati vulvu od napred ka pozadi, kako bismo sprečili rizik od vaginalnih infekcija. Za bebe muškog pola je bitno brisati kožu testisa i oko njih, kao i kožu penisa celom duzinom. Dečaci do uzrasta od tri godine imaju fiziološku fimozu - suženje kožice, zbog čega se ona ne može skoz povući nazad, stoga je za čišćenje ovog dela penisa potrebno samo blago povlačenje kože koja prekriva glavić i nežno uklanjanje belih naslaga. Nakon pranja bebinog polnog ograna, osušite ga laganim prislanjanjem peškira na prethodno kvašenu oblast.

#3 Kako održavati higijenu očiju, ušiju i nosa bebe?

Kada čistite oči bebi, tu se pre svega misli na uklanjanje beličastog sekreta koji se ponekad nađe u bebinim očima jer se suzna tečnost sastoji od vode, soli, i uljaste sluzi, kao i krmeljića. Najpre je potrebno da operete ruke, a zatim da sterilnu gazu dobro nakvasite fiziološkim rastvorom. Onda nežno gazom prebrišite bebine zatvorene oči od spoljnjeg ka unutrašnjem uglu oka. Možete ponoviti postupak više puta zaredom, sve dok se oko ne očisti, ali je potrebno menjati gazu pri svakom potezu.

Ako govorimo o ušima, kod novorođenih beba i u prvim mesecima detetovog života, uši čistimo posle kupanja, nežnim brisanjem spoljnog dela ušne školjke, ili vatom/tupferom, ili pak gazom. Takođe je bitno prebrisati nabore iza ušne školjke. Nemojte koristiti štapiće za uši jer njima lako možete povrediti bebino uho.

Higijenu nosa bebe primenjivati jedino ako je to zaista potrebno, s obzirom da se on sam čisti izbacivanjem sekreta. Ukoliko bebin nos luči previše sekreta, možete ispirati bebi nozdrve (jednu po jednu) nakapanjem nekoliko kapi fiziološkog rastvora. Međutim, ukoliko se vaša beba muči da diše zbog zapušenog nosa, potrebno je da se obratite pedijatru.

#4 Kako je najlakše iseći bebi nokte?

Za početak, najbolje je bebi seći nokte nakon kupanja. Tada su njeni nokti mekši i lakše se seku, a takođe, s obzirom da su mekši, sečenjem noktiju grickalicom neće nastati uzdužne mikro pukotine.

Veoma je poželjno kupiti griskalicu za nokte specijalno dizajniranu za bebe, koja ima zaštitu za kožu, te su šanse da povredite bebu dok joj sečete nokte, umnogome manje. Naravno, ukoliko je vaša beba previše aktivna i ne dozvoljava vam da joj skratite nokte u budnom stanju, možete to uraditi dok beba spava.

#5 Kada kupati dete?

Deca bi trebalo da se kupaju jednom dnevno, idealno bi bilo pred spavanje. Kupanje će dodatno opustiti telo deteta i pomoći mu da lakše zaspi, a uz to u krevet neće donositi nikakve nečiste materije. Učite ih od malena da koriste sapun pri svakom kupanju i tuširanju, kao i da posebno obrate pažnju na sapunjanje pazuha, stopala, i analne regije.

#6 Kako održavati higijenu polnih organa dece?

Kod dece starije od 3 godine, jedino što se menja u odnosu na proces održavanja higijene polnih organa beba je taj što od ovog uzrasta počinjemo da učimo decu da i sami rade neke stvari. Bitno je da im govorite šta radite i potrudite se da im pranje polnih organa nikada ne bude nelagodno ni na koji način.

Kao i kod beba, vaginu devojčica perite od napred ka nazad - nikako iz obrnutog smera. Ovo važi i za brisanje vulve nakon uriniranja. Penis dečaka od treće godine zahteva malo veće povlačenje kožice. Na taj način,, s vremenom povlačenje postaje sve lakše i bezbolnije, osim ako nije potrebno obaviti operacija fimoze. Takođe, od malena učite svoje sinove da obrišu toalet papirom vrh penisa nakon mokrenja. I naravno, ne zaboravite na pranje ruku nakon svake upotrebe toaleta.

#7 Kada deca treba da spavaju i kako ih lako uspavati?

Decu bi trebalo voditi na spavanje i buditi ih uvek u približno isto vreme, kako bi im to prešlo u rutinu. Ne dopustite deci da gledaju televiziju iz svog kreveta, jer to mesto treba da bude rezervisano isključivo za spavanje. Tako će dete imati jasnu asocijaciju i biće mu lako da zaspi ubrzo nakon što legne u krevet.

Isto tako, nemojte učiti decu da se uspavljuju u potpunoj tišini jer će to negativno uticati na kvalitet njihovog sna ubuduće. Tu vam može pomoći beli šum ili bela buka, a takođe je jako lep deo porodične rutine čitanje, odnosno pričanje priča detetu pred spavanje.

#8 Kada deca treba da počnu da peru zube?

Naravno da nećete prati zube bebi četkicom i pastom za zube čim oni budu nikli. Kod dece do 12 meseci starosti, umesto četkice za zube, koristite čistu tkaninu i prebrišite im zubiće laganim pokretima. Kada detetu izraste prvi set zuba možete uvesti četkicu, ali obavezno vodite računa da kupite onu koja je prilagođena uzrastu deteta kako bi bila nežna prema zubima i desnima.

Maloj deci perite zube ujutru i uveče samo četkicom i vodom, a već nakon druge godine života poželjno je uvesti i dečiju pastu za zube. Učite decu od malena da pravilno peru zube dva puta dnevno, redovno ih vodite kod zubara ako primetite karijes na nekom od mlečnih zubića, a ne zaboravite na čišćenje jezika kako biste uklonili bakterije i naslage hrane.

Štucanje je česta pojava kod beba. Pedijatri i od ranije objašnjavaju roditeljima da je štucanje novorođenčeta normalna pojava, iako su zbog nje roditelji nekada i zabrinuti.

Ipak, sprovedene su nove studije koje su pokazale da štucanje može da bude korisno i za razvoj dečijeg mozga. Svaki put kada beba štuca pokrenu se tri moždana talasa, jedan veliki i dva manja, koji pomažu bebama da nauče da regulišu disanje, objavili su lekari u novom istraživanju u časopisu Clinical Neurophysiology.

Postoje pretpostavke da štucanje nije samo smetnja, nego da ono igra važnu ulogu u razvoju mozga, posebno onih delova koji su zaduženi za disanje. Prema sprovedenoj studiji, bebin mozak memoriše osećaj štucanja, oseća kretanje dijafragme i na taj način tokom života mozak kontroliše disajne pokrete.

U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merile moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski povezani kako bi istraživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždanih aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.

Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa dogadjajima pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorđenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dva talasa prema predpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu povezana sa sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.

Sprovedena studija je pokazala da kontrakcija dijafragme možda na neki način stvara značajne sinapse u mozgu već tokom trudnoće, posebno na kraju trudnoće i do deset nedelja pre rodjenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.

Štucanje – česta pojava kod novorodjenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rodjene dece i kod dece rodjene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.

Ova studija daje mogućnosti za sprovodjenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pokreta tokom perioda novorođenčeta za razvoj mozga.

Priredila Dr Milena Nikolić, pedijatar

izvor:mojpedijatar.co.rs

Značaj zdrave ishrane, pa i unosa različitih vitamina je uvek aktuelna tema. Ipak, poslednjih godina se zbog pandemije i promocije vitamina i drugih mikronutrijenata vezanih za imunitet, vitamini B kompleksa su nekako ostali “po strani”.

Pomalo ze zaboravilo na njihove važne uloge vitamina B kompleksa u rastu i razvoju dece, kao i očuvanju zdravlja.

Vitamin je reč koju je skovao poljski biohemičar Kazimjež Funk 1912., koji je ekstrahovao kompleks mikrohranjivih sastojaka koji su neophodni za život, a koji su imali AMINO grupu, a to su zapravo bili vitamini B kompleksa, pa im je dodao “prefiks” VITA – AMIN, amini značajni za život.

Sedam razloga ZA davanje (racionalnu suplementaciju) vitaminima B kompleksa kod dece:

Zdrava ishrana bogata vitaminima B kompleksa je najvažniji izvor ovih vitamina. Evo sedam situacija gde suplementacija dobro osmišljenim preparatom vitamina B kompleksa ima smisla:

1. Bez vitamina B kompleksa NEMA zdravog odrastanja! Oni su neophodni za sve najvažnije funkcije organizma: obezbeđenje energije, čuva zdravlje nervnog sistem, važni su za zdrav kardiovaskularni sistem, obezbeđuju “krvnu sliku” bogatu crvenim krvnim zrncima. ali daju doprinos zdravom imunitetu.

2. Pomažu deci sa slabim apetitom – deca koja imaju slab apetiti i mučnine, a nemaju poremećaje i oboljenja organa za varenje, skoro sigurno imaju manjak vitamina B kompleksa koji im treba nadoknaditi.

3. Neretko deca NE unose dovoljno namirnica koje sadrže vitamine B kompleksa – svedoci smo, nažalost, da raste broj dece koja, iz različitih razloga, ne unose zdrave namirnice, pa ni one koje sadrže B vitamine. Dok traju napori da se dete uvede u režim zdrave ishrane ima smisila suplementacija B kompleksom.

4. Deca koja se žale na umor, nedostatak snage i lošiju toleranciju napora, a isključene su bolesti koje mogu biti uzrok: anemija, bolesti srca i pluća, naprosto traže vitamine B kompleksa

5. Deca koja se žale na takozvane nespecifične – različite (polimorfne) smetnje, a nemaju znakove bilo koje bolesti: povremeno probadanje i stezanje u grudima (a srce im je zdravo), povremeni bolovi u leđima, mišićima i zglobovima (a nema otoka i crvenila), povremeno trnjenje u vrhovima prstiju, “podrhtavanje” ruku i nogu…ovde se može očekivati povoljan efekat vitamina B kompleksa.

6. Deca koja imaju u porodici nekog sa migrenama, a i sama imaju povremene glavobolje treba da uzimaju vitamine B kompleksa. Pokazalo se da dodatak vit. B2 pomaže u smanjenju učestalosti i jačine migrenoznih napada. Napominjemo da oni NISU zamena, već DOPUNA standardnoj terapiji anageticima.

7. Dobro osmišljeni preparat vitamina B kompleksa sadrži svih sedam vitamina B koji su važni za decu u optimalnoj količini koja zadovoljava dnevne potrebe deteta.

 Sledi prikaz svakog od ovih sedam vitamina B kompleksa:

VITAMIN B1

Vitamin B1 (tiamin) je, kao i svi pripadnici B-kompleksa hidrosolubilni vitamin, neophodan je za metabolizam ugljenih hidrata, a tako i za funkcinonisanje svih ćelija organizma, a naročito za zdravlje nervnog sistema, kao i kardiovaskularnog i gastrointestinalnog sistema.
Dobri izvori tiamin su integralne žitarice, kvasne gljivice, mahunarke i meso.

Hronični nedostatak tiamina se kod dece manifestuje sledećim simptomima i znacima: umor, razdražljivost, slabo pamćenje, gubitak apetita, smetnje spavanja, nelagoda u trbuhu i gubitak težine. Težak manjak vitamina B1 je kod nas zaista pravi raritet.

VITAMIN B2

Vitamin B2 (riboflavin) je važan u skoro svim vitalnim metaboličkim procesima, uključujući i metabolizam amino kiselina. Veoma je važan za normalno funkcionisanje i zdravlje nervnog sistema, a neophodan je i za aktivaciju vitamina B6. Dobri izvori tog vitamina su mlečni proizvodi, meso i riba.

Najčešći znaci nedostatka ovog vitamina su: ranice (“žvale”) u uglovima usta, nakon čega se stvaraju ragade. Mogu se razviti afte u ustima.

VITAMIN B3

Vitamin B3 (Niacin, Vitamin PP) je spoj dve hemijske strukture, nikotinske kiseline, tj. niacina i nikotinamida. Nikotinamid je sastavni deo koenzima koji su su neophodni za metabolizam šećera, masti i proteina.

Nikotinamid se nalazi u kvascu, jetri, žitaricama i mesu. Sadrže ga: obogaćeni beli i punozrni hleb (crni), grašak, zeleno povrće, osušena džigerica, posno meso, bubrezi, riba, živinsko meso, mleko i mlečni proizvodi, pirinčane mekinje, neprerađene žitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, koštunjavi plodovi, tunjevina. Apsorpciju niacina pomažu drugi vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmažu kafa, alkohol, kukuruz i uzimanje mnogo šećera.

Primenjuje se u profilaksi i lečenju pelagre (koja je srećom retka), koristi se i kao dodatak lekovima za terapiju bolesti kardiovaskularnog sistema i migrene…

VITAMIN B5
Pantotenska kiselina (vitamin B5) ulazi u sastav koenzima A (CoA), koji je neophodan za obavljanje mnogobrojnih važnih reakcija u organizmu. Metabolizam šećera, masti i proteina, sinteza polnih hormona su samo deo široke lepeze funkcija vitamina B5. Ponekad se naziva antistresnim vitaminom.
Sadrže ga: iznutrice, pileće i ćureće meso i žumance su izrazito bogati ovim vitaminom, ali se nalazi i u punom zrnu pšenice, ovsa, pirinča, kao i u mahunarkama, pečurkama, ali i mleku. U manjoj količini ga sintetišu i crevne bakterije.
Njegovu iskoristljivost pomažu drugi vitamini iz grupe B kompleksa, kao i vitamin C. Kafa, alkohol i pojedini lekovi (hipnotici i anksiolitici) smanjuju korisne efekte vitamina B5
Deficit se manifestuje umorom, depresijom, gubitkom apetita, grčevima, lošim varenjem i nesanicom. Na koži se javlja depigmentacija (smanjenje količine pigmenta), ponekad i akne, a može doći do opadanja kose, ali i pojave malokrvnosti.

VITAMIN B6

Vitamin B6 je jedan od B vitamina neophodnih za pravilno funkcionisanje metabolizma aminokiselina (proteina), šećera i masti, kao i za stvaranje krvnih ćelija. B vitamini su neophodni za zdravu kožu, kosu, oči, jetru, nervni sistem, srce, mišiće, ali i imunski sistem. Učestvuje u izgradnji crvenih krvnih ćelija i metabolizmu proteina, ali i u zdravom imunskom odgovoru.
Vitamin B6 omogućava i stvaranje nekoliko neurotransmitera, prenosnika poruka u nervnom sistemu. Neophodan je za normalan razvoj i funkcionisanje mozga
Izvori vitamin B6 su: banane, suvo voće, avokado, orasi, puter od kikirikija, tamno zeleno lisnato povrće, riba, živinsko meso, soja, malteks, pivski kvasac, pšenica i pšenične klice. Bolje se resorbuje kada se uzima uz druge vitamine grupe B, kao i uz vitamin C, magnezijum i polinezasićene masne kiseline.
Hipovitaminoza ima sledeće manifestacije: suva, ispucala koža oko usta, na kapcima i obrazima
Kod dece se mogu javiti grčevi u mišićima, slabiji apetit, muka i povraćanje.
Kod odraslih se češće javljaju anemija, mišićna slabost i psihički poremećaji.

 VITAMIN B7
Biotin je od ogromnog značaja za metabolizam ugljenih hidrata i masti.
Nalazi se u iznutricama (jetra, bubreg), žumancu, kvascu, karfiolu, mahunarkama, orašastim plodovima. Nedostatak je veoma redak kod dece, a izaziva dermatitis, glositis, metaboličke poremećaje (metabolička acidoza)

VITAMIN B12
Vitamin B12 ( kobalamin, cijanokobalamin) je izuzetno važan za stvaranje (i regeneraciju) eritrocita, potpomaže normalan rast i razvoj fetusa, a potom i deteta, a izgleda da može pomoći u podizanju apetita kod dece. Veoma je važan za zdravlje nervnog sistema, poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu. Omogućava bolju iskoristljivost masti, ugljenih hidrata i proteina.

Simptomi nedostatka mogu da se pojave nekoliko godina nakon što prestane unošenje i iscrpe njegove telesne rezerve. Hipovitamnoza je retka, obično se javlja kod vegana koji godinama ne konzumiraju meso, jaja ili mlečne proizvode. Hipovitaminoza izaziva pernicioznu anemiju koja počinje podmuklo, malaksalošću i bržim zamaranjem i bledilom. Nastaje gubitak apetita, nadimanje i proliv. Osećaj pečenja jezika pri uzimanju kisele hrane. Zapažaju se depresivne promene, poremećaj pamćenja, grčevi u nogama, otežan hod.

Bolesnici su bledi, glatkog jezika (kao staklo), poremećenog disanja sa čestim parestezijama (“trnjenje”).

Izuzetno je opasan nedostatak vitamina B12 kod trudnica jer može uzrokovati teška oštećenja cenralnog nervnog sistema bebe.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Stručan naziv za bljuckanje hrane nakon obroka je regurgitacija. Regurgitacija ili bljuckanje je izbacivanje mleka, druge hrane ili pljuvačke posle obroka.

Napor ne prati ovo stanje i u najvećem broju slučajeva količina hrane koja se vrati bude mala, tečne konzistencije ili može biti i usiren sadržaj. Razlozi za regurgitaciju mogu biti različiti.

Bebe bljuckaju onda kada se prejedu, u slučaju igranja nakon obroka, kada podriguju. Ključni razlog za bljuckanje je nedovoljno razvijen sistem organa za varenje, tačnije mišić koji spaja želudac i jednjak, koji u fiziološkim uslovima i kod odraslih ljudi dobro zatvara. Kod dece zbog nerazvijenosti sistema, mišić ne zatvara dobro, i to je jedan od glavnih razloga vraćanja hrane.

Ako beba bljucka dva ili više puta dnevno, tri ili više nedelja, ali nema drugih simptoma poput nagona za povraćanje, povraćanja, gubitka težine ili problema sa hranjenjem, veruje se da beba pati od regurgitacije.

Naravno, svako dete je posebno tako da svakom detetu posebno i pristupamo.

Bljuckanje je karakteristično za prve mesece života, i najčešće u periodu dok beba jede tečnu hranu. To bi bilo do nekog 4 ili 6 meseca u zavisnosti od toga kada se bebi uvodi čvrsta hrana. Čvrsta hrana se teže vraća iz želuca u jednjak, pa na usta, dok je svakako tečnom sadržaju lakše da prođe taj put. Međutim, postoje deca kod kojih se bljuckanje nastavlja i kasnije u nešto manjoj meri.

Koja je razlika između refluksa i regurgitacije?
REFLUKS – se javlja kada se mleko ili hrana vrate u jednjak iz želuca. To se naziva “tihi refluks” i može biti problema da se primeti jer zapravo ne vidimo kako se izbacuje sadržaj želuca na usta.

REGURGITACIJA (KLASIČNO BLJUCKANJE) – dolazi do povraćanja usirenog mleka, a javlja se kada mleko ili hrana putuju iz želuca kroz jednjak, pa sve do usta, često pravo na Vaše rame.

Kada se najčešće dešava regurgitacija kod beba :

– Sistem za varenje je još u fazi razvoja o čemu je bilo reči

– Prevremeno rođenje bebe češće bljuckaju

Razlog tome je taj što je sistem organa za varenje kod prevremeno rođenih beba dodatno nezreliji nego kod dece rođene u terminu, i potrebno je vreme naravno za njegovo sazrevanje.

– Kada leže na ravnoj podlozi, odnosno tada je telo postavljeno u potpuno horizontani položaj, gde je zapravo sadržaju dodatno omogućeno da se vrati u jednjak pa na usta.

Iz tog razloga savetuje se da se dušek malo podigne, kako bi dete ležalo recimo pod uglom od 45 stepeni, na taj način otežavajući hrani da se na blago podignutoj podlozi teže vrati u jednjak.

– Hrana koju bebe jedu uglavnom je tečnog sadržaja

– Preterana količina mleka ili hrane – pri jednom obroku takođe može izazvati problem.

Nekada bebe malo halapljivije i brže jedu, naročito ako mama ima puno mleka. Svakako se to može dogoditi i ako beba uzima hranu na flašicu. To je jedan od razloga zbog kojih moramo proveriti otvor na cucli, ako je suviše veliki, beba će pri svakom aktu sisanja povući veliku količinu hrane, ako je mali, beba će vući, neće dobiti adekvatnu količinu hrane koja joj je potrebna, i brzo će se umoriti.

Moramo voditi računa i kod akta dojenja, da tehnika dojenja bude adekvatna, jer ukoliko nije napravljen tzv.vakum može se desiti da beba proguta i veliku količinu vazduha, što će kasnije uzrokovati podrigivanje i nastavak gasova u crevima.

– Reakcija na nešto što mleko sadrži

Nekada se regurgitacija može javiti kao simptom alergije na proteine kravljeg mleka. Svakako preporuka je posetiti izabranog pedijatra, pa dečijeg gastroenterologa koji će procenti da li se radi o CMP ili ne.

Simptomi se obično javljaju u razdoblju od tri do dvanaest meseci. Učestalost simptoma se smanjuje sa uvođenjem čvrste hrane.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Prevremeno rođene bebe imaju veoma slab imunitet, a roditelji mogu uraditi nekoliko stvari kako bi ga ojačali.

Prevremeno rođenim bebama smatraju se one koje su došle na svet pre 37. nedelje. Pošto su rođene ranije, ove bebice imaju nezreo imunitet, pa samim tim se slabo brane od raznih bolesti.

Lekari se, odmah po rođenju, brinu o bebici i trude se da nadomeste sve ono što im fali zbog prevremenog porođaja. Nakon što beba bude dobro, roditelji mogu sa njom da odu kući. Kako biste ojačali imunitet deteta, možete uraditi nekoliko stvari:

Dojenje je važno.
Majčino mleko sadrži molekule koji jačaju bebin imunitet i bore se sa raznim infekcijama. Majčino mleko je puno antitela koje mama prenosi bebi.

Obratite pažnju na higijenu.
Nastavite da negujete dete onako kako su vam preporučili lekari. Trudite se da redovno perete ruke posle presvlačenja bebe, pre nego što pripremate mleko, hranite bebu i slično.

Smanjite kontakt sa potencijalim infekcijama.
Naravno da dete ne treba držati pod staklenim zvonom, ali se ipak potrudite da dete ne dolazi u kontakt sa bolesnim osobama, ako su prehlađeni ili imaju stomačni virus takođe.

Toplina i vaša bliskost su neophodne.
Majčin dodir i toplina tela znatno utiču na bliskost, ali i imunitet bebe. Takođe, potrudite se da beba uvek boravi u toplom i zagrejanom prostoru, naročito tokom zimskih meseci.

Ne preskačite vakcine.
Vakcine su veoma važna zaštita od raznih infekcija. Pratite kalendar vakcinacije i savete svog pedijatra.

Probiotici za bebe.
Nekada vam lekar može preporučiti probiotike, jer se čak 80 posto imuniteta nalazi u digestivnom sistemu.

Masirajte bebu.
Neke studije pokazale su da masaža pomaže bebi da se smiri, smanjuje stres, ali i jača imunitet.

izvor:yumama.mondo.rs

Jedan od prvih problema sa kojima se beba susreće prilikom uvođenja čvrstih namirnica u ishrani je neredovna stolica. Problem se obično javlja jer se menja struktura obroka, beba se prvi put susreće sa namirnicama koje su po sastavu različite od majčinog mleka. Da bi se uspostavilo redovno pražnjenje bebe potrebno je ponovno uspostaviti dobar rad creva.

Postoje dva načina kako to učiniti, jedan od njih je dodavanjem probiotika, dobrih bakterija, u ishranu bebe, a drugi je „hranjenjem“ dobrih bakterija u crevima sa biljnim vlaknima to jest prebioticima.

Probiotici su specifični sojevi (vrste) bakterija koje direktno doprinose uvećavanju zdravih mikroba u crevima. Probiotici se mogu uzimati kroz hranu i suplemente. Najpoznatija namirnica koja sadrži probiotike je jogurt. On se dobija fermentacijom mleka sa različitim vrstama bakterija koje ostaju u krajnjem proizvodu. Druge nama poznate namirnice sa probioticima su kefir i kiseli kupus. (Imajte na umu da su sve to namirnice koje obično nisu prva hrana već se uvode postepeno od nekog 7-8 meseca). Kada govorimo o probioticima, kao o dodacima, oni se razlikuju po sastavu i koncentraciji dobrih bakterija u jednoj kapsuli.

Prebiotici su biljna vlakna koja imaju ulogu da podstiču rast dobrih bakterija u crevima. Biljna vlakna se nalaze u voću i povrću, proizvodima od celog zrna žitarica i mahunarkama, a razlikuju po tome što mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva. Prebiotici spadaju u grupu nerastvorljivih biljnih vlakana jer prolaze kroz ceo probavni sistem do kolona (debelog creva) gde postaju „hrana“ za dobre bakterije a vlakna se razbijaju na kratkolančane masne kiseline. Isto, kao i probiotici, i prebiotici mogu da se nađu kao izdvojen dodatak u ishrani.

Inulin je biljno vlakno koje ima blagotvorno dejstvo na dečiji stomak. To je prebiotik koji se ne rastvara u crevima, te predstavlja idealnu hranu za dobre bakterije. Kao potpuno prirodan sastojak, inulin je potpuno bezbedan u ishrani beba i male dece. Prirodno se nalazi u banani, belom luku, praziluku, artičoki, čičoki, šparglama, pšenici i ječmu, a u izobilju u cikoriji. Zato se inulin izvlači iz cikorije i kao suplement dodaje drugim proizvodima. Kao dodatak u ishrani:

Uvećava procenat biljnih vlakana u proizvodu
Zamenjuje masti
Zamenjuje šećer
Poboljšava teksturu proizvoda
Uvećava kvalitet proizvoda u smislu poboljšanja zdravlja creva
Inulin iz cikorije je nerastvorljivo biljno vlakno neutralnog ukusa, koje je najsličnije prebiotskim materijama u majčinom mleku. Kada se beba hrani proizvodom koje u sebi sadrži inulin, regulisaće se učestalost i konzistencija stolice. Inulin na imunitet deluje indirektno, kroz regulisanje rada creva, uvećanjem broja anti-upalnih ćelija i umanjenjem broja upalnih. Istraživanja ukazuju da ishrana bogata prebioticima započeta u ranom životu može potpomoći dobar san i mentalno zdravlje.

Kada se pak inulin kroz ishranu uzima i u odraslom dobu, osim regulisanja rada creva koje je neophodno zarad dobrog imuniteta, ostvariće se:

Smanjenje nivoa holesterola u krvi
Stabilnost potrebnog nivoa glukoze u krvi (značajno u sprečavanju razvoja dijabetesa)
Poboljšanje apsorpcije kalcijuma, magnezijuma i fosfora (što sprečava nastanak osteoporoze)
Smanjenje nivoa triglicerida u jetri (umanjuje se rizik od ateroskleroze).
Većina ljudi inulin unosi nesvesno, kroz ishranu, ali šta je sa ishranom beba?
U asortimanu domaćeg brenda Nutrino se nalaze proizvodi koji u sebi sadrže upravo inulin i to su jedini proizvodi na tržištu koji sadrže ovaj prebiotik. Naći ćete ga u Mlekcu kao i Nutrino asortimanu suvih žitnih kaša koji sadrže različite vrste žitarica (pirinač, kukuruz, pšenica, ovas) u kombinaciji sa voćem, kakaom ili keksom.

Ove kaše su dodatno obogaćene sa 13 vitamina i 3 minerala – gvožđem, jodom i cinkom, koji ne podležu termičkoj obradi, što im omogućava da sačuvaju sva svoja hranjiva svojstva. Zbog svega ovoga, Nutrino kaše predstavljaju dobru prvu hranu, jer je u njima izvanredna ravnoteža ugljenih hidrata, proteina i masti.

Bilo da ih vaše dete konzumira ujutru ili uveče, sjajan balans prirodnih i zdravih namirnica obezbediće mu sve neophodne sastojke za pravilan razvoj i zdravo odrastanje.

Kako je kod vaše bebe? Da li je muči neredovna stolica?

izvor:najboljamamanasvetu.com

Za pravilan razvoj mozga i ukupnog nervnog sistema deteta, od izuzetne važnosti je dovoljno dug i kvalitetan san. Potrebno je da beba od šest meseci, uzimajući u obzir dnevni i noćni san, spava 14 do 15 sati.

U ovom periodu beba noću već spava duže bez buđenja, a danju je sve duže budna. Počinje da se smanjuje učestalost dnevnih dremki a vreme im se unekoliko produžava. Ovo je period značajnih promena, gde se bebin rast usporava, a uvećavaju joj se motoričke sposobnosti. Beba sve više uči da lakše koordiniše svojim telom, počinje da guče a sa uvođenjem čvrste hrane počinje da se susreće sa novim ukusima.

S obzirom na ove ogromne životne promene, normalno je da se tokom ovog perioda bebi poremeti san. Intenzitet i frekvencija poremećaja bebinog sna varira od slučaja do slučaja a faktori koji mogu uticati na kvalitet i dužinu bebinog sna su sledeći:

Puzanje – ovo je period kada beba počinje da bude veoma radoznala. Otkrićem novih sposobnosti beba odlaže spavanje ponavljanjem novih interesantnih pokreta.
Strah od odvajanja – bebe postaju svesnije i uznemirene kada se probude i vide da vas nema pored nje.Nicanje zuba – ovo je veoma težak period i za bebe i za roditelje, a bolovi se mogu javiti u bilo kojem periodu dana ili noći.
Obrok neposredno pred spavanje – kao i kod odraslih, spavanje odmah posle jela može da izazove digestivne probleme koji će poremetiti san. Sve u svemu, neophodan je razmazak između obroka i spavanja.

Neudobna odeća za spavanje – prevelika, pretopla ili preuska odeća otežava san.
Previše svetlosti u sobi – i tokom dana je potrebno umanjiti priliv svetlosti koja bebu čak i uprkos pospanosti može držati budnom.
Kada otklonimo gore navedene problema, dobro je i važno držati se rutine. Bebe vole uređen sistem, gde će se tačno znati vreme jela, aktivnosti i spavanja. Takođe, poželjno je napraviti razliku između dnevnog i noćnog spavanja. Pred polazak na dremku ili spavanje, bebu možete primiriti prijatnom muzikom ili pričom, te je tako uvesti u san, malo zatamneti prostoriju tokom dana i slično.

Pored rutine, bebi je potrebno obezbediti namirnice koje uvećavaju količinu melatonina, hormona sna. Namirnice koje pak sadrže amino kiselinu triptofan, podstiču kod bebe lučenje serotonina koji je smiruje. Namirnice koje su bogate triptofanom i melatoninom su:

Ovsena kaša – ne samo da je izuzetno zdrav obrok i za bebe i za odrasle, već predstavlja i bogat izvor melatonina.
Pirinač – lako svarljiva i hranljiva namirnica. Iako sa visokim glikemijskim indeksom (može da prestavlja problem uglavnom za odrasle), studije ukazuju da baš to svojstvo utiče na brže i lakše uvođenje u san.
Banana – voće koje bebe skoro sve bez izuzetka odmah zavole zbog njene mekoće i slatkog ukusa. Banana je ipak mnogo više od slatkiša jer obezbeđuje veću količinu magnezijuma koji podstiče opuštanje mišića. Relaksirana beba naravno lakše i brže zaspi. Pored magnezijuma, banana sadrži i značajnu količinu već pomenutog melatonina i triptofana.
Spanać – namirnica koju će dete nakon dugih ubeđivanja prihvatiti da bi postalo snažno kao Popaj ili Halk. Pored gvožđa, minerala i vitamina, koje naše dete čini zdravim, spanać, kao i ostalo zeleno lisnato povrće je bogato triptofanom, amino kiselinom potrebnom za sintezu proteina.
Višnje – veoma ukusno voće i dobar izvor melatonina. Kada dođe vreme za uvođenje crvenog voća, ne zamenjujte je trešnjom zbog slađeg ukusa. Višnja iako kiselija ima veću količinu melatonina.
Piletina – svakom novom namirnicom koju uvodite u bebinu ishranu, ne samo da obezbeđujete potrebne hranljive materije za njihov razvoj, nego i podstičete razvijanje prihvatanja različitih ukusa.
Leblebija – mahunarka koja se, pored sočiva, preporučuje zbog lakšeg varenja. Pored visokog sadržaja triptofana, sadrži i značajan procenat gvožđa, kalijuma, biljnih vlakana, vitamina K, C i B6.
Mlečni proizvodi – Nakon podoja ili flašice adaptiranog mleka, vaša beba će lako i brzo uleteti u carstvo snova. Kada beba poraste dovoljno da može da joj se u ishranu uvedu i drugi mlečni proizvodi, imaćete širu paletu namirnica koje obezbeđuju dobar san. Mlečni proizvodi se lako kombinuju sa drugim namirnicama, što omogucćva bebi da lakše prihvati nove ukuse.
Da li ste znali da se 90% serotonina stvara u digestivnom sistemu? Zbog toga je važno da crevni sistem funkcioniše pravilno a to će se svakako desiti ako su crevne bakterije u balansu. One će biti u ravnoteži kada im redovno obezbeđujemo hranu u obliku prebiotika, to jest biljnih vlakana.

Najpoznatiji prebiotik je inulin, koji se izdvaja iz cikorije i najsličniji je prebiotiku koji se nalazi u majčinom mleku.

Koji kupovni, gotovi proizvodi za bebe sadrže inulin?
U asortimanu domaćeg brenda Nutrino se nalaze proizvodi koji u sebi sadrže upravo inulin i to su jedini proizvodi na tržištu koji sadrže ovaj prebiotik. Naći ćete ga u Nutrino Mlekcu kao i Nutrino asortimanu suvih žitnih kaša.

Nutrino Mlekce sadrži mleko i žitarice koje daju osećaj sitosti detetu jer su bogate vlaknima. Idealno je za konzumiranje i u kući i u pokretu, može da se upotrebljava odmah ili da se prespe u flašicu. Pogodno je za pred spavanje ili tokom dana.

Nutrino Mlekce je obogaćeno inulinom koji je dobar za imuni sistem i digestivni trakt vašeg deteta jer, kako smo već naveli, pripada grupi prebiotika i stimuliše rast bakterija mlečno kiselinskog vrenja – probiotika. Inulin može povećati apsorpciju kalcijuma u organizmu, pomaže razvoju normalne crevne flore i deluje kao bilo koje biljno vlakno – olakšava probavu.

Osim inulina, videćete da ukusi Mlekca sadrže upravo neke od namirnica koje smo prethodno naveli a koje će pospešiti san, tako možete birati između ukusa: ovas i banana, ovas i keks i pirinčana kaša.

izvor:najbojamamanasvetu.com

Pelenski ojed/pelenski dermatitis je promena na koži koja se javlja kod beba i male dece, odnosno svih koji nose pelene. Javlja se na koži koja je prekrivena pelenama (pregibi na butinama, genitalije, guza, struk) i prvo se javlja crvenilo na kome vremenom mogu da se pojave i sitne tačkice i infekcija.

Zašto nastaje ojed?

Uzrok nastanka je vlažna sredina koja pogoduje razvoju bakterija i gljivica usled izloženosti sastojcima urina i stolice. Može da se vidi kod dece kojoj se ne menjaju redovno pelene ili na regijama kože koja se često tretira sapunom , kada se pelenska regija ne osuši dovoljno ( “premalo” ili “previše” nege). Takodje se viđa kod dece tokom epizoda ređe stolice ( dijareje), kada se uvode nove namirnice, kravlje mleko ili citrusi. Često pelenski ojed imaju i deca na antibiotskoj terapiji.

Kiseli sastojci urina umeju da oštete nežnu bebinu kožu pod pelenom i površinski sloj zbog čega koža u predelu pelenske regije postane porozna. Voda prodire u dublje slojeve kože. Usled gubitka zaštitne funkcije na površini kože lakše dolazi do infekcije.

Koji je najbolji način za sprečavanje ojeda?

Bebu treba presvlačiti na svaka 3 sata ( po potrebi i češće) i koristiti jednokratne pelene proverenih proizvođača. Uz korišćenje adekvatne kozmetike smanjuje se mogućnost pojave pelenskog ojeda. Posle brisanja bebe vlažnim maramicama ili pranja vodom i sapunom, kožu bebe u pelenskoj regiji treba dobro osušiti, a bebu treba ostaviti nekoliko minuta bez pelene, raspovijenu kako bi se koža dodatno prosušila. Ukoliko je potrebno može da se koristi i fen sa distance.

Prilikom svake promene pelene u pelenskoj regiji je potrebno da se koristi zaštitna krema za pelensku regiju koja dodatno sprečava pojavu pelenskog ojeda.

Šta je krema Sudocrem i kako deluje protiv ojeda?

Sudocrem je nežna i efikasna krema koja smanjuje rizik od pojave ojeda i pomaže ublažavanje simptoma. Formira zaštitnu barijeru na koži pelenske regije i štiti kožu od negativnih spoljašnjih uticaja (vlage).

Sudocrem se koristi kao redovna nega pelenske regije kao i u tretmanu ukoliko je do ojeda došlo. Sudocrem je odličan izbor za prevenciju pojave ojeda i za tretman crvenila i iritacije kože.

1931.godine profesor farmacije i apotekar Thomas Smith iz Dablina u Irskoj je razvio jedinstvenu formulu aktivnih sastojaka koji efikasno umiruju pelenski osip i druga stanja kože. Sudocrem zadržava svoj sastav već 90 godina i pomaže da se umiri nežna dečija koža. Dovoljna je i mala količina Sudocrem kreme kako bi bebina koža ostala nežna i meka.

Sastav Sudocrema pomaže očuvanju zdrave kože i sprečavanju ojeda

Sudocrem sadrži sastojke koji omekšavaju kožu i smiruju upalu, ublažava bol i iritaciju. Smanjuje svrab, bol pečenje i nelagodnost koju beba ima kada je prisutan ojed. U svom sastavu ima i benzil alkohol koji ima lokalno protivupalno (antiseptičko) dejstvo čime pomaže u borbi protiv bakterija i gljivica. Cink u obliku cink oksida je sastavni deo preko 200 važnih enzima u ljudskom organizmu i značajan je za očuvanje zdravlja. Obnavlja kožu i dovodi do zarastanja rane. Sudocrem se koristi kao zaštitna barijera da koža ne bi bila vlažna.

Sudocrem može da se koristi i kao krema za redovnu negu i prevenciju pelenskog ojeda, a i kao pomoć ako do ojeda dođe.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Uprkos visokoj pokrivenosti imunizacijom u mnogim zemljama, mnoga deca se ne vakcinišu na vreme.

Odlaganje vakcinacije može dovesti do smanjene zaštite protiv vakcinama-preventabilnih bolesti i povećati rizik od epidemija.

Pored ostalih faktora, prenatrpani kalendari vakcinacije i primena više vakcina tokom jedne posete umanjuju pridržavanje rasporedu vakcinacije određenom Kalendarom imunizacije. Kombinovane vakcine, koje se lako uklapaju u Kalendare imunizacije i smanjuju broj vakcinalnih uboda mogu povećati pravovremenost vakcinacije.

Primena kombinovanih vakcina poboljšava pravovremenost vakcinacije kod dece

Kako se procenjuje uspešnost vakcinacije beba
Uspeh programa rutinske vakcinacije može se najbolje prikazati visokom pokrivenošću imunizacijom i niskom učestalošću bolesti protiv kojih se deca vakcinišu.
Cilj programa dečijih imunizacija nije samo postizanje što veće pokrivenosti – već i omogućavanje zaštite u najranijem mogućem dobu.

Zašto je važna pravovremena vakcinacija
Rana zaštita posebno je važna protiv velikog kašlja (pertusisa – opasne bolesti izazvane bakterijama Bordetella pertissis), ali i protiv inefekcija koje izazivaju Haemophilus influenzae tip b (Hib) i Streptococcus pneumoniae. Radi se o izuzetno teškim oboljenjaim disajnih organa kod beba, koje se mogu komplikovati teškom sepsom (“trovanje krvi”), meningitisom, a na žalost se može desiti i smrtni ishod. Ove bolesti imaju najveću učestalost, smrtnost i mogućnost komplikacija tokom prvih godina života (naročito u prve dve godine).

Ukoliko se vakcinacija sprovodi sa značajnim vremenskim odstupanjima – pojedinačni, ali i grupni imunitiet mogu biti nedovoljno optimalni – što može dovesti do porasta broja obolele dece, ali i do pojave epidemija.

Zašto se neka deca ne vakcinišu
Razlozi za nedovoljnu pokrivenost vakcinacijom mogu ležati u religijskim ili filozofskim ubeđenjima roditelja, nepoštovanju zakazanih vakcinacionih pregleda, neadekvatnom poznavanju kontraindikacija i neželjenih efekata vakcinacije, ponekad i u prekidima u snabdevanju vakcinama.

Postoje brojni internet forumi “stručnjaka” – koji su protiv svih vakcina! Neverovatno je da se tamo može naći “tvrdnja” da su vakcine nepotrebne, a da su ih “izmislile” farmaceutske kompanije u saradnji sa odabranim lekarima, a sve u cilju povećanja broja obolelih i sticanja profita! Srećom, opšta dobrobit od vakcinacije je istorijska činjenica, ali tu su i brojne medicinske studije (mnoge od njih su potpuno nezavisne od proizvođača vakcina) koje su nepobitno potvrdile glavnu ulogu imunizacije u sprečavanju zaraznih bolesti.

Primeri iz medicinski najrazvijenijih zemalja
Profesor Ulrih Hajninger (Univerzitetska dečija bolnica, Bazel, Švajcarska) vršio je procenu pokrivenosti imunizacijom i njene pravovremenosti u velikoj grupi predškolske i školske dece u Švajcarskoj.
Ukupni obuhvat imunizacijom tokom primarne vakcinacije protiv difterije, tetanusa i poliomijelitisa bio je odličan (preko 95%) a prihvatljiv (blizu 90%) kada se radilo o pertusisu i Hib vakcinaciji.
Međutim, obuhvat kod buster imunizacije (“obnavljanja” vakcinalnog imuniteta) je bio značajno manji – što treba da bude razlog za zabrinutost – znajući da vakcinom izazvani imunitet slabi sa vremenom.

Dodatno, obuhvat imunizacijom tokom prve i druge doze MMR vakcine (male boginje, zauške i rubela) bio je niži odnosu na ciljeve utvrđene od strane Svetske zdravstvene organizacije. Ovi rezultati bili su skladu sa prethodnim istraživanjima i prete da ugroze ciljeve SZO koji se odnose na eliminaciju malih boginja i sindroma kongenitalne rubeole.

U kliničkoj proceni obuhvata imunizacijom na teritoriji SAD – istraživači su sproveli studiju koja je pokazala sledeće rezultate: kada se radi o primovakcinaciji DTaP vakcinama (difterija, tetanus, acelularni pertusis), blizu 65% dece kompletiralo je imunizaciju do 7. meseca života, a 90% do kraja 1. godine. Do 3,5 godine života (18 meseci van preporučenog vremenskog opsega) obuhvat 4. dozom pertusis vakcine dostizala je plato od približno 80% kod dece rođene od septembra 1994. pa nadalje. Ukupni obuhvat vakcinacijom dece sa sve 4 doze iznosio je 60% u ukupnoj populaciji studije.

Zašto su razvijene i uvedene kombinovane vakcine
Glavni razlog za uvođenje kombinovanih vakcina bio je smanjenje broja injekcija i povećanje saradnje na relaciji roditelj-lekar u cilju pravovremene vakcinacije.

Profesor Helena Kalis (Univerzitet Ludvig-Maksimilijans, Minhen, Nemačka) analizirala je podatke sakupljene tokom dva nacionalna telefonska istraživanja sprovedena u Nemačkoj u cilju procene pokrivenosti imunizacijom.

Prvo istraživanje je sprovedeno u junu 1999. (za decu rođenu između juna 1996. i juna 1999.) a drugo u periodu između jula 2002. i januara 2004. (za decu rođenu između jula 1999. I juna 2003.) Tokom perioda istraživanja (1996-2003), monovalentne Hib, polio i hepatitis B vakcine su brzo zamenjene kombinovanim vakcinama. Od njihovog uvođenja krajem 2000., primena kombinovane DTaP-polio-Hib-hepatitis B vakcine je do 2003. porasla do 79% od ukupnog broja imunizovane dece protiv Hib i poliomijelitisa. U proseku, deca koja su primala pojedinačne vakcine u manjem broju su primila prvu dozu vakcine na vreme – u poređenju sa decom koja su primala 4, 5 ili 6-valentne kombinovane vakcine.

Ima li kombinovanih vakcina u Srbiji
Dobro je da ima!

U Srbiji su u upotrebi jedna petovalentna kombinovana vakcina u kalendaru redovne vakcinacije (DTaP-polio-Hib). To je vakcina Pentaxim. Takođe, registrovane su dve šestovalentne vakcine (DTaP-polio-hepatitisB-Hib) pod nazivom Hexaxim i Infanrix Hexa koje su u skladu sa važećim Kalendarom imunizacije. Vakcina Pentaxim sadrži aktivne supstance za borbu protiv Difterije, Pertusisa (velikog kašlja), tetanusa, Hemofilusa influence i inaktivisan Polio virus. Hexaxim i Infanrix Hexa sadrže pored svih ovih komponenti kao Pentaxim još i vakcinu protiv Hepatitisa B ( dete koje prima Infanrix Hexa ili Hexaxim ne prima razdvojeno Pentaxim i Hepatitis B u mesecima kada se primaju i jedna i druga vakcina).

Kombinovana petovalentna vakcina prva doza se daje sa puna dva meseca, a zatim na svakih šest nedelja se daju druga i treća doza. Četvrta doza se daje godinu dana posle treće doze. Pred polazak u školu se takodje prima kombinovana vakcina Dultavax (DTa-polio) ili Tetraxim ( DTaPer- polio) koja je nastavak vakcinacije petovalentnom ili šestovalentom vakcinom (ova doza se može primiti i razdvojeno DTa + polio – ali je svakako sigurnija kombinovana vakcina). Sledeća revakcina je u 14.godini.

Navedene kombinovane vakcine sadrže acelularnu pertusis komponentu koja se karakteriše nižom reaktogenošću u odnosu na celoćelijsku DTP vakcinu. Dodatno, sve kombinovane vakcine sadrže inaktivisani polio virus.

Zaključak

Šta donosi primena kombinovanih vakcina?

Deci i roditeljima: komfor (zbog manjeg broja injekcija) i olakšanje (zbog manjeg broja imunizacionih poseta lekaru)
Zdravstvenom sistemu: olakšan nadzor nad imunizacijom – zbog manjeg broja vakcina i serija za praćanje, ali i olakšanu dostavu – delom zbog manjeg prostora koji vakcine zauzimaju u transportu i čuvanju u „hladnom lancu”, a delom i zbog korišćenja inaktivisanih komponenata umesto živih polio vakcina – čime se pojednostavljuje njihovo čuvanje i održanje efikasnosti. Kombinovane vakcine koje su u sistemu redovne vakcinacije su bezbedne i sa minimalnim neželjenim dejstvima ( otok i crvenilo na mestu uboda i lako povišena temperatura).
Dakle primena kombinovanih vakcina ne samo da smanjuje broj injekcija već i pobošljava glavni cilj imunizacionih programa – pravovremena i kompletna zaštita.

izvor:mojedijatar.co.rs