Dokazano je da ležanje na leđima produžava porođaj, ali većina žena rađa bebe upravo ležeći na leđima. Zašto? Glavni krivac za ovo je francuski kralj Luj XIV.

Profesorka Loren Dandes je u „American Journal of Public Health“ objasnila da je do pre 200 godina uspravan položaj bio najčešći. Međutim, kralj Luj XIV voleo je da gleda kako mu žene rađaju decu.

„Luj je uživao gledajući žene kako se porađaju. Bio je frustriran nemogućnošću da gleda porođaj kada se on odvijao na stolici namenjenoj toj svrsi. Zbog toga je insistirao da žene leže na leđima i da porođaju prisustvuju muške babice“, napisala je profesorka Dandes.

Luj XIV. imao je 22. dece, a njegovo ponašanje i postupci odrazili su se na stanovništvo. Od tada je ova poza postala dominantna uprkos svojim nedostacima. I danas se koristi u zapadnim kulturama, prenosi Index.hr.

Ove stvari o carskom rezu su nešto o čemu se ne priča puno, ali važno je da znate da su normalne i da se ne uplašite ako ih osetite.

Porođaj carskim rezom je u poslednje vreme sve češći, ali nikako nije jednostavan i ništa lakši nego porođaj vaginalnim putem. Ako se spremate na carski rez, sigurno ste do sada upoznati sa vrstama anestezije, oporavkom koji vas očekuje nakon porođaja, ali i svim drugim potrebnim informacijama.

Međutim, postoje stvari o carskom rezu o kojima se izuzetno retko govori. Ovo su neke činjenice koje treba da znate, kako se ne biste iznenadile ako do njih dođe.

Možda će ti biti hladno

Prilično je uobičajeno da žene koje su se porađale carskim rezom osete hladnoću. Nakon aplikovanja anestezije moguće je da ćete odmah osetiti da drhtite. Mnoge žene to povezuju sa temperaturom prostorije u kojoj su, ali istina je da je to zapravo uticaj leka koji ste primile.

Drhtanje

Osim hladnoće koju osećate, možete početi i da se tresete. Neke žene osete drhtavicu celog tela, dok druge osete da im drhte samo noge. U svakom slučaju, o ovome ne treba da brinete i potpuno je normalno.

Osetićete kada ti izvlače bebu

Ukoliko se porađate u opštoj anesteziji nećete ništa osetiti jer ćete spavati, ali ukoliko izaberete da se porađate u budnom stanju, možete da očekujete da bola neće biti, ali da ćete osetiti kada lekari vade bebu iz stomaka.

Ni vaša vagina neće biti pošteđena

Iako se niste porodile vaginalnim putem, medicinske sestre će svakako voditi računa o higijeni vašeg intimnog dela. Ispiraće je kako bi očistila svu krv koja je možda iscurila iz nje. Nakon porođaja možete da očekujete lohije - postporođajno krvarenje koje traje 4-6 nedelja.

Nećete moći da kašljete, kijate i da se smejete normalno

Kašalj, kijanje i smeh su radnje koje angažuju stomačne mišiće, pa nemojte da se iznenadite ako osetite bol. Mnogi savetuju da u tim situacijama treba da držite jastuk iznad reza jer to može da smanji bol, bar u prvim danima.

Možda ćete uzimati sredstva za omekšavanje stolice

Ako je rana još sveža i bolna, nije preporučljivo da se naprežete pri odlasku u toalet. Ukoliko imate otežano pražnjenje creva, posavetujte se sa lekarom kako bi vam dao lekove za omekšavanje stolice. Takođe može da vam pomogne unos velike količine vode, vlakana i lagano hodanje.

Imaćete strah da vidite ranu

Pravilna postporođajna nega će pomoći vašoj rani da lepo zaraste i spolja i unutra u roku od tri meseca. Međutim, mnoge žene kažu da ne smeju da je pogledaju i da ne osećaju stomak kao svoj nakon carskog reza, ali nemojte ni to da vas brine. Kroz neko vreme sve će biti po starom, ali vi vodite računa o simptomima poput visoke temperature, crvenila ili otoka, jer mogu da budu znak infekcije.

(Yumama)

"Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju", ispričala je dvadesetogodišnja mama Nataša.
Termin mi je bio 28. juna, na Vidovdan. Svakog petka u devetom mesecu sam išla na ctg, i uvek sam imala jednu veliku kontrakciju ali uvek su mi pričali neću ja još, mada sam to i sama znala jer sam lažne kontrakcije imala od četvrtog meseca. Moja doktorka je bila na odmoru, pa mi ultrazvuk nisu ni radili.
U ponedeljak, 22. su počela leđa jako da me bole, a zatim i kukovi, karlica, ali ja sam mislila to je sve normalno, širi se, sprema se za porođaj. Kontrakcije nikakve nisam osećala, eventualno jednu dnevno. Sutradan su bolovi bili još jači, i trajali su ceo dan. U sredu sam se čula sa drugaricom koja mi je rekla da brojim koliko su kontrakcije česte i čim počnu da me bole da krenem u porodilište. Ipak, moje kontrakcije nisu bile bolne, jer su me leđa bolela sve vreme bez prestanka. Mogla sam samo da legnem i skoncentrišem se na to kad mi se stvrdne stomak. I prvo je bilo na 15 minuta pa na 7, ali zatim na 45 min i onda su postale jako neredovne, pa sam ja bila ubeđena da je to lažna uzbuna i nisam htela da odem u porodilište da me ne bi vratili.
Ipak, uveče me je muž nekako ubedio da krenemo makar na kontrolu. Čim sam sela u kola, kontrakcije su krenule na 5 minuta, a dok smo stigli bile su na 4. Ispred porodilišta su nam rekli da mogu da uđem samo ja, tako da sam ja otišla na pregled, a muž je ostao da čeka ispred. Unutra su me prvo izgrdili što čekam tri dana da dođem, a onda su rekli da sam otvorena 3 prsta i da ostajem. Uradili su mi test na koronu i ja sam se šetala po praznom hodniku čekajući rezultate. Uzela sam kesu koju sam spakovala za salu i dogovorila se sa mužem da ujutru donese ostatak, jer nisam više ništa smela da unesem.
Onda su došli po mene i odveli me na ctg. Zakačili su mi kaiševe i ostavili me bar 45 minua da da ležim sama u sobi, dok su bolovi postajali sve jači. Doktori su prolazili ispred, ali niko nije došao mene da proveri. Počela sam da pevam na krevetu da bi mi bilo lakše, ali sam ubrzo počela i da se okrećem sa strane na stranu. Onda je neka sestra napokon došla i pitala me zašto sam tu tako dugo, kao da sam ja kriva. Pogledala je rezultate ctg-a i rekla da nemam uopšte kontrakcije, pa su zaključili da aparat ne radi.
Onda su me odveli na ultrazvuk, gde su bebu jedva izmerili jer mi je stomak bio užasno tvrd. Kasnije su mi rekli da sam imala mnogo plodove vode. Onda su me odveli na klizmu i tu su me pitali da li želim epidural, ja sam pristala, pa su mi uzeli krv za krvnu sliku. Kako su mi uradili klizmu, počeli su baš jaki bolovi, mislila sam da ću se na šolji poroditi. Odmah posle su me odveli u salu.
U tom trenutku se žena pored porađala, i rodila je bebu koja nije disala, pa su se svi skupili i pokušali da ga ožive. Na kraju je mali počeo da plače i brzo su ga odveli. Iako sam zbog toga htela da plačem, silno sam se trudila da ostanem pozitivna i opuštena. Kada sam dobila epidural, sve je prošlo. Ostala sam još dva sata da ležim čekajući da se otvorim, usput se pitajući smem li da zaspim. Doktori su bili jako fini i redovno su me pitali da li sam dobro.
Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju! Legla sam na bok i kad god sam osetila pritisak, ja sam se napinjala. Onda sam legla na leđa i kontrakcije sam slabije osećala pa sam morala da gledam na ctg kada kreću. Ja sam se napela 3-4 puta, doktor mi je legao na stomak da mi pomogne da izguram bebu i za desetak minuta je bilo gotovo, a ja ništa nisam ni osetila! Prvo što sam pomislila je bilo "Vau, kolika beba!", jer je imao 3,850 a ja sam sitna. Onda su mi ga stavili na grudi i tu je ležao bar pola sata, dok su čekali da izađe posteljica, a onda su krenuli da me ušivaju i njega su odneli. Posle sam ležala tu još sat i po pa su me odveli u sobu gde sam prespavala koliko sam mogla.
Oko 12 popodne su me prebacili u drugu sobu sa ostalim trudnicama i doneli su mi moju bebu! Svi su jako fini i sve su mi objasnili, čak i kad su ga odneli na sunčanje zbog žutice, donosili su mi ga na podoj, a noću sam mu ja nosila svoje mleko. Ipak, i pored lepog iskustva i dobrih doktora, imala sam neopisivu želju da odem kući i napokon vidim svog muža!

Izvor: www.yumama.com

'Beba je dobila konjuktivitis koji je trajao danima i danima jer su joj zapustili oko, nisu čistili, nije na vreme dobijala terapiju, ma svašta. Na svako moje pitanje sam dobijala drzak i bezobrazan odgovor.'
Jedno veče sam samo legla i odjednom sam osetila neku toplinu i neograničenu količinu vode - pukao mi je vodenjak. Odmah sam se sa suprugom i svekrvom uputila u porodilište. Moj izbor je tada bilo Smederevsko porodiliste, prvorotka sam, i što se tiče samog porođaja prošla sam i više nego odlično. U 20:30 mi je pukao vodenjak, nisam imala bolove, a vec u 00:30 sam se porodila.
Posle porođaja su me odveli u sobu sa još dve divne ženice. Jedna je bila tu već 3 dana, a druga je došla zajedno sa mnom. Ujutru su mi doneli bebu, sve je u redu, dobili smo ocenu 9.
Već sutradan beba je dobila konjuktivitis koji je trajao danima i danima jer su joj zapustili oko, nisu čistili, nije na vreme dobijala terapiju, ma svašta. Na svako moje pitanje sam dobijala drzak i bezobrazan odgovor.
Žena koja je došla tri dana pre mene je isto ako ne i gore prošla nego ja. Njen sin je imao 74 bakterije, i primao je dva antibiotika. Nikako nije napredovao jer, znate, majka ga ne hrani dovoljno.
Moja devojčica je dobila žuticu peti dan, nisu je odmah stavili u lampu jer: "Znate, ona je vaša krvna grupa", pa su šestog dana od oka zaključili da beba ipak treba da ide u lampu. Odneli su je, oko je i dalje bilo zatvoreno, puno rana i ogrebotina. Bila je šestogog dana u lampi, da bi sedmog dana načelnica odeljenja došla kod mene sa rečima: "Sa vašom bebom nešto nije u redu, znate kalirala je, izvadićemo joj krv i urin, pa ćemo videti po podne kada stignu rezultati."
Ni sama ne znam kako sam dočekala to popodne, da bi mi sestra rekla: "Načelnica je rekla - Majko, samo više hranite bebu". Načelnice nigde, ja u šoku, isprepadana, razmisljam da stvari uzmem u svoje ruke. U ponedeljak, osmog dana, rešila sam da potpišem i izađem iz te ludnice, ne poželevši više nikad da se vratim. Svi su me gledali sa osudom, oko bebi zatvoreno, kao što rekoh rana na ranu, ogrebotina na ogrebotinu.
Došli smo kući i moja beba je za tri dana otvorila oko, rane su se povukle, sve zbog toga sto sam ja 'nesavesna majka' davala bebi lekove na vreme i redovno čistila oko!
Imala bih dosta toga da ispričam - i o nepokazivanju i nedavanju podrške oko dojenja, suprug kupi dohranu, oni je ne daju jer 'imate mleka', dete bljucne ili joj izađe sekret iz oka, trebaju vam da očiste oko ili da vam daju čiste stvari za bebu - nigde ih nema, okupane bebe u novembru stave ispod otvorenog prozora u hodniku. Koliko su tek drski i neprijatni da nijednoj ženi koja nema dugačak jezik ne bih preporučila da ide tamo. I da, koliko su dobri govori njihov odnos sa kolegama sa ginekologije i ostalih odeljenja, vrata izmedju dva odeljenja su zakatančena ogromnim lancem i jos većim katancem. Ako imaš vezu za ginekologiju, nemaš je za neonatologiju!

Izvor: www.yumama.com

Večita dilema svih majki - prirodni porođaj ili carski rez. Pogledajte u čemu se razlikuju ova dva načina porođaja kada su u pitanju procedura, oporavak i komplikacije.
Vaginalni porođaj ili carski rez - dilema koja traje godinama unazad i o kojoj se vrlo često govori. Carski rez je operacija koja može biti planirana ili pak hitna, ukoliko dođe do komplikacija.
Planirani carski rez se obično radi kada doktor smatra da je to sigurnije, usled trudnoće sa više beba, ukoliko je beba mnogo velika, ukoliko beba nije okrenuta glavom, ako ste pre toga radili carski rez, ukoliko postoje stanja poput visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa.
Hitan carski rez se vrši onda kada porođaj ne napreduje normalno, ukoliko postoji problem sa fetusom, placentom, pupčanom vrpcom. Carski rez u ovakvim situacijama spašava život mame i bebe.
Mnoge žene vole da upoređuju carski rez sa vaginalnim porođajem, te izdvajamo osnovne razlike.

Procedura

Tokom vaginalnog porođaja, majka oseća sam porođaj, dok joj se cerviks širi. Materica se kontrahuje, te tako pokreće bebinu glavu ka vaginalnom otvoru. Neke žene žele epidural kako bi se bolovi smanjili, dok su neke više za porođaj bez ikakvih lekova. Vrlo verovatno ćete moći da držite svoju bebu odmah nakon porođaja. Porođaj može trajati 12 do 14 sati kada su u pitanju prvorotke, a malo kraće ukoliko ste već rađali.
Carski rez je operacija koja obično traje 45 minuta od početka do kraja. Beba se rađa u prvih petnaest minuta. Može se vršiti pod totalnom anestezijom, ili pak uz epidural ili spinalnu anesteziju, koja blokira donju polovinu tela. Zbog lekova protiv bolova, sam proces ne boli uopšte, iako ćete možda osećati pritisak ili vađenje bebe kao neku vrstu senzacije.

Oporavak

Teško je predvideti koliko će trajati oporavak, jer je svaka žena drugačija. Nakon vaginalnog porođaja, žena obično ostaje 24-48 sati u bolnici. Posle porođaja javljaju se krvarenja, otoci, grčevi. Mame bi trebalo da se odmaraju barem nekoliko nedelja.
Ukoliko je u pitanju carski rez, prateći efekti su malo češći. Možete osećati nauzeju, slabost tokom prvog dana. Kašljanje, kijanje, smeh mogu izazvati bol. Kada prođe prvi dan bićete u stanju da se pokrećete, što je mnogo važno zbog vašeg organizma. Verovatno ćete u roku od nekoliko dana moći da odete kući. Dobićete prepisane lekove protiv bolova, a nekoliko nedelja narednih je važno da se odmarate i isceljujete.

Komplikacije

Tokom vaginalnog porođaja često dođe do pucanja međice, a nekada se radi i epiziotomija. Ovo zahteva kasnije ušivanje, a može izazvati bolove. Problemi sa kontrolisanjem bešike su takođe mogući nakon porođaja.
U slučaju carskog reza, komplikacije mogu biti potencijalne infekcije, hemoragija i krvarenje, povrede bešike ili creva tokom operacije. Nekada se mogu desiti negativne reakcije na anesteziju.

Iako su rizici za bebu tokom carskog reza minimalni, nekada može doći do respiratornih problema, naročito ako se rodi pre 39. nedelje. Tokom vaginalnog porođaja beba se oslobađa te tečnosti iz pluća.

Izvor: www.yumama.com

Strah i briga oko predstojećeg porođaja je sasvim prirodna pojava, naročito ako trudnica oko sebe sluša teške priče drugih žena. Izdvajamo koja su to najčešća tri straha od porođaja.
Porođaj boli većinu žena, ali ne brinite, bićete sve sasvim u redu!
Vrlo često, naročito pri kraju trudnoće, trudnice slušaju mnogobrojne priče i iskustva drugi majki. Mnoga od njih su teška i bolna, što dodatno pojačava već dovoljan strah i zabrinutost oko nečeg novog što predstoji. Zašto govoriti ranjivoj trudnoj ženi da je porođaj nešto najgore što može doživeti? Obično to mnoge majke rade kako bi pokazale kroz šta su same prošle i kako im je bilo teško. Ipak, takve stvari ne treba govoriti trudnicama. Treba ih pustiti da naprave sopstvenu priču bez mnogo straha.

Koji su to najčešći strahovi vezani za porođaj?

1. Strah od bola na porođaju

Postoji mnogo načina da delujete na bol. Možete ići na prenatalne edukacije koje će vam pomoći da vežbate prirodne tehnike, a uvek možete, u konsultaciji sa lekarom, odabrati epiduralnu anesteziju. U svakom slučaju, odaberite ono što sami mislite da treba. Ako vam nisu dovoljne pripreme disanja, opuštanja i raznih tehnika, epidural može biti opcija. Mnoge žene se svakodnevno porode uz pomoć anestezije.

2. Strah od smrti na porođaju

To se ne dešava nimalo često, jer su smrtni ishodi otprilike 1 posto, i to zbog nekih mnogo ozbiljnih komplikacija, poput infekcije, visokog krvnog pritiska, hemoragije.
Ako se trudite oko prenatalne nege dovoljno, šanse za smrt su ekstremno male.

3. Problemi sa srcem

Osim ako nemate neko srčano oboljenje, nema razloga za brigu. Srce može to podneti. Ako postoji neki problem, doktor će pronaći najsigurniji način za rađanje.
Ukoliko ste u strahu, treba da pričate sa nekim, bio to terapeut, doktor ili pak partner, majka, prijatelj...

Izvor: www.yumama.com

'Beba je bila u inkubatoru, a ja sa trombozom i u nesnosnim bolovima'. Mama koja je želela da ostane anonimna, podelila je sa nama svoju priču iz jednog beogradskog porodilišta.Bila sam u 34. nedelji kad su me jedva primili u "Narodni front", i to sa napuknutim vodenjakom i krvarenjem. Od prijema su bili loši prema meni- te nema mesta u bolnici, pa ko je moj doktor - sto pitanja su mi postavili da bi me primili.
Ostala sam na odeljenju jer nisam bila otvorena, ali su mi zbog nesnosnih bolova dali trodone. Pregled je bio na svaka tri sata, uz još veće krvarenje. I dalje sam bila otvorena samo jedan centimetar. Nisam imala svog doktora, pa su prema meni bili toliko neljubazni da sam pomišljala da izađem u takvom stanju i odem u drugu bolnicu. Sve je ličilo na "čekaonicu smrti".
Četvrti dan od prijema, rešili su da me porode. Spustili su me u boks i uključili indukciju - od jedan popodne do 10 uveče sam se otvorila samo dva prsta. "Koliko dana porađate ovu jadnu ženu? Hitan carski rez!", rekao je dežurni lekar koji je ušao to veče u sobu. Za dva minuta sam bila na operacionom stolu.Zbog sestre koja mi nije dala fraksiparin, treći dan nakon porođaja sam dobila vensku trombozu. Beba je bila u inkubatoru, a ja sa trombozom i nesnosnim bolovima. Tek smo sedamnaestog dana izašle iz bolnice, zbog mog stanja i otežanog kretanja.
Zbog neljubaznosti doktora i sestara, "Narodni front" je najgora bolnica. Inače, ovo je bio moj treći porođaj.
Tri meseca sam kupovala fraksiparin i sebi davala injekcije dva puta dnevno (jedna košta 360 dinara). Lečenje sam nastavila u Kliničkom centru. Tromb imam i sada i piću lekove do kraja života.
Nadam se da će porođaji u ovoj zemlji biti besplatni i da će svi raditi ono što vole, a za natalitet je to jako važno.
I još bih dodala: odeljenje za visoko rizične trudnoće na četvrtom spratu - korupcija na nivou. Zato što dalje od "Fronta".

Izvor: www.yumama.com

Kod malog broja trudnica dešava se to da se beba karlično okrene pred porođaj. Ipak, postoji nekoliko načina na koje možete podstaći bebu da promeni položaj, pa tako izbegnete carski rez.Tokom poslednjih nekoiko nedelja trudnoće, beba se pozicionira sa glavom okrenutom ka grliću materice, u takozvani verteks položaj. Ipak, 4 odsto mališana se postavi karlično, što znaci da su nogice i guza okrenuti ka grliću. Ovaj položaj može iskoplikovati sam porođaj, jer postoji opasnost da se beba zapetlja u pupčanu vrpcu. Pored toga, noge, telo i ruke mogu ranije krenuti kroz grlić, a glava ostati zaglavljena u porođajnom kanalu. Ovo može imati velike posledice na bebino zdravlje, a nekad prouzrokovati i smrt. Doktori ovaj položaj najčešće identifikuju dodirom ili ultrazvukom. Dijagnoza se obično postavlja u 36. nedelji trudnoće, kada se beba postavlja u svoj finalni položaj (pre toga se bebe često okreću u materici). Šanse da se beba postavi karlično su veće ukoliko ste pre toga rodili blizance ili imali previše, ili pak premalo amnionske tečnosti, potom abnormalnosti materice, poput višestrukih fibroida, prevremenom porođaja, placenta previje. Ispostavilo se da postoji mnogo načina da podstaknete bebu da se okrene u pravi položaj.

1. Cefalična verzija

Doktor vam nakon 37. nedelje može preporučiti cefaličnu verziju, odnosno njegov pokušaj da rukama, preko stomaka, okrene bebu u pravi porođaj. Nekada se daju i medikamenti za opuštanj materice. Beba se podiže jednom rukom, a drugom se podstiče bebina glava na okretanje. Ukoliko nema kontraindikacija za vaginalni porođaj, svakoj trudnici bi mogao da se preporuči ovaj način. Više od 50 posto slučajeva je uspešno. Rizici od ozbiljnih komplikacija su vrlo mali. Ovo se ne preporučuje ženama koje imaju bilo koju komplikaciju, poput vaginalnog krvarenja, placente koja prekriva otvor materice, abnormalno male bebe, smanjenog nivoa amnionske tečnosti, abnormalnih otkucaja srca bebe, rupture membrana, trudnoće sa dvoje i više dece. Svakako, ovo se ne sme raditi pre 37. nedelje, jer to može stimulisati porođaj.

2. Kretanje

Šetnja i istezanje mogu vam pomoći da opustite ligamente i vezivna tkiva koji podržavaju matericu i karlicu. Ovo će napraviti veći prostor, pa će beba moći sama da se okrene. Sve dok imate dozvolu svog lekara, čučnjevi mogu biti od pomoći. Možete leći na leđa uz postavljene jastuke ispod krsta. U ovakvom položaju, položaju gde je karlica podignuta iznad glave, ostanite 10-15 minuta. Zbog gravitacije, postoji mogućnost da će se beba sama okrenuti u pravi položaj. Ovu vežbu možete ponoviti tri puta dnevno.

3. Vebsterova tehnika

Ovo je nežan metod kiropraktike koji podstiče balansiranje mišića, pa beba može sama da se okrene u bolji položaj.

Šta ako moja beba ostane okrenuta karlično?

U tom slučaju se porođaj vrši putem carskog reza. Svakako, doktor je tu da vas posavetuje, pa bi najbolje bilo sa njim porazgovarati o ovom problemu.

Izvor: www.yumama.com

Pakovanje torbe za porodilište za većinu trudnicu predstavlja zadovoljstvo jer je to prvi korak koji ih vodi ka upoznavanju bebe

Mnoge mame se za porodilište spremaju detaljno i prate spiskove kojima se savetuje šta je potrebno za opremanje torbe za porodilište.

Pored standardnih stvari koje su neophodne za boravak u porodilištu svaka mama ponese i malo više nego što joj je potrebno. Ipak, dešava se da pojedine stavari koje će vama biti potrebne nikada nećete naći na spiskovima za pakovanje torbe za porodilište, a desiće vam se možda da ćete neke potrepštine i zaboraviti da spakujete. Srećom sve što ste zaboravili suprug vam može doneti pri prvoj poseti.

Da popijem kafu i naspavam se kao čovek

Nekoliko mama u Fejsbuk grupi Bebac trudnice i mame kažu da žale što nisu ponele čepiće za uši jer nikako nisu mogle da se odmore od kontantne zvonjave mobilnih telefona svojih cimerki. Ovaj komentar izazvao je dosta smeha i evociranja uspomena iz boravka u porodilištu.

San je svakako najbolji način da se vrati enegrija nakon porođaja, ali ni kafa ne bi bila na odmet. Dosta mama obožava da pije kafu, koja je jedan od sinonima za opuštanje i odmor u našoj kulturi, te im je nedostatak upravo ovog pića mnogo nedostajalo.

Stvari za higijenu

Nažalost u našim porodilištima često nedostaje čak i najosnovnijih sredstava za higijenu. Naše porodilje mogu samo da sanjaju u pekširima ili šamponima za kosu, ali često nedostaje i ono najosnovnije. Pojedine mamice nisu ni sanjale da su u porodilište trebale da ponesu toalet papir.

I upravo to su mnoge mame zaboravile da ponesu, upravo oko toga se vodila najveća diskusija na grupi Bebac trudnice i mame a najveća razlika u uslovima se primetila kod mama koje su se porodile u inostranstvu i mama koje su se porodile kod nas. Naime, porodilišta u inostranstvu porodiljama obezbeđuju sve neophodno za odžavanje higijene, pa i više od toga poput četkice i paste za zube, dok mame porođene u Srbiji sve to nose od kuće.

Neke mame su napisale kako su zaboravile konac za zube, dok su druge naglasile kako zbog rane nisu mogle da se kupaju te im je veoma nedostajao šampon za suvo pranje kose.

Ponekad se zaboravi i najosnovnije

Jedan od prvih stvari koje žene spakuju u svoju torbu za porodilište su mrežaste gacice i pamucni ulošci. Ipak, veliki broj žena zaboravio je upravo to. Nakon porođaja upravo mrežaste gacice su najubodnije za tek porođenu ženu. Upravo one neće vršiti dodatni pritisak na eventualnu ranu od epiziotomije, što je veoma bitno za tek porođenu ženu. Bilo da ste se porodile vaginalnim putem ili ste imale carski rez mrežaste gacice će vam mnogo pomoći te bi njih trebalo da spakujete jer će vam trebati odmah nakon porođaja.

Dosta porodilja nije uspela da spakuje i češalj za kosu a mama to je dosta bitno nakon porođaja kada je većina razbarušene kose. A da biste se ošečljale mamam je neophodno i ogledalo, te su pojedine članice grupe Bebac trudnice i mame napomenule kako su baš zaboravile to.

Al se nekad dobro jelo

Kada nakon porođaja napokon dođete u sobu jedno što je sigurno zagarantovano jeste da ćete biti gladne. Po pravilima Marfijevog zakona hrane u to vreme neće biti i jedino što vam ostaje jeste vaš suvi keks , ukoliko ste ga poneli. Čak i da ste poneli keks brzo ćete ga smazati a do narednog obroka dosta žena dobije želju da pojede baš pljeskavicu.

Možda nikad ne jedete pljeskavicu, čak je i ne volite, ali baš tada će vam se prijesti. U tom momentu dosta žena je zažalilo što nije ponelo više keksa da makar do doručka utole glad. A kada dođe doručak jedini komentar će im je bio „da sam bar ponela so“ ili „zaboravila sam vegetu“ jer je hrana neukusna. I da, upravo su ovo bili neki od komentara koje su u grupi Bebac trudnice i mame pisale članice naše Faejsbuk grupe.

Izvor: bebac.com

Idealnim položajem za porođaj smatra se takozvani „prednji položaj“.

Ovo znači da je beba pozicionirana tako da na najlakši način prolazi kroz karlicu – tada je beba okrenuta glavom prema dole, licem prema majčinim leđima, a bebicina leđa okenuta su prema jednoj strani vašeg stomaka. Kad se beba u ovom položaju spusti do dna karlice glavu namešta tako da najširi deo njene glave dođe do najšireg dela karlice.

Ukoliko se beba ovako namesti, porođaj je kraći i lakši.

Kako da znam u kom je položaju moja beba?

Da li možete da znate kada beba dođe u ispravan položaj i postoji li način da je u tom položaju zadržite? Dobra vest je, da - možete.

Ukoliko osećate bebine pokrete u stomaku, možda možete da procenite i koji deo tela pokreće. Mala pomoć – glava je tvrda i zaobljena, a guza meka i zaobljena. Ne očajavajte ako u početku ne uspete, potrebno je mnogo nagađanja, ali ubrzo ćete se navići.

Kada je beba u prednjem položaju, na stomaku ćete osetiti njena tvrda i zaobljena leđa, a udarce ćete osećati najviše na rebrima.

Kad je beba u stražnjem položaju, vaš stomak će biti mekši na dodir i na prednjoj strani ćete verovatno moći da osetite ruke i noge.

Mogu li da namestim bebu u pravi položaj?

Majčino držanje i kretanje mogu uticati na način na koji beba leži u materici u poslednjim nedeljama trdunoće. Ukoliko mnogo sedite u automobilu ili naslonjačama i manjka kretanja dovodi do povećanog broja dece koja se nameštaju u stražnji položaj. Ukoliko u poslednjim nedeljama trudnoće obratite pažnju na držanje i kretanje – razmotrite ovu teoriju.

Pripreme za porođaj

Ukoliko ste trudni sa prvim detetom, već od 35. nedelje trudnoće možete da počnete sa vežbama koje pomažu bebi da se lakše namesti u pravi položaj za porođaj. Tada beba počinje da se spušta u karlicu i tada je vreme da joj malo pripomognete.

Ukoliko ovo nije prva trudnoća, bebe će se spuštati kasnije, dve ili tri nedelje pred porođaj.

U nekim slučajevima, žene nekoliko dana pred porođaj imaju velike bolove, a to se ponekad dešava jer beba pokušava da se okrene u pravi položaj. U ovakvim slučajevima preporučuje se odmor noću, dok u toku dana treba da ostanete uspravni i aktivni, naginjući se prema napred kada osetite bolove.

Pokušajte da:

Što duže ostanete u uspravnom položaju
Što više izbegavate ležanje u krevetu
Za vreme trudova naginjite se ka napred
Kada trudovi počnu, mrdajte karlicu
Izbegavajte da se naslonite na stolicu ili krevet. U poslednjim nedeljama trudnoće tehnika nameštanja bebe za porođaj treba da postane stil života porodilje. Pravilno držanje nije magija i nema čarobnog štapića koji će bebicu okrenuti tako da mami olakša porođaj, ali znaćete da ste uradile sve što je bilo u vašoj moći da olakšate porođaj i sebi i bebi.

{vembed Y=jKm15xaaV3Q}

Izvor: bebac.com