Povratak na posao posle porođaja

Povratak na posao posle porođaja za ženu (i njenu porodicu) predstavlja vrlo buran period, u kojem se izmenjuju suprotne emocije.
Na jednoj strani oseća olakšanje što će se baviti i nečim drugim osim 24-satne brige o detetu, domaćinstvu, životnom partneru, ... što se počinje/nastavlja profesionalno baviti nečim za što se školovala, što voli, što je profesionalno ispunjava.

Na drugoj strani je pregršt emocija koje izazivaju krivicu jer ostavlja dete na brigu drugima (nezavisno što je taj neko drugi roditelj, bake, dedovi, druga osoba od poverenja).

Taj period svaka žena, odnosno par mora posebno proći – jedinstvenog recepta nema.

Kako bi pomogli u tom turbulentnom razdoblju (koje obično traje oko mesec dana), navešćemo o čemu bi posebno trebali razmisliti.

1. Dogovorite se sa životnim partnerom ko će preuzeti najveću brigu o detetu – hoće li on koristiti porodiljski, hoće li uskočiti bake, dedovi, rođaci, druga osoba od poverenja.

Ako se odlučite na „dadilju”, proverite preporuke, ima li iskustva s tako malom decom, može li prepoznati neke hitne situacije, zna li se snaći (kako postupiti, koga nazvati), koliko je i kada na raspolaganju i slično. Svakako navedite telefonske brojeve na koje vas se može nazvati u izuzetnim slučajevima, kao i kontakte drugih osoba kojima se u takvim situacijama može i treba obratiti.
Naravno, prvo vreme, dok se svi ne naviknete na novu osobu u vašim životima, u vašem domu, oko vašeg deteta (nezavisno je li to stranac ili rođak – to je u svakom slučaju neko ko pre nije bio u vašem svakodnevnom životu) stalno ćete se preispitivati treba li to baš tako biti. Savet – nemojte ovakvim razmišljanjima biti zaokupljeni, jer se nećete moći koncentrisati ni na posao, a i osobu koja se bavi detetom prekidate u tome.

2. Dogovorite se sa životnim partnerom o podeli zaduženja u domaćinstvu, primer, ko će i kada obavljati kupovinu, plaćati račune, obaviti kućne poslove, ... Naravno, uvek će se dogoditi odstupanja zavisno o drugim svakodnevnim ili izvanrednim situacijama, no važno je znati šta se od koga i kada očekuje.

3. Na poslu, u radnom okruženju, nije prikladno nametati razgovore o svom detetu – ne odgovara to svima.

Osim toga i ne znate sa sigurnošću kakve stavove o roditeljstvu (o imanju deteta, o nemogućnosti imanja deteta iz zdravstvenih razloga i slično), o odgoju deteta, o braku i bračnim dužnostima (iskrivljeni stavovi kako je briga o detetu isključivo na majci, kako „nisu ista” deca rastavljenih roditelja ili onih koji žive nevenčano od onih u braku i slično) imaju vaše radne kolege.

Nemojte smetnuti s uma kako na izbor radnih kolega uglavnom nemamo uticaja i kako ponekad radne zadatke moramo obavljati s ljudima s kojima se privatno nikada ne bi družili. Stoga nemojte očekivati njihovo oduševljenje vašom srećom u privatnom životu i ako tako pristupite, nećete biti razočarani nekom od njihovih reakcija.

4. Na poslu budite koncentrisani na radne zadatke i nemojte stalno telefonski proveravati kakva je situacija kod kuće – pred radnim kolegama možete delovati rastrešeno, nezainteresirano za posao, ako se dogodi neka greška vas će se prozivati i slično.

Stoga dogovorite nekoliko poziva u određeno vreme (najbolje da vi nazovete kada radna situacija to dozvoljava), odnosno u bilo kojem trenutku ako se dešava neka vanredna situacija. Takođe, u tom smislu zamolite kolege na susretljivost (ako vi niste u mogućnosti javiti se na telefon, a događa se nešto izvanredno, neka neko od kolega primi poziv i obavesti vas, odnosno da uptsva o postupanju).

5. Na porodičnim druženjima (oba nova roditelja i članovi uže/šire porodice) svakako iznesite svoja razmišljanja, očekivanja i odluke.
Recite kako niste samo i jedino majka, nego i socijalno i radno biće. Naravno, dete je na prvom mestu. No, i intimni trenuci sa životnim partnerom, druženja s prijateljima, obavljanje radnih zadataka (za što ste se uostalom i školovali) takođe su važan deo i vašeg života.
I pokažite kako uspevate naći ravnotežu između privatnog i poslovnog dela sebe.

Postupajući tako i vaše dete usvojiće određeni model ponašanja i jednog dana osnovati i svoju malu, sretnu, toplu i uspešnu porodicu.

Autor: Vesna Stepanić, dr med. specijalistica ginekologije i opstetricije