Priprema dece za prvo odvajanje od kuće

Odrastanje dece je podjednako teško i za decu i za roditelje. Odvajanje dece od roditelja na nekoliko dana je potrebna faza u procesu odrastanja dece jer podstiče samostalnost, a posebno socijalno sazrevanje deteta.

Deca odvajanjem od roditelja kroz rekreativnu nastavu u vrtiću i nižim razredima osnovne škole stiču iskusto o životu u kolektivu, razvijaju fleksibilnost u međusobnom odnosima, stvaraju pozitivan stav prema boravku u prirodi, obogaćuju iskustva i znanja, usvajaju dugačiji režim ishrane, bave se sportskim takmičenjima i društvenim igrama i razvijaju takmičarski duh.

Neophodna je psihološka priprema dece i roditelja za odvajanje od nekoliko dana. Imajte na umu da su deca spremnija za usvajanje novog nego vi, vole aktivnosti u prirodi, druženje sa autoritetima a da to nisu roditelji, kao i druženje.

Poželjno je da pre odlaska na rekreativnu nastavu dete ima iskustvo odvajanja kroz boravak i noćenje kod baka i deka, prijatelja, rodbine i drugara.
Trebalo bi kod kuće proučiti, kad je cela porodica na okupu, turistički materijal – mape, karte, mogućnosti rekreacije, izlete, običaje i samo mesto gde mališan odlazi, uključujući i sam smeštaj. Poželjno je da deca u kolektivu unapred naprave raspored sedenja u autobusu, kao i raspored po sobama u odnosu na preferencije dece i sociometrijske procene.

Nemojte zapitkivati dete da li želi da ide ili ne, jer odgovor verovatno ne zna ni samo, a vi ćete u svaku izrečenu opciju sumnjati.
Deca veruju roditeljima, imitiraju njihove reakcije i ukoliko u njima osete strah ili zebnju, od uživanja nema ništa
Preduga opraštanja, rituali, grljenja itd. uznemiravaju dete.

Precizirajte datum povratka, naglasite detetu da će svi ukućani biti dobro i da se ništa neće promeniti dok ono nije tu i da će ga sačekati sa nekim iznenađenjem (omiljenom poslasticom, igračkom, …)

Pre odlaska razgovarati sa detetom o higijeni, disciplini, ponašanju. Nije poželjno nošenje skupe tehnike niti garderobe. Poželjno je da deca učestvuju u pakovanju svojih stvari, kako bi bila odgovorna prema njima. Bitno je i da spakuju spisak ponetih stvari, kako bi umela da ih vrate. Bilo bi lepo kada bi se mame i bake angažovale da izvezu inicijale mališana na vešu, ili da ga na neki drugi način ukrase kako ne bi došlo do zamene.

Bitno je da se komunikacija odvija preko odrasle osobe – vaspitača ili učiteljice, a ne preko dece, jer učestali pozivi roditelja mogu uznemiriti decu i produbiti separacinu krizu. Nepoželjan je boravak roditelja u blizini mesta gde su deca stacionirana.

Vaša stahovanja postaju i detetova. Zato budite oprezni da dete ne bi zarazili sopstvenom strepnjom zbog odvajanja.

Krize dece tokom boravka su normalne, prolazne i ne ostavljaju posledice na dalji razvoj. Imajte na umu da je plač dece u kolektivu često zarazan – ukoliko jedno dete plače, navodno zbog mame i tate, to će činiti i ostali. Nemojte se previše brinuti oko tzv.kolektivnog plača, jer je to stanje prolazno, indukovano i brzo se zaboravlja.

Važno je da se zapitate da li vaši problemi sa odvajanjem utiču na dete. Deci je teže da vas ostave, ukoliko osete da vi ne želite da se odvojite od njih.
Pohvalite dete i istaknite da ste ponosni što je bilo samostalno.

Marijana Petrović, spec.med.psihologije