Izazovi samohranih očeva

Pripadnici jačeg pola su prirodno snažniji i ponosniji, što ih često sprečava da priznaju da im nije lako da sami brinu o deci

AKO su tate, kako je zabeležio pisac Pem Braun, najobičniji muškarci koje je ljubav pretvorila u superheroje, avanturiste, pričatelje priča i najbolje pevače, onda definitivno prestaju da budu obični kada su u tome jedini. Jer u jednini, očevi moraju da budu još hrabriji, pustolovniji, pričljiviji i pevljiviji. Iako se naizgled čini da je samohranih tata daleko manje od mama, statistika kaže drugačije. Od oko 60.000 roditelja samaca u Srbiji čak trećinu čine očevi, ali predsednica Udruženja samohranih roditelja Vera Totić kaže da su oni manje vidljiva kategorija društva.

- Društvo gotovo negira njihovo postojanje, mediji nas retko informišu o njihovim problemima, a kako se uz to i manje eksponiraju, ostaju u senci - tvrdi Totićeva. - Važno je da se to promeni, jer nije fer da se pravimo kao da ne postoje.

S druge strane, klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut Leonora Pavlica se ne slaže sa konstatacijom da su na margini.

- Naprotiv, retko ćete videti prilog posvećen nekoj konkretnoj samohranoj mami - navodi Pavlica. - Istovremeno se puna pažnja posvećuje očevima, koji se u medijskim i pričama njihove uže okoline, opisuju kao hrabri, požrtvovani, čak jadni, u onom saosećajnom smislu te reči. Oni su neka vrsta "egzotike" na ovom podneblju, pa imenom i prezimenom dobijaju podršku i razumevanje.

Ako se složimo da je istina negde između, da je suština da su primećeni, ali da bi mogli da dobiju još veću pažnju, hajde da vidimo kako izgleda život samohranih očeva, kroz šta prolaze na putu roditeljskog izazova, da li su stroži ili popustljiviji prema deci, nežniji ili suzdržaniji u izražavanju emocija.

Previše obaveza za premalo vremena

Sigmund Frojd je rekao da ne može da zamisli nijednu veću potrebu u detinjstvu od one za očevom zaštitom. Međutim, psihoanalitičar time nije isključio figuru majke, čije odsustvo (iz bilo kog razloga) bi morala da nadoknadi dvostruko zaštitnička pozicija oca. Ali to nije uvek moguće niti realno. Predsednica Udruženja samohranih roditelja kaže da se muškarci koji sami odgajaju decu suočavaju sa nizom problema o kojima je mnogima teško i da govore.

- Pripadnici jačeg pola su prirodno snažniji i ponosniji, što ih često sprečava da priznaju da im nije lako da sami brinu o svojoj deci. Navikli su da budu stub porodice u materijalnom smislu, da je izdržavaju, ali ako uz to moraju da se bave i svim kućnim poslovima, rade sa decom domaće zadatke, brinu o svakoj njihovoj potrebi, logično je da će negde biti manje "savršeni". Mnogi neće da priznaju da im je potrebna pomoć, bar da im neko pričuva mališane ili im pomogne oko kućnih poslova - kaže Totićeva i otkriva da očevima najteže padaju kuvanje i peglanje.

Petar Mitrović (40), samohrani otac iz Beograda priznaje da bi za svoju ćerku učinio sve, ali da često nema vremena ni da je pokupi iz škole zbog svakodnevnog rada od deset sati.

- Na ženinu alimentaciju ne mogu da se oslonim, a želim da moja devojčica ima sve što joj je potrebno za pristojan život - kaže Mitrović. - Zbog toga radim i više nego što bih morao da je porodica funkcionalna, pa se to dešava na uštrb kvalitetnog vremena sa ćerkom. Jedino vikendom mogu da joj se posvetim onako kako bih želeo.

Pavlica podseća da je to sudbina i samohranih majki, koje su se približile muškarcu po pitanju obaveza i raspoloživog vremena za roditeljstvo.

- Obavljanje vaspitne, hraniteljske, negovateljske, emotivne i drugih funkcija izazov je i bračnim parovima, pa time i roditeljima pojedincima, nezavisno od njihovog pola. Kada vidimo samohranu majku prva pomisao je "snaći će se". Nasuprot tome, otac po automatizmu izaziva reakciju "mora da mu je mnogo teško". Pošto je to i dalje atipično za ove prostore, okolina je sklonija da ih uzima u zaštitu, saoseća i priskače im u pomoć - naglašava psiholog.

I STROGI I POPUSTLjIVI

Milovan Jerinić (52), koji u okolini Beograda sam odgaja sina i ćerku, kaže da mu se čini da je ponekad prema devojčici preterano popustljiv i nežan, a prema dečaku strog i zahtevan.

- Znam da nijedno ni drugo nije dobro, ali tako je - otkriva Jerinić. - Osećam neku vrstu sažaljenja prema ćerki jer odrasta bez ženske figure, pa joj ispunjavam svaki hir. Često zloupotrebljava moju slabost na nju. S druge strane, od sina očekujem da bude čvršći od mene, nesvesno mu uskraćujući nežnost i toplinu.

Istraživanja pokazuju da samohrani očevi istovremeno mogu da budu i esktremno popustljivi i esktremno strogi prema svojoj deci. A, koji će vaspitni stil zauzeti, Pavlica kaže da zavisi od sklopa ličnosti i bazičnih uverenja.

- Ako veruje da će popustljivost ugroziti njegov autoritet on može krenuti putem "čvršće" discipline. Ako veruje da mora da kompenzuje toplinu majčinske figure onda može otići u preteranu popustljivost. Važno je znati da se toplina i strogost/disciplina međusobno ne isključuju; štaviše, one su dobitna kombinacija po detetov razvoj. Sve druge kombinacije su pogubnije - biti strog i hladan, blag i hladan ili blag i topao - objašnjava psiholog.

Jedna od čestih predrasuda je da su muškarci "teški" u izražavanju emocija i nežnosti, ali sagovornica "Života plus" kaže da postoje i hladne majke i začuđujuće topli očevi. Da li se stvari, međutim, komplikuju kada otac sam vaspitava devojčicu?

- Setite se kako je donedavno izgledao prototip srpske porodice - otac koji je "opravdano" odsutan, jer radi da bi prehranio porodicu i majka koja je non-stop u kući negujući svoje "mladunče". Niko se u takvom poretku stvari nije zapitao da li je pogubno po psihološki razvoj dečaka što odrastaju prevashodno uz žensku figuru i nemaju uzor za identifikaciju. Prema tome, ne vidim da bi trebalo da bude problema ni u obrnutim okolnostima. Štaviše, brojna istraživanja pokazuju kako samohrani očevi brže ulaze u nove veze od samohranih majki, pa su nove ženske figure potencijalni modeli za prenošenje polne uloge - kaže sagovornica.

A, šta kada se otac odluči na taj korak? Kako mora da se postavi prema detetu, sačuva bliskost i poverenje?

- Ako je otac prisutan, brižan i odgovoran prema svom detetu, ako postepeno i nenametljivo uvodi novu osobu u njegov svet i ako se ona ponaša u najboljem interesu mališana, nema razloga da do prihvatanja pre ili kasnije ne dođe - poručuje Pavlica.

OPASNOST OD PRERANE SMRTI

Nedavna kanadska studija, objavljena u časopisu The Lancet Public Health, pokazala je da su samohrani očevi u četiri puta većem riziku od prerane smrti od samohranih majki, i to od karcinoma i kardiovaskularnih bolesti. Navodi se da je uzrok ovih oboljenja u povećanom stresu koji je pripisan roditeljstvu. Međutim, jasna uzročno-posledična veza nije potvrđena.

- Zbog toga je nepromišljeno praviti ovakvu vrstu generalizacije, budući da koren oboljenja može biti u savremenom stilu života, a koji podrazumeva manjak aktivnosti, lošije prehrambene navike, češću sklonost ka konzumaciji alkohola i ostalo. Ljudi pokazuju individualne razlike u kapacitetu da se nose sa stresnim situacijama, a one nisu polno determinisane - kaže Pavlica.

FUDBAL I PIVO LUKSUZ

SAMOHRANI roditelji Petar i Milovan se slažu da im nije lako da sami odgajaju decu, ali da se trude da im nadomeste svu ljubav i pažnju.

- Ponekad pomislim da sam loš otac, jer se vratim umoran sa posla i samo želim da spavam, a znam da bi ćerka volela da se igramo i pričamo. Sutradan se probudim sa grižom savesti i iskupim joj se šetnjom ili nekom sitnicom koja će je obradovati. I tako u krug - kaže Petar.

Milovan ne krije da mu je teško što nema vreme samo za sebe.

- Prirodno je da poželim da izađem sa prijateljima ili da se opustim uz fudbal i pivo, ali to često nije moguće, jer nema ko da mi pričuva decu - kaže Milovan.

Izvor: novosti.rs