Zašto trudnice imaju probleme sa stopalima?

Da bi beba imala dovoljno mesta za rast i nesmetan prolazak kroz karlični kanal pri porođaju, nepokretni zglobovi karlice se razmekšavaju, ali to utiče i na sve ostale zglobove – posebno na stopala.

Na stopalima se nalaze receptori koji nam daju informacije o položaju tela u odnosu na površinu po kojoj se krećemo. Da nije njih, ne bismo mogli da održimo ravnotežu. Kad sa njima nešto nije u redu, prilikom hoda se previše naginjemo napred ili nazad. Ovo može da bude veliki problem u trudnoći, kada je statika tela znatno izmenjena zbog rasta stomaka, a time i izmenjenog načina hoda.

U trudnoći se zbog povećane telesne težine i bebe u stomaku pomera težište malo prema napred, pa su i stopala drugačije opterećena. Ovo može da dovede do pojave ravnih stopala, posebno do spuštanja prednjih svodova (prednji deo stopala se proširi), što nekad izgleda kao da su porasli čukljevi. Pored ovog mehaničkog, u trudnoći je prisutan i metabolički faktor rizika za nastanak ravnih stopala, a to su hormonske promene.

Simptomi spuštenih svodova

Prvi znak da su se svodovi spustili je osećaj da je cipela postala tesna, zatim pojava bolova u stopalima, zamor pri dužem stajanju, otoci u toku popodneva i večeri i pojava grčeva. Žene koje su već imale ravna stopala ili spuštene svodove, u trudnoći su posebno ugrožene, pa se događa da nakon porođaja ne mogu da nose obuću od ranije, već jedan ili dva broja veću. Sve ostale tegobe vezane za ovaj deformitet će takođe biti izraženije – bolovi u nogama, otoci, proširene vene… Da bi se ovo sprečilo ili ublažilo, pored masaže stopala i listova, kao i vežbi za bolju cirkulaciju i jačanje mišića, neophodno je nošenje odgovarajućih ortopedskih uložaka tokom trudnoće. Ali i nekoliko meseci, do godinu dana nakon porođaja, dok se telesna težina i hormonski status ne vrate na stanje pre trudnoće.

Uložak obezbeđuje udobnost

Tankim i udobnim ortopedskim uloškom koji se nosi u obući, standardnim ili pravljenim prema otisku, mehanički se popravlja položaj stopala. Time se postiže rasterećenje i podstiču mišići na pravilno angažovanje. Receptori će da dobijaju prave informacije, što će da omogući pravilan hod. Da bi se ortopedskim ulošcima postigao pun efekat, cipele moraju da budu dobro odabrane. Mogu da budu ravne, ili sa štiklom od tri do četiri centimetra. Previsoka štikla naglašava krivinu u krstima, što može da dovede do bolova u leđima, ili do gubitka ravnoteže i pada. Kako je u poodmakloj trudnoći obuvanje i izuvanje prava “veština”, treba i to imati u vidu prilikom izbora obuće.

Težina tela bi trebalo da bude ravnomerno raspoređena – polovina na prednji i polovina na zadnji deo stopala. Da li pravilno hodamo, može da se vidi “pregledom obuće” – nepravilan hod neravnomerno troši pete na obući.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut