Vantelesna oplodnja
Foto: Shutterstock

Da li su bebe dobijene vantelesnom oplodnjom zdrave kada porastu?

Obzirom na rasprostranjenost tehnika asistirane reprodukcije (ART), a posebno in vitro fertilizacije (IVF), lako zaboravljamo koliko su ove tehnike zapravo nove.

Prva IVF beba je rođena 1978. godine, tako da je većina nastalog potomstva relativno mlada.

To znači da nije bilo mnogo velikih studija koje bi pratile potencijalna dugoročna medicinska ili kognitivna oštećenja kod te dece. Da ne pominjemo činjenicu da je zaista teško pratiti te ljude tokom godina i voditi iole rerpezentativni uzorak.

Ali, jedna studija iz Izraela je uspela da sagleda adolescente koje su rođeni putem IVF-a. Na osnovu medicinske dokumentacije, procenili su mentalno zdravlje, zajedno sa kognitivnim sposobnostima.

Zbog čega je ova studija posebna?

Izraelci su u jedinstvenom položaju za obavljanje ovakvih studija jer su pratili mlade osobe koje su se prijavljivale za vojnu službu. Vojna služba je u Izraelu obavezna i svi prolaze kroz rigoroznu procenu medicinske i psihijatrijske dokumentacije. Ovo u suštini eliminiše selekciju i pristrasnost koje bi postavile pitanja u mnogim studijama. Takođe, IVF je besplatan u Izraelu, tako da nema socio-ekonomske pristrasnosti. Kao deo vojnog roka, pojedinci se prate vrlo pažljivo – evidencija je kompjuterizovana i čuva se zajedno sa medicinskim i servisnim nalazima, kao i nalazima regrutacije.

Ova studija prati gotovo svu decu rođenu putem IVF-a iz jednog centra od 1982. do 1993. godine. Ukupno 253 osoba, starosti od 16 do 20 godina, je poređeno sa vrlo sličnom grupom adolescenata koji su začeti prirodnim putem. Od dece dobijene IVF-om, 158 je dobijeno jednoplodnom trudnoćom, a 95 višeplodnom trudnoćom.

Šta je praćeno i šta su pokazali rezultati?

Budući da su imali toliko podataka za rad, bilo je mnogo faktora koji su proučavani. Pregledana je i zabeležena sva medicinska dokumentacija, uključujući krvni pritisak, dijabetes, bolest bubrega, gojaznost, poremećaj štitne žlezde, gastrointestinalne bolesti, astmu, anksioznost, pa čak i migrene. Takođe su merili kognitivne sposobnosti testiranjem koeficijenta inteligencije. Na kraju su zabeleženi i svi medicinski pregledi tokom vojne službe.

Rezultat: Na skoro svim parametrima nije bilo značajnijih razlika između IVF adolescenata i onih dobijenih prirodnim putem.

To su sjajne vesti! Bilo je svega nekoliko manjih razlika.

Evo jedne dobre. Adolescenti začeti pomoću IVF-a imali su manju stopu otpuštanja iz vojne službe iz zdravstvenih razloga u odnosu na kontrolnu grupu, a razlozi za izuzeće su obično poremećaji i ponašanje ličnosti, u odnosu na mnogo ozbiljnije zdravstvene probleme u kontrolnoj grupi.

Druga pozitivna stvar: IVF grupa je postigla bolje kognitivne rezultate.
Na kraju, adolescenti dobijeni višeplodnom trudnoćom su bili značajno mršaviji, sa nižim body mass index-om u odnosu na decu iz jednoplodnih trudnoća ili u poređenju sa populacijom stanovništva, mada to nije sasvim iznenađujuće.

Bilo je nekoliko ranijih, protivrečnih studija o tome da li IVF deca imaju različite stope astme, probleme sa krvnim pritiskom ili čak i visinu od prirodno začete dece, ali se većina studija fokusirala na mlađu decu. U ovoj studiji nije bilo takvih razlika (uključujući i visinu adolescenata).

Koja su ograničenja studije?

Naravno, nijedna studija nije savršena. Još uvek je uzorak od 253 osobe mali. Svi su rođeni u istom centru u Izraelu, pa nema načina da se u obzir uzmu razlike u lečenju koje se nude u drugim centrima, a lečenje se očito bitno promenilo, jer su ti ljudi rođeni 80-ih i početkom 90-ih godina. Takođe, ovde su sadržane sve metode asistirane reprodukcije, tako da nije moguće napraviti razliku kod osoba koje su na primer začete ICSI metodom u odnosu na standardni IVF.

Međutim, nova studija pokazuje da su odrasle žene rođene putem ICSI metode imale identičan reproduktivni potencijal u odnosu na opštu populaciju.

Koje su to pozitivne strane studije?

Retko je videti studiju kao što je ova, koja tako rigorozno prati toliko različitih zdravstvenih parametara. Činjenica da kognitivna funkcija kao i svaki drugi pokazatelj zdravlja, od oštrine vida do astme, nisu pokazali značajnu razliku deluje kao pozitivan pokazatelj za pacijente koji nepotrebno brinu o dugoročnim posledicama zdravlja IVF beba.

Izvor: bebac.com