Laktacija: Kako povećati količinu mleka

Majčino mleko je najsavršenija hrana jer je prilagođeno potrebama bebe. Dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan rast i razvoj.

Istrajnost

Za uspešno dojenje, potrebno je od samog porođaja ispoštovati neka pravila kako bi mleko počelo da se stvara u dovoljnoj količini. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Sisanje je kod zdravog novorođenčeta refleksna radnja, koja se uspostavlja do 32. nedelje trudnoće. To nikako ne znači da se beba rađa „naučena“ ali svakako ima dobru predispoziciju da uz „trening“ nauči dobro da sisa. U početku to ne ide baš sjajno, beba se brzo umori, zasiti, zaspi, ali je potrebna velika istrajnost da se mama i beba naviknu jedno na drugo.

Podoj na zahtev kod novorođenčeta

Novorođenče se doji na zahtev, tj. kada god zatraži. Podoji na zahtev pokreću stvaranje mleka. Zbog toga treba insistirati na baby friendly porodilištima u kojima su mame i bebe zajedno i imaju priliku da započnu pravilnu stimulaciju stvaranja mleka od najranijeg perioda. Bebu u prvim nedeljama života ne treba uobročavati nego joj dati da jede kad god poželi, Ne sme se zaboraviti i na noćne podoje, bez kojih se dojke mogu prepuniti, a njihovim preskakanjem će se i manje mleka stvarati.

Što više sisa, više se mleka proizvodi

Već posle prve-druge nedelje počne da se stvara onoliko mleka koliko beba pojede. Proizvodnja mleka /laktacija/ je stimulisana potražnjom od strane bebe: što više dete sisa, više mleka se proizvodi. Potrebno je i pet-šest nedelja kako bi se dete uobročilo. Ono što je jako važno u ovom periodu je da se bebi daje da pojede svo mleko iz jedne dojke do kraja pa tek onda da se predje na drugu dojku. Na ovaj način beba bolje napreduje a stimuliše se i veće stvaranje mleka.

Podoji na zahtev, raznovrsna ishrana i odmor

Za mamu je u ovom periodu važno da odmara kad god je u prilici i da bude rasterećena i smirena i da veruje u uspeh. Nijedan početak nije lagan a ovaj zahteva puno truda. Preporuka je da se izbegne dohrana u prvim danima kako bi se mehanizam stvaranja mleka uspostavio, jer dodavanjem dohrane pravi se manja količina mleka od onoga što je bebi potrebno.

Svaka mama želi da ima dovoljno mleka za svoju bebu i da može da je nahrani koliko je bebi potrebno. Ima raznih priča o tome što povećava laktaciju; pivo, određeni čajevi, sokovi, med.. a ono što i mame znaju je da baš to pomoglo.

Najvažnija osnova za stvaranje dovoljne količine mleka su podoji na zahtev i zdrava raznovrsna ishrana. Potrebe za energijom kod dojilja su nešto veće nego za vreme trudnoće pa je potrebno povećanje energetskog unosa za 300-500 kcal dnevno. Ovu količinu zameni šolja mleka ili jogurta, kuvano jaje i jedno parče hleba dnevno. Zbog toga što majke žele što pre da vrate težinu pre trudnoće, dolazi do smanjene proizvodnje mleka, pa se stroge dijete tokom dojenja ne preporučuju.

Uravnotežena ishrana

Ono što je preporuka je zdrava, uravnotežena ishrana, sa tri glavna obroka i dve lagane voćne užine, sa što manje slatkiša i prostih šećera. Prednost u ishrani imaju složeni ugljeni hidrati obogaćeni celuloznim vlaknima (integralni hleb i različite vrste brašna, žitarice…).

Vitamin B iz kvasca i žitarica pospešuje stvaranje mleka. Ovog vitramina ima i u pivu, pa mame dojilje često piju pivo, ali sa konzumiranjem zdravih žitarica, stvaranje mleka će biti uspešno kao i da koristite pivo. Svakodnevno ispijanje piva tokom dojenja nikako nije preporučljivo, jer pivo sadrži alkohol, koji bebi ne treba. Bolji i zdraviji izvor vitamina B jeste pivski kvasac.

Potrebe za proteinima su povećane, pa je potrebno da dojilja jede meso, ribu, sir, jaja, popiju šolju mleka ili jogurta dnevno više nego inače. Najbolje je da svaki obrok dojilje sadrži voće i/ili povrće, najbolje što manje termički obradjeno, sirovo u obliku salata.

Od masti prepručuju se zdrava ulja: maslinovo ulje i ulje od košpica groždja ili bundeve a dva do tri puta nedeljno treba da pojede ribu zbog razvoja bebinog mozga. Ostale masti treba izbegavati u ishrani.

Sva hrana koju dojilja pojede se preko mleka prenosi do bebe i ona dobija sve potrebne nutrijente. Preporučuje se da dojilja pije od 2,5-3 l tečnosti dnevno (600 ml više od preporuke za žene koje ne doje). Najzdravije je da pije vodu, negaziranu mineralnu vodu, nezaslađene čajeve i prirodne cedjene sokove (u početku treba izbegavati citruse zbog toga što bebin stomačič još uvek nije spreman za teške ukuse i može imati problema sa grčevima). Izuzetno je bitno da se vodi računa o unosu kalcijuma u toku dojenja. Kalcijum se nalazi u sirevima, ribi, žitaricama od celog zrna, zelenom lisnatom povrću, sušenom voću. Kalcijum ne traba unositi samo mlekom, pa nije potrebno piti značajno veće količine mleka. Tečnost u toku dana je bolje nadoknaditi specijalno pripremljenim čajavima za dojilje nego mlekom. Bitno je da se unosi i cink , čiji su izvor jaja, meso i žitarice. Postoje odredjene namirnice za koje se veruje da povećavaju stvaranje mleka: ovas, lan, leblebije, hmelj, kopriva – ove namirnice treba u većem odnosu uvrstiti u dnevni jelovnik.

Dojilja se hrani onako kako je navikla, ali se trudi da glavni obroci budu zdravo pripremljeni, kuvani ili grilovani, bez dodataka jakih začina i velike količine soli. Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, cvekla, jaki začini ili pasulj) može da promeni ukus mleka i kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Tada je jednostavno potrebno prekinuti konzumiranje ovih namirnica na neko vreme i osluškivati svoju bebu šta joj prija a šta ne.

Pušenje i alkohol treba izbaciti u potpunosti, a kofein iz kafe svesti na minimum jer može uznemiriti bebu.

Mami je potreban odmor, šetnja i relaksacija, svaka briga, stres i umor dovode do smanjenja količine mleka. Mame i bebe su u početku u istom ritmu, maze se, odmaraju, spavaju i jedu i to je sve što treba da rade.

Ako dojilja unese malo potrebnih nutrijenata (kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum i kalijum) njih će u mleku biti u odgovarajućoj količini, ali na uštrb majke jer će biti korišćeni iz depoa majčinog organizma. Suprotno od pomenutih nutritijenata količina vitamina rastvorljivih u vodi, joda, selena i određenih masnih kiselina zavisi od ishrane. Ako majka kroz ishranu unosi malo ovih nutrijenata, njih je manje i u mleku, pa ih beba dobija u nedovoljnoj količini. Zbog toga je zdrava i raznovrsna ishrana osnova dobrog dojenja.

Uspostavljanjem dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja.

Pridržavajte se ovih saveta, hranite se zdravo, raznovrsno, uživajte u svojoj bebici i ulozi koju imate. Verujte u sebe da ćete uspeti. I uspećete!

Dr Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs