Ovo je jedina namirnica koja će vašem detetu produžiti život

Ako želite da se vaša beba ne razboljeva od dečijih bolesti, a voleli biste da i kasnije u životu bude zdrava, postoji jedna sitnica koju možete da uradite za nju.

S obzirom na to da je majčino mleko bogato vitaminima, mineralima, zdravim masnoćama i ugljenim hidratima, kao i drugim sastojcima koji bebi obezbeđuju potpunu i najzdraviju – prirodnu formulu – nije ni čudo što ga nazivaju “belim zlatom”. A sada, postoji i sjajna studija koja objašnjava sve blagodeti dojenja.

Nakon porođaja, majčino mleko nastavlja ulogu zaštitnika i hranitelja organizma bebe. Ono sadrži sva antitela (IgA, IgD, IgE, IgG, IgM), čime se sprečava razvoj bolesti i raznih infekcija.

Antitela su neophodna u periodu od prvih šest meseci, kada se imuni sistem novorođenčeta tek razvija, ali i kasnije, do prve godine života. Majčino mleko čuva i štiti organizam bebe od različitih infekcija i alergija.

Kako se procenjuje, dojenje bi moglo da spase živote novorođenčadi u siromašnim zemljama, a mogla bi da se izbegne smrt čak 800.000 dece širom sveta. Ono produžava životni vek deteta, a smanjuje rizik od razvijanja dijabetesa i gojaznosti kasnije u životu.

Studija objavljena u britanskom medicinskom žurnalu “Lancet” ističe blagodati dojenja, ne samo za bebe, nego i za majke. Istraživači smatraju dabi dojenje moglo spasiti oko 20.000 žena od raka dojke, kao i raka jajnika.

– Važno je da globalno skrenemo pažnju na važnost dojenja. Postoji velika predrasuda o tome da majčino mleko može biti zamenjeno veštačkim formulama, što zapravo dovodi do brojnih zdravstvenih posledica – kaže autor studije profesor Sesar Vitora s univerziteta Pelotas u Brazilu.

U visokorazvijenim zemljama, tek svako peto dete majka doji do prvog rođendana. U srednje i slabo razvijenim zemljama deca se doje manje od šest meseci.

Gledajući globalno, procenat dojenja beba je relativno nizak, pogotovo u razvijenim zemljama poput Velike Britanije, gde samo jedan odsto majki doji svoje bebe do prvog rođendana. U Irskoj, taj procenat iznosi dva, a u Danskoj tri odsto.

Majke dojenje uglavnom smatraju ili nepraktičnim, ili pak imaju problema sa dojenjem i izmuzavanjem mleka, dok druge moraju brzo da se s porodiljskog odsustva vrate na posao.

Istraživači su naznačili i ekonomski uticaj dojenja na društvo, budući da bi se prevencijom u vidu dojenja mogli smanjiti izdaci za lečenje raznih bolesti kasnije u životu deteta.