Žitarice kao prva nemlečna hrana u ishrani beba

Nemlečna ishrana obuhvata sve grupe namirnica osim majčinog mleka i adaptirane mlečne formule koja se uvodi postepeno u ishranu odojčeta. Većina pedijatara i nutricionista je saglasna da sa uvodjenjem prve hrane treba započeti u periodu izmedju četvrtog meseca (posle sedamnaeste nedelje) i najkasnije do kraja šestog meseca (dvadeset šesta nedelja).

Zbog različitih potreba i različitog napredovanja beba u prvoj polovini godine, uvođenje nemlečne ishrane se počinje u dogovoru sa izabranim pedijatrom. Pedijatar u savetovalištu na redovnim pregledima procenjuje kako beba napreduje i u dogovoru sa roditeljima daje savete za uvođenje prve hrane u periodu oko šestog meseca. Do kraja prve godine beba treba i može da proba gotovo sve ukuse a što više hrane bude volela u prvoj godini, bolje i raznovrsnije će jesti i kasnije u detinjstvu.

Koje namirnice odabrati za prve nemlečne obroke?

Prva nemlečna ishrana koju beba proba su žitarice prilagođene uzrastu. Žitarice koje se uvode kao prva hrana bebe obično lepo prihvataju i bezbedne su jer imaju mali alergijski potencijal. Kao prvi obrok se daju u prvom periodu jednom dnevno u jutarnjim časovima, zbog minimalne ali moguće pojave alergije ili netolerancije, a ako ih beba rado prihvata, možete ih davati kao večernji obrok pred spavanje. Žitarice kao večernji obrok smanjuju učestalost noćnog budjenja koje je izazvano glađu.

Žitarice se uvode u malim količinama, nekoliko kašičica dnevno a količina se postepeno pojačava do pune doze za uzrast. Sve mame žele da se njihova beba zdravo hrani i da prvom hranom koju daju svom detetu obezbede sve neophodne sastojke za pravilan rast i razvoj. Kašice od žitarica su zdrave, jednostavne za pripremu i omiljene medju mamama i bebama kao prva hrana.

Već posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije ili alergije. Crvenilo oko usana, osip po koži ili proliv se nekada mogu pojaviti posle davanja obroka. Zbog moguće alergije na hranu, potrebno je bebi davati žitarice koje su kontrolisane i prilagođene za bebin uzrast. Najbolje je da se žitarice sve do prvog rođendana spremaju uz pomoć vode za decu koja su na prirodnoj ishrani ili uz pomoć adaptirane formule za decu koja se tako hrane.

Bebice nekada okreću glavu kada im date kašicu ali to ne znači da beba ne podnosi žitarice nego da u tom trenutku nije raposložena za jelo. Ako se desi da bebica okrene glavicu sutradan probajte ponovo. Strpljenje je veoma važno za uvođenje hrane.

Mame uvek žele da svojoj deci daju proizvode strogo kontrolisanog porekla i odličnog kvaliteta. Trude se da pronađu žitarice prilagođene uzrastu, kvalitetnog sastava.

Šta žitarice za bebe treba, a šta ne treba da sadrže?

Žitarice koje se daju bebama mame obično traže, a pedijatri savetuju, da budu bez dodatog šećera, veštačkih boja i aroma i da su bogate vitaminima i mineralima potrebnim za rast i razvoj. Uvek treba tražiti žitarice na kojima piše da nemaju dodat šećer – previše šećera navikava decu da jedu slatku hranu tokom odrastanja što dovodi do gojaznosti i pojave karijesa. Žitaricama ne treba da budu dodati ni veštački ukusi jer beba treba da se navikne na prave ukuse hrane.

Žitarice treba da sadrže i vitamine i minerale. Vitamini A, C, D i mineral cink imaju ulogu pri jačanju imunog sistema, kalcijum je značajan za izgradnju kostiju a gvožđe za rast crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko sadrže i prebiotik to je veoma značajno jer prebiotici pomažu pravilnom razvoju crevne flore.

Prve žitarice moraju biti glatke konzistencije a vremenom kako beba raste, mogu da se u ishrani koriste žitarice koje su glatke ali veće gustine, zatim one od sitnih komadića i različitih tekstura kako bi se bebe polako navikavale da žvaću. Preporučuje se da žitarice budu strogo kontrolisanog porekla i organskog uzgoja.

Izvor: mojpedijatar.co.rs