Prepoznajte alergiju na proteine kravljeg mleka kod beba

Alergijske bolesti su nažalost u zamahu poslednjih nekoliko decenija – sve više dece ima različite alergije, pa je i alergija na proteine kravljeg mleka uvek aktuelna tema za koju ne postoji “sezonski karakter”.

Veliki broj pristiglih pitanja vezana za ovu temu su pokazatelj njene aktuelnosti, a mi smo izdvojili najčešća, sa željom da pomognemo roditeljima da što pre prepoznaju ovaj problem kod beba, kao i da pomognu deci da prebrode alergiju na proteine kravljeg mleka.

 Šta je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka – koji je mehanizam nastanka?

Alergija na proteine kravljeg mleka spada u nutritivne alergije. Kravlje mleko sadrži potpuno drugačije proteine od majčinog mleka, pa su potencijalna opasnost za bebu. Oni su “nezgrapni”, a kada prođu kroz creva bivaju prepoznati (od strane imunskog sistema deteta) kao “strani” i počinje veoma kompleksna rekacija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju. Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka može biti brza, kada se vidi u prvim satima (ređe danima) od prvog kontakta sa kravljim mlekom, ali nekada i podmukla – odložena, pa se na nju ne misli i nastaje danima i nedeljama posle unošenja kravljeg mleka.

Ako je neki od bliskih srodnika (brat, sestra, roditelji) imali alergiju na proteine kravljeg mleka, mora li se desiti i kod bebe?

Ne mora, ali je veća šansa da će se alergija desiti, u poređenju sa bebama čiji bliski srodnici NEMAJU neku od nutritivnih alergija! Dakle, NE nasleđuje se bolest, već SKLONOST ka bolesti, ali je oprez svakako potreban kod ovih beba (nešto kasnije o tome detaljnije). Kod većine beba dakle postoji nasledna sklonost ka alergijskim bolestima – atopijska konstitucija, pa se obično nađe neko u porodici koji je imao (ili ima) neku od alergijskih bolesti, a to nužno NE mora biti nutritivna alergija.

Iako jeste ređa pojava, ali se alergija na mlečne proteine može javiti i kod beba koje imaju “praznu” porodičnu anamnezu alergijskih bolesti, dakle i kada nema jasne porodične sklonosti ka alergijama. Brojni su mogući uzroci, ali očigledno plaćamo “danak” savremenom načinu života koji nas udaljava od prirode, pa i zdrave ishrane…

Kada se može javiti alegija na proteine kravljeg mleka?

Kod beba se može javiti već u prvim mesecima života, ali se ponekad može desiti i kasnije i posle prvog rođendana, što je ipak ređa pojava.

Da li se može javiti i kod starije dece koja su već konzumirala kravlje mleko?
To se retko dešava, a jedan od “okidača” su crevne infekcije (obično virusne) koje dovode do oštećenja crevne sluznice, pa se pored proliva mogu “otvoriti vrata” različitima nutritivnim alergijama, pa i alergiji na mlečne proteine. I kod beba (koje imaju sklonost ka alergijama) se neretko pojave znaci alergije posle “epizode” proliva!

Koliko dugo traje?

Srećom, kod većine beba se radi o prolaznoj pojavi koja se (uz ispravno lečenje) obično završi do kraja druge godine života. Retko traje duže od dve godine, ako se poštuju terapijski principi – pre svega izbegavanje unosa kravljeg mleka, mlečnih proizvoda i svih namirnica koje sadrže proteine kravljeg mleka.

Kako prepoznati alergiju na proteine kravljeg mleka kod beba koje samo sisaju?

Alergija na proteine kravljeg mleka se može se javiti iako beba direktno NE unosti mlečne proteine – ako mama konzumira mleko i mlečne proizvode (koji jesu odličan izvor proteina, ali i kalcijuma), a beba ima sklonost ka ovoj vrsti alergije! Dakle, iako majka NIJE alergična na mlečne proteine, beba može razviti alergiju tako što proteine kravljeg mleka dobije preko maminog mleka!

Prvi znak ove alergije je prisustvo “končića krvi” u bebinoj stolici! Kad je beba dobrog raspoloženja, lepo jede, nema vodene i sluzave stolice i nema povišenu temperaturu, a ima “končića ili ostrvca krvi” u formiranoj stolici – vrlo verovatno se radi o alergiji na proteine kravljeg mleka!

Ređe se javljaju, ali su mogući znaci alergije na proteine kravljeg mleka: izraženi grčevi (kolike), prolivaste stolice, neuobičajen razdražljivost bebe, a još ređe je ekcem (atopijski dermatitis) manifestacije ove alergije kod beba koje samo sisaju!

Kako prepoznati alergiju na proteine kravljeg mleka kod beba koje uzimaju formulu ili su na mešovitoj ishrani?

Ako mama nažalost ne može da doji, beba mora uzimati mlečnu formulu, a kad se kod beba unutar par sati nakon uzimanja mlečne formule pojavi crvenilo oko usta ili osip po koži (koji svrbi) ili prolivaste stolice, ponekada sa primesama sluzi (bez ostalih pokazatelja crevne infekcije) moguće je da se radi o alergiji na mlečne proteine! Pojava ekcema (atopijskog dermatitisa), slabiji apetit, pojačano bljuckanje ili povremeno povraćanje, slabije napredovanje u težini, ali i sve lošiji noćni san mogu ukazivati na ovu vrstu alergije. Ređe se javljaju respiratorni simptomi: pojava povremenog kašlja, otežanog ili ubrzanog disanja, a da beba nema znakove respiratone infekcije.

Kod beba koje doje, a počinje se uvođenje formule ili kašica koje sadrže mlečnu formulu, pojava navedenih simptoma u prvim satima posle ovakvog obroka je pouzdan znak alergije na proteine kravljeg mleka.

Kada roditelji i kako sami mogu pomoći bebi, a kada se mora kod pedijatra?

Kod beba koje su na prirodnoj ishrani, a pojave se opisani “končići ili ostrvca krvi” u stolici NEMA potrebe da se ide odmah pedijatru – majka dojilja treba da izbaci mleko i mlečne proizvode iz svoje ishrane, uključujući i SVE namirnice koje sadrže kravlje mleko! Barem dve nedelje ove eliminacione dijete treba sprovesti, a STRPLJIVO treba sačekat bar 5 do 7 dana (neretko i 10-tak dana) da se vide efekti – nestanak končića krvi u bebinoj stolici! Ako se to desi, majka treba da se bar par meseci (najsigurnije da to bude 3 do 6 meseci) uzdržava od unosa proteina kravljeg mleka! Ukoliko ovaj efekat izostane, bebu treba odvesti na pregled kod pedijatra koji prati bebu.

Ako beba sisa, a unese formulu ili žitarice (obrok) koji sadrži mlečnu formulu posle koje nastupe opisani simptomi alergije, majka treba da izmaza svoje mleko i pravi kašice koje NE sadrže proteine kravljeg mleka – mogu se naći žitarice BEZ dodate formule! Dojenje treba nastaviti, a kada bude vreme za prelazak na mlečnu formulu, pedijatar će preporučiti odgovarajuću formulu koja je posebno napravljena za bebe koje imaju alergiju na proteine kravljeg mleka.

Ako je beba na mlečnoj formuli, a pojavi se sumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka treba se obratiti pedijatru koji če preporučiti posebnu formulu koja je namenjena bebama sa alergijom na proteine kravljeg mleka!

Zašto se dvotrećinsko mleko ne preporučuje bebama, kada i mlečne formule sadrže kravlje mleko?

Ako je majka sprečena da doji, odojčetu je ZABRANJENO DAVANJE bilo koje vrsta kravljeg mleka, pa ni “dvotrećinsko”. Ovo važi i za organsko kravlje mleko, kao i za mleka “od pouzdanih krava koje se prirodno hrane”!

Ova jasna preporuka važi i za bebe koje NEMAJU alergije na proteine kravljeg mleka – pošto je jedno od neželjenih posledica ove pogrešne prakse upravo pojava alergije na mlečne proteine! Beba nije telence, pa je lako je razumeti da digestivni trakt NIJE sposoban da vari proteine KRAVLJEG mleka, pa se mogu javiti i druge posledice: prolivaste stolice, anemija, opterećenje bebinih bubrega viškom minerala u kravljem mleku…a čak i da toga ne bude (a male su šanse) drastično se povećava rizik od gojaznosti kod beba koje uzimaju kravlje mleko!

Zato se bebama koje ne mogu da sisaju isključivo daje adaptirana mlečna formula! Mlečna formula nije zamena za majčino mleko, koje je najbolja hrana za bebu, ali je NEUPOREDIVO bolja i bezbednija za bebu od kravljeg mleka! Posebnim tehnološkim procesima su prilagođeni (“iseckani”) neadekvatni proteini kravljeg mleka (uz ostale procese koji unapređuju formulu) tako da ih bebe lepo podnose, a NEMA brojnih štetnih efekata kravljeg mleka!

Ako mama ne može da doji može li se odojčetu sa alergijom na proteine kravljeg mleka dati kozje mleko umesto kravljeg?

NE TREBA davati kozje, niti bilo koje drugo mleko, uključujući i biljna mleka: ni alergičnim bebama, a ni odojčadi koja nažalost ne mogu da unose majčino mleko! Sve što smo malopre naveli za kravlje mleko važi i za kozje – naprosto beba nije jare! Bebe našeg regiona nemaju enzimske sisteme u digestivnom traktu koje mogu da vare biljna mleka, pa ih (osim u retkim izuzecima koje procenjuje pedijatar – gastroenterolog) NE treba davati odojčadi!

Kada se može uvesti kravlje mleko bebi koja ima alergiju na proteine kravljeg mleka?

Najmanje do kraja druge godine života NE treba davati kravlje mleko bebama sa dokazanom alergijom na proteine kravljeg mleka! Potom se može oprezno probati davanje fementisanih mlečnih proizvoda (kiselo mleko ili jogurt) – najbolje u jutarnjim satima (BEZ davanja drugih novih namirnica tih dana), pa da se isprati reakcija deteta…

Ako beba ne sisa, ili ako je dojenje okončano, bebama alergičnim na proteine kravljeg mleka se daju posebno napravljene (hipoalergijske) formule koje su kreirane upravo za decu sa ovom vrstom nutritivne alergije.

Može li se preduprediti ili sprečiti alergija na proteine kravljeg mleka?

Može, a dojenje je NAJBOLJI način da se spreči alergija na proteine kravljeg mleka! Ako u porodici ima alergije na proteine kravljeg mleka, ili ima srodinika sa drugim nutritivnim alergijama – porteban je poseban oprez: majka dojilja koja unosi mleko i mlečne proizvode pažljivo treba da prati eventualne promene bebine stolice, i da brzo prekine unos proteina kravljeg mleka!

Poštovanje jasnih preporuka o neuvođenju kravljeg mleka u prvoj godini života svih respektabilnih pedijatrijskih, gastroenteroloških i alergoloških udruženja jeste jedan od načina da se prevenira alergija na proteine kravljeg mleka.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma i znakova ove alergijske bolesti i njeno lečenje (uz pomoć pedijatra) su ključ sprečavanja pogoršanja i komplikacija alergije na proteine kravljeg mleka.

izvor:mojpedijatar.co.rs