Lako do mirnog sna

U drugoj godini života dete je naučilo da kaže ne i neprestano se nadmeće sa roditeljima ne bi li nametnulo svoju volju. Upravo iz ovog razloga dete želi da njegova bude poslednja kada dođe trenutak da ide u krevet ignorišući želju roditelja da budu malo u miru nakon napornog dana.

Evo kako da uspete u svojoj nameri da dete stavite u krevet na vreme i mirno prespavate noć.

Rituali za laku noć
Pre svega, imajte na umu da je izvesna doza otpora pri odlasku na spavanje sasvim normalna. Ponekad je čak dobro i da odložite trenutak za laku noć jer je moguće da se detetu uopšte ne spava.

U svakom slučaju, odlazak u krevet deca vide kao odvajanje od roditelja i samim tim ga uopšte ne vole. Potrebno je da napravite određeni rutal i tako pretvorite ovaj momenat u prijatan događaj.

Možete da namestite sobu i krevet najprijatnije moguće, sa posteljinom i pidžamom u boji, lutkama, malenom uključenom lampom: sve to može doprineti u građenju gnezdašca u koje je prijatno skloniti se tokom noći. Kad se vaše dete nađe ispod pokrivača, pročitajte mu neku lepu priču, otpevajte uspavanku ili se malo poigrajte sa njim. Učinite sve kako bi usvojio ideju svog kreveta kao nešto prijatno.

U krevet sa plišanom igračkom
Već malo pre druge godine mnoga deca imaju potrebu da se sklupčaju sa nekom mekanom lutkicom ili da se pak pozdrave sa svakom svojom igračkom ponaosob pre spavanja. Koliko god jedva čekate da ga na kraju dana smestite u krevet i odmorite se, morate biti strpljivi. Za tako malo dete san je nešto mučno: ono ne zna da će zaspati i ponovo se probuditi, za njegaspavati znači „ne biti“. Ono ne zna da li će ujutru opet naći svoju mamu i igračke, za njega je san skok u crnu rupu i stoga je razumljiva težnja da odloži ovaj trenutak. Kako bi sebi ulio snage i bolje se suočio sa ovim putovanjem kroz noć, dete ima potrebu da se zagrli sa svojim medvedićem, ili da ima uz sebe bilo šta drugo što ga umiruje. Dečiji psiholozi to nazivaju “predmetom prelazne podrške“ a može biti od velike pomoći i tokom dana u prevazilaženju kritičnih trenutaka (npr. kada mama nije tu).

Mnoga deca ne mogu da zaspe ili padnu u očaj ukoliko izgube voljeni predmet. Ako opazite da se vaše dete vezalo za neki prekrivač ili igračku obavezno obezbedite „duplikat“ i sakrijte ga za slučaj da se original izgubi ili da ga morate baciti: izbećićete tako mnogo plakanja.

Priče za laku noć
Bajke za laku noć su sastavni deo mnogih večernjih rituala, zajedno sa cucom ili plišanim medom. Sva deca ih vole jer tako uživaju uljuljkani glasom roditelja koji priča njihovu omiljenu priču. I nemojte se čuditi ako vaš mališan bude tražio od vas da mu veče za veče čitate istu priču, ponavljate određeno mesto u priči ili određeni usklik koji ga zasmejava. Za vas su to samo dosadna ponavljanja, ali su za njega deo „rituala“: i teško vama ako ih izmenite ili preskočite! Vezao se za njih isto kao i za lutku koju nosi u krevet.

Da li strašila, zli vukovi i veštice koji se pojavljuju u bajkama mogu da ostave prejak utisak na dete? Mogu da ga uplaše, ali obično nisu uzrok noćnih košmara i mora jer dete veruje da će mama, tata, baka ili deka uvek da ga uzmu u zaštitu. Objasnite detetu da ti likovi ne postoje u stvarnom životu i pazite da ne koristite zle likove iz bajki u pretnjama svom detetu u stavrnom životu. Zle veštice i vukovi ne služe kao pomoć u ubeđivanju deteta da pojede sve iz tanjra: brzo će shvatiti vašu prevaru i više vam neće verovati. Čak ni kada mu čitate priču.

Ako je dete ružno sanjalo
Oko druge godine se često može desiti da dete ružno sanja i da se uplaši. Obično se to dešava u drugoj polovini noći, pre svitanja: dete se žali ili počinje da plače u snu, a čak i kada se probudi nastavlja da preživljava scenu koja ga je uplašila i teškom mukom se može smiriti. Ponekad se toliko preplaši da se boji da zaspi ponovo.

Nemojte brinuti previše jer je sve ovo normalno. Evo kako da pomognete detetu:

Pokušajte da ga umirite i ostanite uz njega dok ponovo ne zaspi.
Nemojte mu pokazati da ste se i vi uplašili: ukoliko mu blago kažete da je to bio samo ružan san i da nema čega da se plaši, smiriće se i verovatno ponovo zaspati bez problema.
Umanjite mu strah, ako vam ispriča svoj san,nemojte ga zadirkivati iako kaže da je video zmaja pred vratima. Objasnite mu da to nije istina i da se u snu pojavljuju stvari koje ne postoje. Uvek pokažite detetu da ga shvatate ozbiljno jer su za njega te stvari bitne.
Ostavite uključenu malu lampu, naročito ukoliko su noćna buđenja česta i stavite mu u krevetić omiljenu igračku ili predmet koji će ga umiriti.
Postoji i drugi poremećaj tokom noći, takozvani „noći strah“: dete se budi tokom prvih sati sna, plače i vrišti, pogleda uperenog u jednu tačku i čini se kao da ne prepoznaje roditelje. Kriza može potrajati 15-20 minuta posle čega zaspi i ujutru se ne seća ničega. Ova vrsta fenomena mnogo zabrinjava sve majke, ali ne znači ništa posebno: to je jedan poremećaj, u suštini, jako čest koji potpuno isčezne sa nekih dvanaest godina.

Nemojte da budite dete tokom ove male krize ali obavezno ostanite uz njega dok ona ne prođe.

Izvor: Najbolja Mama Na Svetu