Foto: Pixabay

Slikovnice su za bebe prozor u svet

Slikovnica je prvo likovno-književno delo kojim detetu otvaramo vrata u svet rane pismenosti i književnosti. Zato je izuzetno važno da mališani budu okruženi što većim brojem kvalitetnih slikovnica od najranijeg detinjstva.

– Kvalitetna slikovnica podrazumeva pre svega gramatički i pravopisno ispravan tekst, kratke i jasne rečenice, estetske ilustracije i sadržaj koji podstiče razvoj deteta. Bitna je i tehnička opremljenost slikovnice, kao što je kvalitet štampe i poveza, upotreba netoksičnih boja, prelom, veličina i stil fonta – ukazuje Daniela Skoković, bibliotekar, autor i koordinator Festivala slikovnica „Čigra“, koji se prvi put održao prošle godine u Požegi.

Sagovornica ističe da su slikovnice za decu prozor u svet i njihovo ogledalo. One im omogućavaju da uče i obrazuju se, da razvijaju govorne i jezičke veštine, da stiču nova iskustva i da se susretnu s ljudima i stvarima kojih nema u neposrednom okruženju. Isto tako pružaju im mogućnost da se u njima ogledaju, da spoznaju sebe i svoje emocije, da razvijaju maštu i osećaj za lepo.

Osnova za intelektualni razvoj

– Pomoću slikovnica se razvija ljubav prema čitanju, a to je osnova za svaki dalji intelektualni i socio-emocionalni razvoj. Slikovnice su blago i dragocenost detinjstva. Ako se prisetite svojih prvih slikovnica, probudiće se u vama sva ona divna sećanja, mirisi i glasovi odraslih koji su vam ih čitali. Ta sećanja ostavila su neizbrisiv trag na svakome od nas – kaže Skokovićeva, koja je i stipendista u Međunarodnoj biblioteci za decu i mlade u Minhenu, gde se bavi istraživanjem savremenih slikovnica.

Podstiču na razmišljanje

Ljubav prema učenju i književnosti razvija se upravo u tom najranijem dobu, u toplom krilu roditelja, baka i deka, uz slikovnice kao prve knjige. Čitajući ih zajedno, deca i odrasli razgovaraju, a postoje i slikovnice bez teksta, koje su važne jer podstiču na zajedničko promišljanje i pričanje priče svaki put na drugi način.

– Što su teme slikovnica na koje upućujemo decu raznovrsnije, to ćemo im olakšati pripremu za realne životne situacije i, što je najvažnije, razbuktaćemo njihovu stvaralačku energiju i maštu – ističe Skokovićeva.

S njom se slaže i Dragana Stanković, psiholog i urednica portala „Psihologijaonline“, koja kaže da slikovnice kod dece bude emocije, razvijaju govor i obogaćuju rečnik. Putem njih mališani dobijaju odgovore na mnoga pitanja, a uz to podstiču i sposobnost zapažanja i usmeravaju dečju percepciju na stvari koje su im bitne i koje im se sviđaju.

– Slikovnica za mlađe dete treba da ima više slika, a manje reči, dok je kod odraslog obrnuto. Zato će bebi koja je premala da bi razumela šta roditelj priča biti dovoljan glas mame ili tate koji čuje i koji ga umiruje, dok će starije dete samo birati slikovnicu i razmenjivati mišljenja sa onim ko mu pomaže u čitanju – objašnjava Stankovićeva.

Knjiga može biti i dobar most između deteta i roditelja za njihovu bliskost i povezanost. Tokom zajedničkog čitanja roditelj uočava sposobnosti, interesovanja, ali i teškoće s kojima se njegovo dete susreće u starijem uzrastu.

Autor: Biljana Stefanović
Izvor: Zena.blic.rs