Bcg vakcina – protiv tuberkuloze

Odlučili smo da se «sistematski» bavimo vakcinacijom beba, a nakon toga i starije dece.
Logično je da krenemo od početka, a to je BCG vakcina – koja se kod nas daje u prvom danu po rodjenju

Pa, zar je tuberkuloza aktuelna i u 21. veku?
Tuberkuloza je jedna od zaraznih bolesti koja je odnela milone života. Nažalost, i sada je veoma aktuelna. Do pre pedesetak godina, tuberkuloza (TBC) je bila neizlečiva bolest. Potom su pronađeni i usavršavani antibiotici koji su bili u stanju da unište prouzrokovača tuberkuloze. Mikobakterija tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) je žilav mikroorganizam, koji ne reaguje na standardne antibiotike, jer je zaštićen posebnim «branikom» – bakterijskim zidom koji otežava put antibiotiku ka unutrašnjosti ćelije.
Oslabljen detetov organizam (zbog duge bolesti, loše ishrane, loših uslova života…), pogodno je tle za razvoj tuberkuloze, pa ne čudi što je glavni predisponirajući faktor za TBC loša socioekonomska situacija. Treba znati da je i danas tuberkuloza veoma teška bolest – lečenje traje mesecima i nosi brojne probleme. S pravom se kaže da je tuberkuloza bolest siromašnih, pa ne čudi strašna disproporcija što se tiče broja obolelih u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Međutim, poslednjih godina se beleži značajan porast novoobolelih i u razvijenijim zemljama. Nažalost, tuberkuloza je u porastu i u našoj zemlji, pa je aktuelno pitanje kako najbolje zaštititi dete od tuberkuloze.
Najbolje je sprečiti bolest – a to se, u slučaju tuberkuloze, postiže pre svega poboljšanjem uslova života, ali i vakcinacijom.
Prvi pokušaji da se napravi vakcina protiv tuberkuloze datiraju sa početka 20. veka. Pokušavalo se sa mrtvim vakcinama, dakle onim koje su napravljene od ubijenih mikobakterija, ali nije bilo moguće postići prave rezultate. Mrtvi mikroorganizmi nisu mogli da «probude» organizam da stvori otpornost prema mikobakteriji. Tek 1906. godine, dva izuzetna francuska naučnika su otpočela dugotrajan proces stvaranja ŽIVE vakcine sa oslabljenim, ali ipak živim prouzrokovačem TBC-a (mikobakterija). Zamislite, oni su četrnaest godina presejavali goveđi soj bakterije da bi onesposobili mikroorganizam da započne tuberkulozu, ali da mu ostane sposobnost da izazove otpornost detetovog organizma. Potom je započeta eksperimentalna, a onda i redovna vakcinacija dece, i to sa odličnim rezultatima. Tako je počela vakcinacija, prvo u Evropi, a potom i u celom svetu.
Vakcina je dobila ime po Kalmetu (Calmette) i Gerinu (Guerin), koji su je početkom 20. veka prvo dugo godina testirali, pa na kraju pustili u upotrebu. Otud i skraćenica BCG (Bacille Calmette-Guerin) vakcine koja je postala prihvaćena u celom svetu.
Ipak, BCG vakcina je i tema velikog broja rasprava oko njenog značaja u prevenciji ove opasne bolesti, pa smo odlučili da serijal o vakcinama kod dece započnemo baš njom.

Kada se vakcina daje deci?
Svako zdravo novorođenče teže od dva ipo kilograma se vakciniše u našoj zemlji. Ovo je zakonska obaveza, tako da većina dece već u porodilištu dobije BCG vakcinu. Deca sa malom porođajnom težinom, ili koja imaju neko ozbiljno oboljenje već na rođenju, dobijaju vakcinu kasnije, kada se oporave i ojačaju. Tada vakcinu dobijaju u domu zdravlja.

Kako se daje?
Kalmet i Gerin su počeli davanje vakcine na usta, ali se pokazalo da se kod samo jedne trećine dece razvija zadovoljavajući imunitet. Početkom dvadesetih godina prošlog veka, počinje davanje vakcine u kožu nadlaktice (intradermalno davanje). Ovaj put je najbezbedniji i koristi se i danas.

Daje se jedna doza na rođenju, NEMA potrebe za revalcinacijom.

Ima li reakcije na koži?
Prvih par nedelja se ne vidi ništa.. Najčešće se posle četvrte nedelje formira «brežuljak» na mestu inokulacije (ubrizgavanja) vakcine. Obično ne prelazi veličinu zrna graška, a prvo je crvene, kasnije modrikaste boje. Neretko se posle par nedelja na vrhu formira rupica (ulceracija) iz koje se nekada cedi žućkast sekret. Ovo nije komplikacija, već nešto jača reakcija na vakcinu. Curkanje može da traje par nedelja, a kod većine dece spontano zarasta. Na kraju ostaje karakterističan ožiljak od vakcine, koji ostaje za ceo život.

Koje su komplikacije BCG vakcine?
Komplikacije nisu česte, a obično se svode na lokalne reakcije. Pomenuta ulceracija nekada može da bude veoma velika, desi se i da se inficira, pa nastaje teži oblik infekcije okolne kože. Druga najčešća komplikacija je otok limfnih čvorova u pazuhu sa iste strane gde je data vakcina. Obe komplikacije se relativno lako tretiraju – naravno, pod kontrolom lekara, a veoma retko prave ozbiljnije smetnje deci.

Da li se BCG vakcina daje svuda u svetu?
Čini se da je popravljanje ekonomske moći stanovnika i uslova života pravi način da se tuberkulozi stane na put, a neprocenjiv značaj ima i zdravstveno prosvećivanje. Ipak, opšti porast oboljevanja nameće potrebu za maksimalnom budnošću i preduzimanje svih raspoloživih mera za sprečavanje širenja ove opasne i, nažalost, aktuelne bolesti.

Sa popravljanjem ekonomskog položaja stanovništva, došlo je do drastičnog pada oboljevanja od TBC-a, pa je sve manje zemalja gde je ova vakcina obavezna.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs