Problematični treći krajnik - Odgovori na najčešća pitanja

Zdravlje bebe Hits: 3785

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.