Problemi sa nicanjem prvih zubića
Kod većine beba nicanje mlečnih zuba prolazi bez bilo kakvih problema, ali se ponekada javljaju propratne pojave koje mogu značajno da uznemire roditelje.
Pod simptome koji prate nicanja zubića mogu da se uvrste pojačano lučenje pljuvačke (salivacija), uznemirenost i druge promene raspoloženja, osip oko usta.
Iako se ponekad usled uznemirenosti i plača može da pojavi temperatura (nikada viša od 38 0C) i češće i ređe stolice (nikako prolivi), kod ovih simptoma potrebno je biti oprezan. Bolje je da se ne povezuju sa nicanjem zuba i da pedijatar bude taj koji će isključiti ozbiljnija oboljenja, pošto kašnjenje u dijagnozi može ponekada da bude kobno. Isto važi i kod izražene uznemirenosti deteta. Svi ostali simptomi poput grčeva, sekrta iz nosa, osipa po telu i sl. ne treba povezivati sa nicanjem zuba i tako odlagati pregled kod pedijatra, jer je kod mnogih bolesti vreme presudno za uspešno i brzo izlečenje.
Pojačano lučenje pljuvačke može da izazove osip oko usana i to može da bude pogodno mesto za infekcije. Preporučuje se nanošenje, neutralnih, prirodnih krema ili ulja (bez veštačkih dodataka i konzervansa) koje se i najčešće koriste za kožu guze. Tokom spavanja, stavite pamučnu ili frotirnu tkaninu ispod bebine glave, i menjajte je redovno, kako bi bebina glavica uvijek bila na suvom.
Osetljivost sluznice na mestu nicanja zubća bebica pokazuje čestim dodirivanjem ili grickanjem svega što joj dođe pod ruku. Za neutralizaciju bola (ili pre za skretanje pažnje) preporučuju se različite igračkice za grickanje, keksi za nicanje zuba ili jednostavna masaža. Metoda kao što su smrznuto pecivo ili banane, bočica hladne vode zahtevaju neprekidno prisustvo pored bebe. Različiti gelovi za nicanje zuba su u osnovi lokalni anestetici (dakle hemija) i ne treba preterivati sa njima a i njihovo dejstvo je kratkotrajno. Ni jedna od metoda nema dokaznaog trajnog efekta niti pokazuje prednost.
Preporučujemo oprez sa različitim egzotičnim alternativnim razmišljanjima, koja se povezuju sa vekovnim tradicijama (često sumnjivog porekla) a u osnovi predstavljaju atraktivnu “mamiparu iz ionako siromašnih džepova brižnih roditelja”. Jedna od njih je i primena ćilibarske ogrlice za bebe. Tvrdi se da ćilibar iz Baltičkih zemalja (Litvanije) ima posebna svojstva da deluje na tireoidni žlezdu i imuni sistem i smanjuje otok u sluznici koji se optužuje za osetljivost. Do sada ne postoji ni jedan naučni dokaz za ovakve tvrdnje niti merodavnih potvrda da se nošenjem ćilibarne ogrlice bolje sprečava ili smanjuje osetljivost sluznice u odnosu na ostale pristupe (što ne znači da ih možda u budućnosti neće i biti). Eventualno dejstvo može da bude placebo efekat koji bi se postigao i nekom drugom igračkicom. Ćilibarna ogrlica za bebe s druge strane nosi u sebi i veliku opasnost od kidanja i gutanja i još gore udisanja perlica. Proizvođači to negiraju smatrajući da su dovoljno čvrsto spojeni. Ovo zadovoljstvo inače košta dodatnu sumu novca od nekoliko eura.
Nicanje zuba je dakle sasvim prirodan proces koji može da nosi u sebi izvesne neugodnosti tek da i bebicu nauče da u spoljašnjem svetu nije sve bas tako idealno. Ne treba podlegati savremenim trendovima da se izmisljaju nove bolesti i poremećaji kako bi se i za njih proizvodila i prepisivala hemija ili rekviziti koji treba samo da uvećavaju profite farmaceutske industrije.
Prof dr Jovan Vojinovic