Ujedi insekata

Idealna varijanta je sprečiti insekte da napadnu ljude, ali je u praksi to veoma teško. Ipak, razna sredstva protiv letećih napasnika (“tablete” protiv komaraca) uz repelente (sredstva koja odbijaju insekte neprijatnim mirisom) mogu smanjiti mogućnost kontakta sa dosadnim insektima.

KOMARCI

Ubod komarca retko pravi ozbiljnije probleme, ali postoje dve situacije u kojima je dete prilično pogođeno.

*Kad je dete alergično na ubode komarca: Kao i većina drugih, alergija može početi bilo kada, pa i na letnjem odmoru. Tada crvenilo i otok na mestu uboda mogu biti veoma izraženi. Naročito lako otiču očni kapci i mesta gde se graniče koža i sluzokoža. Svrab je veoma izražen, a manja deca često raščešu kožu, pa je moguće da je i inficiraju.

*Kad dete “ujede” veliki broj komaraca: Brojne promene na mestu ujeda su veoma neprijatne.

U obe situacije dete može da bude veoma uznemireno – razdražljivo, a zbog izraženog svraba desi se da teško spava.

Šta mame i tate treba da urade?

-Kod manjih i običnih ujeda ništa! Sve će lepo proći samo za par dana.
-Kod izraženih otoka, ili kod velikog broja ujeda preporučuje se davanje sirupa antihistaminika (Claritine, Pressing, Bronal, Tefen). Smanjiće se svrab i otok, pa će i dete bolje da spava. Obično je par dana terapije dovoljno da se dete oporavi.
-Nekada se deca toliko češu da naprave razderotine po koži. To mogu biti ulazna vrata za brojne bakterije koje normalno žive na okolnoj koži. Ako nastane infekcija mora se tretirati antibiotskom mašću!ujedi-insekata

Kada se obratiti lekaru?

-Veoma retko je potrebna pomoć lekara za ujed komarca. To je obično situacija kada nemamo lek pri sebi, a komarac gricne kapak pa se oko potpuno zatvori a dete izgleda kao posle boks meča.
-Izuzetno mali broj dece može imati burnu alergisjku reakciju takoreći celog organizma na ujed komarca. Ubrzano disanje, kašalj i malaksalost su prve tegobe koje traže hitni lekarski pregled. Ipak, ovo je zaista malo verovatno da će se desiti.

OSA, PČELA i STRŠLJEN

Pčele se retko nalaze van košnica tako da je osa (koje skoro svuda ima) zadužena za muke dece i roditelja. Ose obožavaju mesta gde se jede, a tu su i deca pa se desi neželjeni kontakt.
On je, za razliku od ujeda komarca veoma bolan, a otok na mestu uboda je skoro uvek veoma izražen. Obično stradaju ruke i noge, jer osa (baš kao i stršljen) najčešće »grize« u samoodbrani.

Šta mogu da urade roditelji?
Idealno je odmah staviti led na mesto uboda, pa će i bol i otok biti manji. Ostali deo priče se ne razlikuje bitno u odnosu na tretman kod uboda komarca.

Kada se obratiti lekaru?
UVEK ako postoji sumnja da je dete imalo osu u ustima! Naročito ako bolno viče, ali i ako je neko video da osa beži iz usta. Otok korena jezika ili grla može biti veoma opasan, jer može da dovede do potpunog prekida disanja. Srećom, ovo je veoma, veoma retko (ali se ipak dešava). Tada NE TREBA »čačkati« po ustima da se vidi da li se nešto dešava jer to samo ubrzava oticanje, već ŠTO PRE prebaciti dete u najbližu ambulantu.

Druga, srećom izuzetno retka, situacija u kojoj što pre treba stići do lekara je pojava otoka usana, ušiju i očiju. Tada dete obično ima i brojne crvene “pečate” po koži. Ako se ne reaguje brzo, dete počinje otežano i ubrzano da diše pa stanje postaje dramatično. Radi se o retkoj, ali veoma opasnoj alergijskoj reakciji celog organizma (anafilaksa) koja traži neodložnu terapiju u najbližoj ambulanti ili bolnici. Tu nema čekanja – što pre kod doktora!

KRPELJ

Nema trave bez krpelja, a oni prosto obožavaju nežnu dečju kožu. Obično stradaju noge (potkolenice), ali i egzotične lokacije kao što su vrat, deo iza uha, pa i kosa, nisu retkost (ima krpelja i na drveću).

Šta mogu da urade roditelji?
Najbolje je sprečititi da krpelj stigne na dete, a to nije lako. Izbegavati visoku travu, duge pantalone bez bosih nogu (kako po ovoj vrućini) su česti, ali skoro neprimenljivi saveti. Prava stvar su repelenti – preparati koji se nanose na kožu i odbijaju insekte. Nevolja je što gladan krpelj ume vešto da nađe svoj “švedski sto” na koži gde nema repelenta.

Ipak, ako se ipak zakači, šta da se radi?

-Na licu mesta NE TREBA iglama i drugi priručnim “alatima” vaditi krpelj, a ne treba ga čupati ni rukama jer će glava sa rilicom ostati u koži.
-Najbolje je dete odvesti u ambulantu gde će se lepo i brzo, sterilnim instrumentima odstraniti krpelj.
-SVAKO dete koje ujede krpelj mora da dobija bar dvonedeljnu antibiotsku terapiju! Ona se sprovodi zbog sprečavanja jedne veoma opasne bolesti – borelioza (Lajmska bolest). Svaki treći krpelj u gradu nosi prouzrokovača ove bolesti na sebi i isporuči ga prilikom ujeda. Iako je van grada broj prokuženih krpelja manji, potrebno je, za svaki slučaj, detetu dati antibiotik. Obično se prepisuje amoksicilin (za alergične na penicilin eritromicin), ali je to posao lekara, koji će odrediti dozu i tačno trajanje terapije.

OSTALI NAPASNICI

PAUCI retko prave ozbiljnije probleme. Slično komarcima, na mestu njihovog ujeda se pojavljuje otok, ali nešto veći i tvrđi i traje koji dan duže. Tako je i tretman isti. Podrazumeva se da treba pobiti sve paukove u sobi gde dete spava (to zahteva pomeranje nameštaja i dosta muke).

BUVE su na selu uobičajena pojava. One vole prašinu, ali i kućne ljubimce. Buve »pasu« nežnu dečju kožu, pa su ubodi grupisani u grozdove, nisu preterano veliki (do 1 cm), ali veoma svrbe. Brzo dobijaju ljubičasu boju, a nekada traju desetak dana (ponekad i duže).
Tretman je sličan kao za komarce, a retko se dešavaju ozbiljniji problemi.

MEDUZE, naravno, ne spadaju u insekte, ali je reakcija kože slična, pa će ovde i biti opisana.
Nisu retke u toplim morima, a kontakt sa njima je prilično neprijatan. Na koži se formira lokalna reakcija u vidu crvenila, otoka koji je praćen peckanjem i svrabom. Obično se obrisi meduze vide na koži, a nije redak bol koji se javlja nekoliko sati posle kontakta.
Postoje preparati koji sadrže lokalni anestetik i antihistaminik i preporučuju se za lečenje ovih promena. Kod nas se teže nalaze, mada ih ima po apotekama u primorskim gradovima.
Kod izraženih reakcija je potreban sirup antihistaminika, koji se obično daje dva do tri dana. Teže reakcije su moguće, ali su veoma retke.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs