Ortopedski problemi
Kako vaše dete raste… tako ćete, možda, primetiti da se rast ne odvija u potpunosti kako vi očekujete. Kod velikog broja dece, moguće je uočiti ravna stopala, hod na prstima, krive potkolenice – i to već u prvim godinama života. Neka od ovih stanja se spontano koriguju tokom rasta deteta.
Druga, pak, potraju i postaju ozbiljnija, pa zahtevaju kompleksnije ispitivanje, kao i lečenje.
Dragi roditelji, ko zna koliko puta ste bili nepotrebno uplašeni i dizali paniku oko tako uobičajenih i čestih ortopedskih stanja, koja mogu da se vide kod većine dece.
Zato budite strpljivi i pažljivo pročitajte ovaj tekst, koji će vam biti novi korisni putokaz u rešavanju tih «problema».
Da li moje dete ima ravna stopala?
Većina dece se rađa sa ravnim stopalima, jer se ispod svoda stopala nalazi masno jastuče pa, gledano sa strane tabana – vama, roditeljima, stopalo izgleda ravno. Takođe, prilikom prohodavanja, da bi vaše dete bilo stabilnije, pri stajanju i osloncu – ono širi noge, uz oslonac na unutrašnjoj strani stopala, i tako ih «uvrće». Ovakav nalaz se postepeno gubi do treće godine života, jer unutrašnji svod stopala raste kako raste i dete. Njegovo formiranje ćete najpre da primetite kada vaše dete sedi ili leži, a tek od druge godine možete da ga uočite i pri stajanju. Ipak, kod pojedine dece, koja su rođena sa ravnim stopalima, on se neće razvijati u potpunosti.
Da bi se održao pravilan razvoj stopala i prevenirala pojava deformiteta, veoma je važno da vodite računa o kvalitetu obuće. Svako dete do navršene treće godine bi trebalo da nosi duboke cipele sa ojačanom petom – radi zaštite još nedovoljno razvijenih mišića i ligamenta skočnog zgloba. I, naravno, sa anatomskim uloškom – koji služi kao podrška unutrašnjem svodu stopala. Cipelice mogu da budu kupovne, ili da se prave po meri deteta. Ovakvi jednostavni «tretmani» imaju uticaj na pravilan razvoj i rast stopala samo ako se kombinuju sa vežbama za jačanje mišića stopala.
Da li je opasno hodanje na prstima?
Hodanje na prstima je uobičajeno među malom decom koja prohodavaju, posebno tokom njihove druge godine života. Ovo stanje obično spontano nestaje do tog uzrasta. Povremeno hodanje na prstima ne bi trebalo da bude razlog za zabrinutost ni posle druge godine života, ali bi takvo dete ipak trebalo odvesti na pregled kod ortopeda i neurologa. Uporno hodanje na prstima kod starije dece, ili hodanje na prstima samo jedne noge ali ne i druge, može da upućuje na neka druga stanja – kao što su cerebralna paraliza ili drugi problemi sa detetovim nervnim sistemom.
Kontinuirano hodanje na prstima kod zdrave dece – povremeno zahteva lečenje, i to plasiranjem gipsanih longeta u periodu od šest nedelja, kako bi se pomoglo mišićima i ligamentima lista nogu da se istegnu.
Šta podrazumeva hod sa prstima prema unutra (in-toe-ing)?
Veoma često kod mlađe dece (kod većine mališana uopšte) ovo stanje prolazi bez lečenja. Nikada nije dokazano da posebne cipele i razna ortopedska pomagala (koja su se obično koristila u prošlosti) ubrzavaju prirodan i spor proces poboljšanja ovog stanja.
Ukoliko se odlučimo za lečenje kod deteta uzrasta od druge do treće godine, ono podrazumeva nošenje korektivnog gipsa, kao i sprovođenje korektivnih vežbi (hod na spoljnoj ivici stopala i sedenje u «turskom sedu»).
Šta su angularni deformiteti nogu?
Simetrično i blago krivljenje natkolenica i potkolenica prema unutra (varus) kod novorođenčeta i odojčeta je često i predstavlja nastavak pozicije koju je dete zauzimalo intrauterino (u materici). Spontana korekcija se odigrava postepeno, rastom i hodom – kada prelaze u valgus između druge i treće godine, a definitivni oblik dobijaju između četvrte i desete godine.
*Fiziološke «O» noge (genu varum)
Obično se mogu videti kod odojčadi, kao i kod dece koja su forsirana da što pre prohodaju – u vreme dok je koštano-zglobni sistem još suviše mek i elastičan, a mišići nedovoljno jaki da izdrže teret.
Kada roditelji primete da im dete hoda na širokoj osnovi i ima veliki razmak između kolena, mada uz obrazloženje da i neko od najbližih ima isti nalaz («okserice» mogu da budu nasledne), obratiće se lekaru za pomoć.
Nakon pregleda, sledi jednostavno objašnjenje lekara da je u većini slučajeva ovo normalan nalaz, koji ne zahteva radiografiju, i da će se spontano korigovati rastom deteta.
Ali, ako vaše dete ima «O» noge i nakon druge godine života, ili ako je samo jedna noga kriva a druga nije – to može da bude znak većih problema, kao što su rahitis ili Blountova bolest. Tada je neophodna konsultacija sa ortopedom, koji će da proceni da li mu treba pomoć pedijatra (ako je rahitis uzrok deformiteta).
*Razvojne «X» noge (genu valgum)
Obostrani deformitet, uglavnom urođen, ali i posledica jako izraženih ravnih tabana (opterećenjem unutrašnje strane stopala, kolena počnu da se krive prema unutra).
Ovakvo dete je često gojaznije, trapavije, i često pada, a pri nespretnom hodu «trlja» kolena (jedno o drugo) i gazi unutrašnjom stranom stopala, brzo se zamara i žali se na bolove u nogama, naročito noću.
Kod većine dece uzrasta od dve do šest godina, lečenje nije potrebno. Ako stanje potraje, onda se preporučuju vežbe, odgovarajuće cipele sa unutrašnjim pojačanjem, kao i nošenje noćnih korektivnih ortoza («šina»).
Problem «ikserica» se posebno loše odražava na pravilan rast i razvoj kičmenog stuba.
Zato je, dragi roditelji, neophodno da se, kod dece koja imaju problem spuštenih i deformisanih stopala, ili angularne deformitete nogu – sprovodi redovan preventivni program vežbi. I to ne samo za stopala, već i za kičmeni stub, da bi se sprečila pojava deformacija (skolioza i kifoza).
Samostalna provera detetovih stopala
Najbolji način da sami proverite da li vaše dete ima ravna stopala, jeste da boso stane ispred vas, okrenuto leđima. Potvrdu da su u pitanju ravna stopala ćete dobiti ako vam se učini da ni tetiva, ni peta nisu u neutralnom položaju, već su iskrivljene prema spolja, a da je oslonac stopala na podlogu – na unutrašnjoj strani (možete da ga proverite i pravljenjem otiska na papiru).
Nespretnost i ravna stopala
Roditelji čija deca imaju ravna stopala, kažu da im se ona ponekad čine nespretnijom od druge dece. Međutim, ravna stopala ne bi trebalo da imaju nikakvog uticaja na sposobnost vašeg deteta da se bavi sportom.
Tri uzroka hoda sa prstima prema unutra
Postoje tri uzroka hoda sa prstima prema unutra (in-toe-ing):
1. metarsus adductus (kod koga je prednji deo stopala orijentisan ka unutra)
2. medijalna torzija tibije – golenjače (Pri stajanju, hodu i ležanju – čašice gledaju prema napred, a stopala prema unutra)
3. medijalna torzija femura – natkolenice, ili femoralna anteverzija (U svim pozicijama – i čašice i stopala su okrenuti prema unutra. Ovakvo dete ćemo često videti kako sedi u takozvanoj W poziciji)
Ova deca hodaju nepravilno i trče nespretno – kao po «jajima», ali čak ni ova stanja ih ne ometaju da se bave sportskim aktivnostima. Inače, stanja prolaze sama od sebe – kako deca rastu i razvijaju bolju mišićnu kontrolu i koordinaciju pokreta.
Obuća utiče na poremećaj
Neadekvatna obuća, bez odgovarajućih anatomskih uložaka,
može da dovede do poremećenog razvoja stopala, promene
statike skočnih zglobova, kolena i kukova, sa pojavom umora i
noćnih bolova, nepravilnog hoda i nespretnog trčanja sa čestim
padovima, pojavom «X» nogu, a u vreme puberteta i pojavom
deformiteta kičmenog stuba.
Dr Aleksandra Stojanović, dečji hururg
Izvor: mojpedijatar.co.rs