Rotavirus: Najčešći uzročnik proliva kod male dece

Rotavirus je jedan od najčešćih uzročnika proliva kod male dece. Obično se javlja kod beba u prvoj godini života, ali se ponekad javlja i kasnije. Češći je kod beba koje ne sisaju, jer majčino mleko sadrži «odbrambene» supstance koje smanjuju rizik od rotavirusne infekcije.

Devetomesečna devojčica je odjednom poćela da povraća, a potom je imala 12 stolica za nepuna 24 sata. Nismo uspeli da je nateramo da pije, a pošto je odbijala mleko odneli smo je kod pedijatra koji nas je odmah uputio u dežurnu bolnicu. Tamo je počela da dobija infuziju, a sledećeg dana je “stigla” dijagnoza – rotavirusni gastroenteritis. O čemu se zapravo radi?

Šta je rotavirus?
Rotavirus je jedan od najčešćih uzročnika proliva kod male dece. Obično se javlja kod beba u prvoj godini života, ali se ponekad javlja i kasnije. Češći je kod beba koje ne sisaju, jer majčino mleko sadrži «odbrambene» supstance koje smanjuju rizik od rotavirusne infekcije. Rotavirus prosto zbriše ćelije koje se nalaze na površini creva (crevna sluznica), što potpuno onemogućava varenje.

Kako se prenosi?
Prenosi se kontaktom sa bolesnim detetom, obično prljavim rukama ili neadekvatno sterilisanim bočicama i «cuclama». U kolektivima nisu retke prave «mini» epidemije ovog virusa.

Iako smo učili da se radi o tipičnom zimskom virusu, jasno je da je on promenio ćud i da mu ne smeta ni lepo prolećno vreme. Ovo je još jedna potvrda izreke: «Pravilo je da nema pravila».

Kako se manifestuje?
Pošto napada želudac i creva, dolazi do povraćanja (koje, neretko, izostane) i proliva – koji je dominantni znak crevne infekcije. Prolivastih stolica obično ima mnogo (često i više od deset dnevno), vodenaste su i uglavnom smrdljive. Ako se ne leči, dete može da dehidrira zbog gubitka tečnosti, ali i elektrolita iz organizma.

Kako se postavlja dijagnoza?
Osnovana sumnja na ovaj virus se postavlja posle pregleda bebe, a potvrda dijagnoze se dobija nakon jednostavnog laboratorijskog pregleda stolice na rotavirus. Sve se završi u roku od jednog do dva dana!

Kako se leči?
Lečenje se, pre svega, sprovodi nadoknadom tečnosti (rehidracija). Što je dete manje, veća je mogućnost da mu je potrebna intravenska korekcija dehidracije i poremećaja elektrolita (infuzija). Zato bebe neretko «zaglave» u bolnici, ali se posle par dana intravenske rehidracije uspešno oporavljaju. Sreća je da se oštećena crevna sluznica brzo i lako obnavlja, pa je i ozdravljenje deteta relativno brzo.

Nešto veće bebe mogu da prebole ovaj virus posle oralne rehidracije – nadoknade tečnosti odgovarajućim rastvorima, koje dete pije po sistemu: često, po malo.

Korekcija ishrane je drugi važan korak u lečenju ove neprijatne infekcije. Majčino mleko je najbolja dijeta, a ukoliko mama nije u mogućnosti da doji, daju se adaptirane mlečne formule koje ne sadrže mlečni šećer. Tako se sprečava pogoršanje proliva (jer nesvareni šećer samo povećava broj prolivastih stolica), ali i «kupuje» vreme da se ranjena crevna sluznica obnovi.

Da li su moguće komplikacije?
Jesu, ako se bolest ne dijagnostikuje na vreme, a naročito ako lečenje ne počne brzo. Tada beba može da izgubi mnogo tečnosti, ali i važnih elektrolita (soli i minerala, bez kojih nema života), što se zove dehidracija. Teška dehidracija je po život opasno stanje kod male dece, a naročito u prvim mesecima života.

Može li da se spreči rotavirusna infekcija?
Može, i to na tri načina!

Prvi je detaljna, pedantna higijena – što sprečava širenje virusa, drugi je dojenje – koje (dokazano) smanjuje rizik od ove neprijatne infekcije, a treći je vakcinacija. Već nekoliko godina, vakcina koja se primenjuje u razvijenim medicinskim zemljama (SAD prednjači u tome), pokazala se veoma efikasnom. Nažalost, kod nas je nema, tako da nam ostaje promocija dojenja (što je višestruko korisno za bebu) i sprovođenje adekvatnih higijenskih mera.

Izvor: mojpedijatar.co.rs