Vreme je da saznate kako da naučite dete da kontroliše emocije i poveća samopouzdanje u nekoliko koraka

Evo o čemu je reč i kako NLP (Neuro lingvističko programiranje) može da pomogne.

U različitim uzrastima, deca često imaju problema sa ponašanjem na koje roditelji ne znaju uvek kako da odreaguju na pravi način. Najčešći problem jeste kontrola emocija i samopouzdanje kod deteta.

Veoma je važno kako komunicirate sa detetom u najranijem uzratu, jer ono što im ponavljate može uticati na njihov dalji razvoj i sliku koju će imati o sebi.
Ipak, šta ako vam kažemo da postoji rešenje?

Tehnike za kontrolu emocija i jačanje samopouzdanja
Srećom po sve nas, postoje efikasne tehnike koje vašem detetu mogu pomoći da ovlada svojim emocijama i, što je bitnije, da ih pravilno razume.

Takve su, na primer, NLP tehnike za decu koje im kroz niz radionica pomažu da ojačaju samopouzdanje i nauče kako da pravilno iskažu svoje emocije.

Svakako, potrebno je da deca istovremeno i kod kuće imaju pravilan pristup kontroli svojih emocija. Zato sa vama sada delimo 10 najbitnijih saveta kako da naučite svoje dete da bolje kontroliše svoje emocije i ojača samopouzdanje.

1. Ne vičite
Prvo i osnovno jeste da upamtite da ste vi glavni uzor na koji će se vaše dete ugledati. Zbog toga je bitno kako vi sami kontrolišete svoje emocije.

Nemojte vikati kada ste ljuti ili uznemireni, naročito ne pred detetom. Stručnjaci preporučuju da uvedete nešto što se zove “roditeljski tajm-aut”.

Drugim rečima, dajte sebi par trenutaka da se smirite i napustite prostoriju.

2. Važna je uteha
Za emotivni razvoj svakog deteta, važna je povezanost sa roditeljima i osećaj da u njima može naći utehu i siguran prostor.

Sve su šanse da vaše dete koristi napade besa i nekontrolisanih emocija da vam pokaže kako se oseća otuđeno. Uradiće sve samo da privuče vašu pažnju. Ukoliko dete oseća da ste se udaljili, logično je da je prvi korak ponovno uspostavljanje bliskosti.

3. Prihvatite njihove emocije
Najbitniji korak u učenju deteta da se nosi sa svojim emocijama jeste da ih prihvatite takve kakve jesu. Tako ih i samo dete može prihvatiti i ovladati njima.

Ključ je u empatiji i tome da ne definišete pojedine emocije kao nužno loše i opasne. Dete mora da stekne utisak da je u redu da se oseća tako kako se oseća, ali da je važno da te emocije može da kontroliše i ispolji na drugačiji način.

4. Kažnjavanje ne dolazi u obzir
Ništa ne utiče tako pogubno na samopouzdanje kod deteta kao kažnjavanje u ranom uzrastu. Zbog toga je bitno da izbegavate da ga kaznite, posebno zbog izražavanja emocija, ma kakve one bile.

Ovo se opet tiče opisivanja pojedinih emocija kao loših, što nije prava poruka za dete, jer će početi da potiskuje emocije zbog kojih se boji da će biti kažnjeno.

5. Ograničite im nasilno ponašanje
Iako dete treba da shvati da je u redu da se oseća tako kako se oseća, to ne znači da treba da mu se dozvoli nasilno ponašanje.

Bitno je deci reći da su emocije u redu, ali je istovremeno bitno ne dozvoliti im da udaraju, bacaju stvari ili skaču okolo kako bi iste emocije iskazali. Najbolje je da ih ohrabrite da plaču umesto da se ponašaju nasilno. Ne samo što će se osetiti bezbednije, nego će ih brže proći to što se loše osećaju.

6. Razgovarajte o emocijama
Čak i onda kada vaše dete ne pokazuje nužno da nema kontrolu nad svojim emocijama, važno je da o njima razgovarate.

Od najranijeg uzrasta, deci treba predočiti povezanost između određenih emocija i načina ponašanja (ili izraza lica dok su baš mali). Tako ćete im pomoći da prepoznaju emocije i kod sebe i kod drugih, da reaguju na njih i ovladaju njima.

7. Razvijte strategije
Dobar pristup kontroli emocija jeste da za svaku razvijete sa svojim detetom mehanizam i strategiju koja će pomoći da se sa njima nosi.

Svako dete je drugačije, pa tako ne postoje univerzalni mehanizmi delovanja. No, bilo da se radi o slušanju muzike, igranju lopticama za oslobađanje od stresa, vežbama disanja, opuštanja ili nečem drugom, postoji mehanizam baš za svakoga.

8. Pišite priče
Jedna od strategija za kontrolu emocija ukoliko imate maštovito dete može biti pisanje priča. Naravno, priča treba da uključi sve ono zbog čega je dete uznemireno, tj. sve ono što je izazvalo negativne emocije.

Sedite i napišite priču zajedno o tome kako bi neki lik iz priče reagovao na te stvari i kako bi idealno trebalo da reaguje. Ne samo da će to umiriti dete, već će mu pomoći da sagleda situaciju trezvenije.

9. Ponavljanje je ključ uspeha
Uvek možete da privolite dete da ponavlja kako bi trebalo da se u nekoj situaciji ponaša tako što ćete sa njim odglumiti određene situacije.

Razgovor unapred o potencijalno problematičnim situacijama pre nego da se one dese može pripremiti dete da adekvatno odreaguje na njih.

Samo pažljivo sa davanjem saveta. Umesto da im nudite gotova rešenja, bolje ih pokrenite na razmišljanje i promenu neprimerenog ponašanja postavljanjem preciznih pitanja. Trebalo bi da dozvolite svom detetu da samo dođe do zaključka koja je reakcija najadekvatnija

10. Pohvalite napredak
Konačno, deca bolje uče kako da se ponašaju ako ih pohvalimo kad nešto dobro urade. Stavite svojoj deci do znanja da ste primetili kada su kontrolisali svoje emocije i kada su odreagovali kako treba.

Sama činjenica da ste primetili značiće mnogo u vašem odnosu, a pohvala će svakako biti podsticaj za buduće primereno ponašanje.

izvor: mojpedijatar.co.rs