Mala sprava, velika opsesija

Mališani i mobilni telefon: Psihijatri upozoravaju da stalno korišćenje telefona od mališana pravi nesposobne odrasle ljude

Mobilni telefon se u dečji svet ušunjao na mala vrata, postajući velika opsesija. Studije su ogolile poražavajuću istinu da mališani sve ranije počinju da koriste digitalnu spravicu, postajući “smombiji” - zavisnici od smartfona. Čim se probude, uzimaju telefon u ruke, “surfuju” po internetu, igraju igrice, lišavaju se stvarne u korist virtuelne komunikacije, slikaju se za društvene mreže. I u san odlaze sa mobilnim pored glave. Pametni telefon je postao i stvar prestiža, pa se deca utrkuju ko će imati bolji i skuplji, a roditelji ne uspevaju da postave granice, nego podležu pritisku da, ako im ne kupe taj i taj telefon - klinci će biti odbačeni od društva. Nemački dečji psihijatar Mihael Vinterhof upozorava da ovaj trend od mališana pravi nesposobne odrasle ljude.

- Deca postaju žrtve, jer se kod njih još uvek nije u potpunosti razvila samokontrola - kaže Vinterhof. - Živimo u stresnom vremenu u kojem ljudi imaju sve manje snage da trpe hirove mališana, pa im brže-bolje daju ono što hoće samo da bi bili mirni. A to je - mobilni telefon. I tako se on odomaći u svakoj porodici, svakom domu.

Preporuke stručnjaka su da, pošto ne možete da ih lišite mobilnog telefona, barem im ograničite vreme koje će potrošiti uz mobilni telefon.

Šta kažu deca?

Koliko je ova pojava uzela maha i kod nas, pokušali smo da saznamo u razgovoru sa učenicima trećeg razreda Osnovne škole “Sava Šumanović” u Zemunu. Na pitanje “Možete li da zamislite kakav bi vam bio dan bez mobilnog telefona?”, mališani su odgovorili:

- Ko nema mobilni, znači da mu je dosadno u životu. Kao da drugi nešto imaju, a on nema. Ne bi znao šta da radi sa rukama. (Stefan Danilović)

- Kada ne bih imao telefon, osećao bih se tužno, jer sam navikao na njega. Koristim ga da pozovem drugare da dođu kod mene, mada bi to umesto mene mogli da urade i roditelji. (Filip Makivić)

- Nisam razmišljala o tome zato što svi imaju mobilni, i gde god da se okrenem, neko telefonira, kuca poruke ili igra igrice. (Maja Narančić)

- Ne znam tačno kako bi mi izgledao dan bez telefona, ali mislim da bih u tom slučaju imala više vremena da se sa društvom igram napolju. Verovatno ne bih bila nesrećna bez njega. (Sofija Mandić)

- Obožavam svoj mobilni, jer volim da igram igrice. Roditelji mi kažu da smanjim to, a ja se onda sakrijem ispod stola i krišom se igram. Kada ne bismo imali telefon, ne bismo mogli da pozovemo roditelje ako se izgubimo. (Uroš Varkašević)

- Ako izostanemo iz škole, a nemamo telefon, ne možemo da saznamo šta smo tog dana učili. (Iva Todorović)

- Ne volim telefon, jer on kvari oči. Ne bih bila tužna kada ga ne bih imala, pošto bih više izlazila napolje i igrala se sa kucom. (Una Blagojević)

- Bilo bi mi prazno bez mobilnog, ali ne bih bio nesrećan da ga nemam, zato što bih se više igrao sa drugovima. Uostalom, najviše ga koristim da pozovem roditelje kada sam negde, pa bih se valjda snašao da ga nemam. (Marko Vukadin)

- Ne bi mi bilo dosadno bez njega, zato što više volim da čitam knjige, jer tako kvalitetno provodim vreme i bogatim rečnik. (Ana Mrđa)

Izvor: novosti.rs