Da li znate šta je senzorna modulacija
Roditelji, naročito majke jako rano uoče da se pod određenim okolnostima sa njihovom decom nešto čudno dešava u načinu na koji reaguju na svaki vid utehe ili nekog podsticaja. Osećaju njihovo odbijanje, vide prenaglašene emotivne reakcije što ako potraje može da naruši njihov dobar odnos.
Jedan broj roditelja intuitivno reaguje prilagođavajući se detetovom ponašanju ali mali broj njih je u stanju da takvo ponašanje prepozna kao senzorno preopterećenje. Dodatnu teškoću predstavlja individualna varijabilnost reakcija na senzorne inpute a upravo to je centralna tačka za razumevanje senzorne integracije.
Senzorna modulacija je sposobnost upravljanja sopstvenim reakcijama na senzacije koje dolaze iz okruženja i sopstvenog tela. Tri faktora su vezana za njeno razumevanje: senzorni prag, brzina oporavka od senzacije i optimalna zona odgovora na primljenu draž.
Senzorni prag varira kako između tako i unutar svakog od nas. Kod većine ovaj prag je dovoljno visok da mogu da istolerišu kompleksnost i usmerenost stimulansa u okruženju, ali i dovoljno nizak da mogu da primete ili prime suptilne promene i novine u tom istom okruženju. Kada dete funkcioniše ispod ovog praga, ono je nepažljivo prema senzornim imputima iz okruženja, ne primećuje promene ili novine u njemu.
Senzorni prag je promenjiv unutar svakog pojedinca i pod uticajem je mnogih faktora uključujući i akumulaciju senzacija tokom vremena, vrstu i intezitet senzacije kao i stopu oporavka od stimulansa, detetovog već postojećeg unutrašnjeg stanja pobuđenosti, prethodnog senzornog iskustva i detetove motivacije. Senzorni prag pomaže u razumevanju koliko senzacija je potrebno da se dostigne takav nivo pobuđenosti potreban za učenje uz detetove sposobnosti da taj nivo pobuđenosti zadrži.
Sposobnost zadržavanja optimalnog nivoa pobuđenosti takođe varira. Idealno, mi imamo široku zonu koja nam omogućava da primamo više senzornih imputa. Modulacija varira međusobno što ljude čini jedinstvenim individuama. Kod neke dece koja nisu u mogućnosti da modulišu svoj odgovor na nadolazeće senzorne impute, senzorna modulacija može da bude problematična.
Kod takve dece senzorno-modulacijski problemi su u direktnoj vezi sa samoregulacijom i sposobnošću da učestvuju u aktivnostima primerenim uzrastu. Deca mogu da budu prestimulisana ili da ostanu nestimulisana. Ona sa niskim senzornim pragom pokazuju hiperreaktivnost, dok su sa visokim senzornim pragom hiporeaktivna.
Deca sa niskim senzornim pragom ne zahtevaju mnogo senzornih imputa pre nego ih registruju i aktivniraju svoj nervni sistem i često ih nazivamo senzorno-odbrambenim. Na drugom kraju su deca sa visokim senzornim pragom i mogu da izgledaju isključeno ili ravno/neizražajno jer senzorni imput nije dovoljan da dostigne prag. Ako ne registruju senzaciju nisu u mogućnosti da nastave sa sledećim korakom u senzornom procesiranju.
Profili senzorne modulacije
Kapacitet senzornog praga i zone optimalne pobuđenosti nam pomaže da prepoznamo detetov kapacitet za senzornu modulaciju u specifičnim situacijama i tokom vremena. Dete sa niskim senzornim pragom će biti hiperreaktivno i ovaj obrazac se viđa kod dece sa auditivnom, vizuelnom ili taktilnom odbranom.
Hiperreaktivna deca imaju visok nivo pobuđenostii, lako ih preplave senzorni imputi na dnevnom nivou i uglavnom su previše uzbuđena ili su pod stresom. Pažnja im nije fokusirana jer nemaju sposobnost da isključe nevažne impute. Često deluju uplašeno, neki ne gledaju odrasle ili drugu decu jer socijalni odnosi uključuju niz nepredviđenih i neželjenih senzornih imputa. Njihove reakcije su često odbrambene ili zaštitne po prirodi i nekada deluju impulsivno.
Senzorno izbegavajuća deca imaju nizak prag i naizgled su svesna svojih senzornih potreba. Aktivno izbegavaju senzorne impute kako bi zaštitili sebe od preterane stimulacije. Neka od njih su sposobna da modulišu svoj nivo pobuđenosti. Kada su uspešni u izbegavanju senzornog imputa uspevaju da održe mirno i oprezno stanje ali im je pažnja loša.
Hiporeaktivna deca imaju visok prag, nizak nivo pobuđenosti, kašnjenje u pažnji/prisustvu u svojoj okolini jer im treba mnogo imputa da bi dostigli svoj senzorni prag. Retko su u značajnijoj meri uključeni u interakciju sa fizičkim i socijalnim okruženjem, pasivni su ili spori u preduzimanju akcije.
Senzorni tražioci su deca koja imaju visok prag ali za razliku od hiporeaktivne, aktivno nastoje da ispune potreban viši nivo senzornih imputa. Njihova pobuđenost je visoka, ali uglavnom nekonzistentna. Sposobni su da učestvuju u aktivnostima kako bi dostigli neophodan prag, ali se ne zaustavljaju u tome. Zbog nekonzistentne pobuđenosti pažnja im je često slabo/loše modulisana, dok akcija može da dovede do problema kod ove dece. Zbog nastojanja da objedine senzorne impute mogu da uđu u impulsivno ili rizično ponašanje. Kao adolescenti ili odrasli prepuštaju se visokorizičnim/ekstremnim sportovima.
Snežana Milanović
diplomirani fizioterapeut
Izvor: www.mojpedijatar.co.rs