Ekranitis kao dijagnoza: Kakve su posledice davanja mobilnog telefona deci
Onog trenutka kada detetu od šest meseci ili godinu date mobilni telefon da bi se umirilo, dobićete nekoliko minuta mira, ali ćete izgubiti mnogo toga
„Ekranitis“ kao dijagnoza zvanično ne postoji, ali ima tendenciju da se u nekom trenutku pojavi kao dijagnoza.
Ovu rečenicu defektolozi često izgovaraju roditeljima čija deca imaju govorno-jezičke probleme i poremećaj pažnje. Primetan je broj dece koja sve kasnije progovaraju. Dešava se i da deca progovore na engleskom, jer nisu gledala sadržaje na maternjem jeziku, kaže za RTS defektolog Marija Končar Ršumović.
Prema njenim rečima, deca najviše gledaju crtane filmove koji su u suštini tehnološki napredniji nego pre 20-30 godina.
— Deci se prerano daje ekran. Kada razmislimo o razvoju deteta do dve godine, dete u tom uzrastu nema potrebe da gleda u ekran, jer dete do godinu dana to ne razume. Ekrani se daju i deci mlađoj od šest meseci, u smislu uspavljivanja, da se umire i to je ono što hipnotiše, zato što su to slike koje se brzo menjaju, naglašene su boje, zvuci i nervni sistem dece prima tu informaciju — objašnjava defektolog.
Marija Končar Ršumović napominje da u nekom trenutku nervnom sistemu treba još takvih informacija pa se stvara zavisnost.
— Toliko stimulacija i impulsa ne može da dâ nijedna igračka. Ukoliko prerano damo ekrane, javlja se problem kasnije, jer dete će uvek pre birati ekran nego igračku.
Rešenje je u doziranju
Sagovornica RTS-a smatra da je rešenje u doziranju. Preporuke svetskih istraživača su da deca do druge godine ne bi trebalo da gledaju u ekran, zato što ne razumeju sadržaj. Posle druge godine savet je da to bude dozirano da sat vremena i preporuka je da dete duplo više vremena provede u slobodnoj igri nego pred ekranom, ukoliko je moguće napolju.
— Bitno je razgovarati sa decom o onome što su gledala, da vidimo šta je njima bilo bitno, jer tu možemo da saznamo i šta je dete primetilo u određenom crtanom filmu, možda nam može reći šta se desilo u vrtiću — ističe gošća RTS-a.
Prema njenim rečima, primetan je broj dece koja sve kasnije progovaraju, i kada se govori o razvojnim mapama koje se poštuju, veruje da će se u nekom trenutku korigovati, odnosno pomeriti, zato što ima sve više dece koje prve reči ili rečenice izgovaraju mnogo kasnije od očekivanog uzrasta, godinu, godinu i po dana.
— To, u neku ruku, može biti posledica ekrana. Dešava se da deca progovore na engleskom, jer nisu gledala sadržaje na maternjem jeziku. Postoji i problem sa pažnjom i ima sve više dece koja, kada dođu do predškolskog uzrasta, ne mogu da sede mirno, završe zadatak do kraja, napišu celu stranu grafomotornih linija, već na pola odustanu, iznerviraju se i burno reaguju. Burno reagovanje dece predškolskog uzrasta trebalo bi da je već na minimumu, jer su se deca već razvila da mogu da se samoregulišu — objašnjava Marija Končar Ršumović.
Poremećaj pažnje može da ih prati i u osnovnoj i srednjoj školi
Kao najekstremnije primere navodi da su deca razvila poremećaj pažnje koji ih prati i kasnije, u osnovnoj i srednjoj školi.
— Kada govorimo o govorno-jezičkom razvoju, ukoliko se ne krene sa stimulacijom na vreme, odnosno, ako se ne primeti problem na vreme, to može da ode u neku drugu krajnost, u smislu da dete ceo život ima problem sa govorom i komunikacijom — naglašava defektolog.
Savet roditeljima je, napominje, doziranost, koja je u osnovi svega.
— Kada bolje razmislimo, dete ne bi trebalo da bude dva, tri sata pred ekranom, pogotovo beba ne bi trebalo da gleda u ekran, jer ne razume sadržaj ekrana. Potrebno je da se pozovemo na logiku i onda to vreme pred ekranom, kada govorimo o starijoj deci, da se to vreme nadomesti zajedničkom igrom roditelja i dece, da bi komunikacija između njih bila dobra — poručuje Marija Končar Ršumović.
Izvor: rts.rs