Shutterstock

Normalan život uprkos astmi

Mnogi vrhunski sportisti imaju ovaj problem od malena, a nižu dobre rezultate i medalje.

ASTMA kod dece može da se pojavi u svakom uzrastu. Većina mališana ima laku formu i oko 50 posto ne prima posebnu terapiju. Ipak, primarijus dr Lidija Sagić, iz beogradskog Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, kaže da je važno da se na vreme prepozna da bi dete moglo da vodi normalan život.

- Osim tipičnih simptoma astme, poput kašlja, otežanog disanja, sviranja u grudima, noćnog bućenja i netolerancije na fizički napor, moguća je i alergija na grinje, gljivice, životinjsku dlaku, hranu. Teško je postaviti dijagnozu kod male dece, posebno do treće godine jer ne možemo objektivno da izmerimo plućne funkcije. U ovom uzrastu mogu da postoja i druge bolesti sa sličnim simptomima, pa ih je potrebno isključiti pre nego što počne lečenje.

Međi vrhunskim sportistima je oduvek bilo ili ima asmatičara. Poznato je da se na toj "listi" nalaze Fudbaleri Dejvid Bekam, Pol Skols, košarkaš Denis Rodman, plivačica Ejni van Dirken...

* Koji je sledeći korak kada se postavi dijagnoza?

- Odlučuje se o preventivnoj terpiji, cilj je da se minimalnom dozom lekova za kontrolu astme postigne najbolji rezultat uz minimalne neželjene efekte. Lekovi se najčešće daju inhalatornim putem, preko pumpica i komora, a kod manje dece preko inhalatora, sa maskom za lice i nos.

* Kako dete može da vodi normalan život?

- Deca sa astmom mogu da vode potpuno normalan život kao vršnjaci. Kada se uspostavi dobra kontrola, smanjuju se izostanci iz škole. Preporučuje se bavljenje sportom, jer popravlja plućne funkcije. Brojni vrhunski sportisti imaju astmu i uspešno se takmiče. U okruženju dece sa astmom trebalo bi zabraniti pušenje i držanje kućnih ljubimaca ako imaju alergiju na dlaku. Promena klime može da koristi, ali ne i da izleči bolest, pogoduje im suva i topla klima.

EDUKACIJA RODITELjA

- ZA uspešno lečenje astme je ključna edukacija roditelja, koji uz adekvatnu obuku za primenu terapije, uče da rano prepoznaju pogoršanje bolesti i daju deci lekove za olakšanje disanja. Moraju da znaju da virusne infekcije uzrokuju pogoršanje u gotovo 90 posto slučajeva, ali i loši atmosferski uslovi poput magle, vlažnog i vetrovitog vremena, visoke koncentracije zagađenja, psihičkog stresa i fizičkog napora. Takođe, roditelji mora da vode računa o dozi propisanih inhalacionih kortikosteroida.