Šta ukazuju na poremećaje ponašanja u detinjstvu
Pratite razvoj svog deteta
Kada govorimo o autizmu, Retovom i Aspergerovom sindromu, govorimo o razvojnim poremećajima. Prvi simptomi se javljaju u najranijem detinjstvu i razvijaju se sve do pete godine.
O razvojnim poremećajima i lečenju za „Blic“ govori dr sci. Nataša Čabarkapa, logoped Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu.
Uzroci nastanka
Tačan uzrok nastanka se još ne zna jer postoji blizu 40 različitih faktora koji mogu da dovedu do ovog poremećaja. Među njima su virusi, bakterije, gljivice, otrovi iz neposredne prirodne okoline, benzinska isparenja, pesticidi, teški metali, pa čak i vakcinacija. Jedna od pretpostavki je da su poremećaji prouzrokovani problemima u organima za varenje. Taj poremećaj karakteriše izmenjen promet materija u kojem se određene vrste hrane ne vare u potpunosti, to je slučaj sa glutenom (belančevina iz žitarica) i kazeinom (belančevinom iz mleka).
Autizam
Prvi simptomi autizma mogu da se primete prvih meseci po rođenju (primarni autizam) ili tokom treće godine života posle perioda normalnog razvoja (sekundarni autizam). Simptomi primarnog autizma su izmenjen mišićni tonus koji ne prati tonus mišića majke tokom maženja, kruto držanje tela, izostajanje osmeha, živahnosti, mimike i kontakta pogledom. Roditelji zapažaju da ih beba ne primećuje, ne okreće se na poziv, pa im se često čini da njihova beba ne čuje iako na neke zvuke reaguje sa strahom. Ova deca obično u ruci drže neki predmet, krpu ili igračku sa kojom se uglavnom ne igraju, ali ispoljavaju paničan strah ako pokušate da im to uzmete.
Osnovni simptomi sekundarnog autizma počinju posle perioda urednog razvoja, zahtevom deteta da bude beba, da pije na cuclu… Zatim dete gubi interesovanje za druženje, gleda kroz decu i roditelje, sa lica nestaje mimika, prestaje da komunicira govorom, javlja se eholalija (ponavljanje) ili ideoglosija (sopstven govor), glas postaje izmenjen po intonaciji i krut, umesto zahteva rečima, dete uzima majku za ruku i vodi je do predmeta. Kod ovog poremećaja javljaju se i karakteristični pokreti: lepršanje rukama, radovanje bez povoda, poskakivanje.
Retov i Aspergerov sindrom
Retov sindrom karakteriše gubitak stečenih sposobnosti govora, interesovanja za igru i za svet oko sebe, poremećaj ravnoteže, prestanak korišćenja ruku za bilo kakvu korisnu radnju, pokreti pranja ruku i mentalna retardacija. Kod Aspergerovog sindroma govor se razvija na vreme, ali je stereotipan sa neobičnim sadržajima, javlja se otpor prema promenama, dete ponavlja aktivnosti na isti način, ima dobro mehaničko pamćenje, ne deli interesovanja, niti razvija nivo odnosa sa drugima.
Lečenje
Jedinstven lek za ovako teške poremećaje još ne postoji, ali se za poboljšanje kliničke slike primenjuje detaljni režim ishrane, megavitaminski preparati, detoksikacija, lečenje gljivica i drugih vidnih fizioloških poremećaja. Navedenim biološkim metodama definitivno se organizam dovodi u fiziološki dobro stanje čime se obezbeđuju uslovi za uspešan audiolingvistički tretman.
Rezultati u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u audiolingvističkom tretmanu i primena higijensko-dijetetskog režima dokazali su da se postižu optimalni rezultati u razvoju ponašanja i potencijala za učenje.
Neophodno je uključenje logopeda, psihijatra razvojnog doba, nutricionista i drugih stručnjaka u radu sa decom sa pervazivnim razvojnim poremećajima. Cilj terapije je smanjenje simptoma, čime se deci omogućava da lakše uče, da imaju bolja zapažanja i zvuka i onoga što vide.
Uz usklađivanje terapije i podršku porodice deca sa pervazivnim razvojnim poremećajima mogu da dođu do željenih rezultata.