Uzelac: Država da reguliše i cene bebi hrane i opreme
Potrošači u Srbiji nisu dovoljno informisani o svojim pravima, a trgovci to vešto koriste kako bi što skuplje prodavali svoje proizvode, kaže Dušan Uzelac sa portala Kamatica. Oprema i hrana za bebe su, kako kaže, odličan primer gde trgovci vešto računaju cenu koju je kupac spreman da plati, a država tim povodom ne može da učini ništa, dodaje.
Među potrošačima u Srbiji često se vodi rasprava o tome da li su domaće cene previsoke za prosečan džep. Vlada mišljenje i da neke proizvode stanovnici razvijenijih zemalja u Evropi plaćaju manje nego građani Srbije. Portal Kamatica je poredio identične proizvode u Srbiji i Nemačkoj, a zaključak je da se neki proizvodi u Nemačkoj mogu kupiti i za tri puta manje novca nego kod nas.
Ta razlika, kako navode, najviše se vidi u proizvodima namenjenim bebama i maloj deci. Dok je kod nas, u zavisnosti od vrste hrane, teglica kašice za bebe koštala i do 219 dinara, u Nemačkoj je hrana tog istog proizvođača 0,75 centi ili u našoj valuti 90 dinara.
"Ovo upoređivanje cena radili smo u DM drogerijama u Srbiji i Nemačkoj. Tražili smo od saradnika da nam dostave fotografije, i na njima se lepo vidi cena proizvoda i cenovni odnos. Ono što kod nas veći problem stvara je da su cene kod nas na popustu bile skuplje nego u Nemačkoj redovne cene", objasnio je Uzelac.
Višnja Rakić iz Ministarstva trgovine kaže da Ustav Srbije garantuje liberalno tržište i da država ne može da kontroliše cene, osim cene hleba i električne energije.
"Ustav garantuje slobodno tržište. Pritom imamo domaću i robu iz uvoza. Roba iz uvoza dok stigne u trgovine, ona pretrpi neke troškove, carine, špedicije, skladištenja, održavanja, a kada se dve to doda i marža, dođemo do cene koji potrošaci mogu da vide u prodavnicama", kaže Rakić.
Na pitanje da li su i pored svih tih troškova, razlike u ceni proizvoda u Srbiji i inostranstvu i dalje velike, Rakić je ponovila da država ne može da utiče na cene robe, ali da se ministarstvo "ozbiljno bavi zaštitom potrošača".
"Ministarstvo trgovine ne može ništa tu da uradi, jer Ustav garantuje liberalno tržiste i slobodno formiranje cene. Mi imamo svega dva posto robe čiju cenu možemo da regulišemo, to je cena hleba od 500 grama i ona je određena na 46 dinara. Isto tako, moramo da vodimo racuna o ceni električne energije. O tome odlučuje Vlada Srbije", kaže Rakić.
Ono što država može da uradi, ali da ne radi, je da edukuje potrošače, kaže Uzelac.
"Tradicionalno kod nas kompletna edukacija se vrši kroz reklame, koje imaju jednu jedinu nameru - da vam prodaju proizvod. Ja bih evo predložio državi da proširi taj deo kontrolisanih cena i na bebi opremu. Hlebom od 46 dinara, socijalno ugroženi roditelji ne mogu da nahrane bebu, jer je kašica u prodavnicama 200 dinara", kazao je Uzelac.
On naglašava da su cene previsoke i zbog toga što se maloprodajna marža ne formira po principu "imam ovu čašu, pa ću na nju da stavim 20 posto marže", nego se vrši "od vrha na dole", odnosno tako što se istraživanjem utvrđuje koliko je pojedinac spreman da plati za neki proizvod.
"To je nešto što funkcioniše u kapitalizmu već 20, 30 godina, nismo mi to izmislili. Ali, ne postoje mehanizmi koji bi zaštitili kupce od trgovaca", kaže Uzelac.
Naglašava i da postoji i dogovor trgovaca o cenama proizvoda i kartelno udruživanje, a kao primer je naveo kažnjavanje jednog sportskog lanca za dogovaranje o cenama sportske opreme.
Dodatni problem, kako je rekao, je i što kod nas ne postoje velika sniženja kao u inostranstvu, gde drzava stimuliše proizvođače da se brže "rešavaju svoje robe".
"U inostranstvu postoji zakonik koji knjiženjem starih predmeta na lageru podstiče konzumerizam. To su zakoni koji oslobađaju neki deo poreskog zaduženja, zato su tamo trgovci motivisani da se reše robe. Kod nas toga nema, nisu motivisani, a građani nisu informisani, nisu u stanju da odu u inostranstvo i kupe sebi robu po nižoj ceni, ili da naruče putem interneta", kaže Uzelac.
Višnja Rakić kaže da je država spremna da pomogne potrošačima, a kao jednu od mera najavila je promenu Zakona o trgovini, koje čekaju na skupštinsku proceduru.
Izvor: N1