Zašto se svake godine rodi više dečaka nego devojčica

Svake godine se rodi više dečaka nego devojčica u Engleskoj i Velsu, ali i u Srbiji. To je činjenica. Ali, pitanje je - zašto?

Statistika se vodi od 1838. godine, a od tada se, po pravilu, u porodilištima više čuje plač dečaka.

Nijedne godine odnos nije bio drugačiji.

Tako je 2017. godine u Engleskoj i Velsu rođeno 348.071 muške dece i 331.035 ženske - razlika je oko 17.000 beba.

I u Srbiji je iste godine rođeno 64.894 dece - 33.321 dečaka, dok je devojčica 31.573, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Nekih godina razlika je bila i do 2.000 beba.

Ovaj problem je u regionu posebno izražen u Crnoj Gori, gde se na 109 dečaka poslednjih 20 godina rađa - svega 100 devojčica, prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore Monstat.

Još više iznenađujuće to što je ovaj odnos takav od 17. veka.

Ovaj obrazac se u svetu ponavlja već 180 godina, pa je računica sledeća - na svakih 105 dečaka, rodi se 100 devojčica.

Slično je i u drugim zemljama sveta, iako u onim poput Indije i Kine, odnos postaje još veći u korist rođenih dečaka jer je muško potomstvo poželjnije.

Ali zašto se rađa više dečaka nego devojčica - i dalje nije potpuno jasno, iako postoji nekoliko teorija.

Sve je u evoluciji

Prva teorija je evoluciona koja kaže da je za postizanje jednakog broja muškaraca i žena u odrasloj dobi - potrebno da se rodi malo više muškaraca.

Razlog je - biti muškarac je opasno, odnosno dečaci više umiru u detinjstvu od devojčica, a slične su statistike i u drugim fazama života. Do smrti više dolazi i zbog nesreća, samoubistava i zdravstvenih problema.

„U svakom dobu, u skoro svakom trenutku i na svakom mestu, muškarac je u većem riziku od smrti nego žena", kaže profesor Dejvid Stajnsajt, vanredni profesor statistike na Univerzitetu u Oksfordu.

Dakle - više muškaraca nego žena na početku života znači jednak broj muškaraca i žena u odrasloj dobi, po ovoj teoriji.

U stvarnosti, odraslih žena je više nego odraslih muškaraca u Velikoj Britaniji, prema podacima Odeljenja za nacionalnu statistiku. Žene ujedno i žive duže.

Spermatozoidi i tajming

Postoji mnogo različitih faktora koji bi mogli da odrede da li su spermatozoidi sa Y hromozomom brži od onih sa X hromozomom u trci za oplodnju.

To uključuje starost roditelja, ciklus ovulacije žene, nivo stresa, način ishrane i seksualni položaj.

Jedna popularna teorija podrazumeva da se šanse za dobijanje devojčice povećavaju kada roditelji imaju seksualni odnos nekoliko dana pre ovulacije, a zatim se suzdrže od odnosa. U tom slučaju spematozoidi sa X hromozomom imaju veću šansu da nadžive svoje nazovi kolege - odnosno spermatozoide koje nose Y hromozom.

Nasuprot tome, ako do seksualnog odnosa dođe u vreme ovulacije ili nakon nje, najbolji plivači stižu do jajne ćelije, a statistički se više rađaju dečaci.

Roditelji možda veruju u ovu tehniku dobijanja devojčice, ali naučnici kažu da ima malo dokaza za nju.

Tu su i neka istraživanja koja ukazuju da okolnosti pod kojim su začeta deca mogu da odrede i pol. Tako se veruje da, ako su roditelji pod stresom, to može da uzrokuje rađanje devojčice ili pak, ako roditelji žive u ratnom području - pre će se roditi dečak.

Opstanak u materici

Ako sve ove teorije i verovanja ne utiču na pol - da li on onda zavisi od trudnoće?

Neka istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će embrioni ženske dece biti izgubljeni tokom rane trudnoće, ali su druge studije pokazale da su muški fetusi krhki kasnije u trudnoći i dovode do više mrtvorođenih dečaka.

Naučnici kažu da je teško utvrditi šta se zapravo dešava i zašto.

Ono što znamo je - rađa se više dečaka.

Autor: Filipa Roksbi
Izvor: BBC na srpskom