Empatijom protiv tantruma – rezultati će vas iznenaditi!

Zamislite rečenicu u kojoj pojmovi „roditelj“ i „strpljenje“ žive zajedno. Zamislite da kroz tantrume i nepoželjna ponašanja prolazite (koliko toliko) mirno.
Zamislite da imate razumevanja za skoro sve detinje ispade, sva nećkanja, frktanja, i mrktanja i nabusite govore tela. Da li vam ovo izgleda neverovatno? Moguće je, a evo i kako.

Rešenje se zove EMPATIJA.

Kao roditelji često ne razmišljamo kako se naše dete oseća u određenoj situaciji i, stoga, zaboravimo da iskažemo empatiju. Dobra vest je što, kao društvo u celini, sve više obraćamo pažnju na teme o emotivnoj inteligenciji, a time i o empatiji. Empatija je blago, i trebalo bi da se neguje kao bilo koje drugo znanje i veština. Jer, osećati na pravi način je veština, voleti je veština, razumeti je veština.
Empatija je alat kojim se postiže mir u porodici. Ona roditelje dovodi do boljeg odnosa sa decom, do samopouzdanja i poverenja koje grade jedni u druge.
Sve je to bajno, sjajno i magično, ali šta se dešava onda kada realnost života, i svih obaveza koje život nosi sa sobom, zatamni sliku? Šta se dešava kada nas prodrmaju frustracije bilo finansijske ili poslovne? Šta se dešava kada digneš ruke u vazduh i vikneš: iscrpljen/a sam, aman!
Istinu govoreći, teško je u takvim trenucima pokazati razumevanje i empatiju. Ali! Zarad vašeg duševnog mira, zarad dobrog vaspitanja, vredi pokušati. Verujte, čini čuda. Kada osetite efekte, prisustvo empatije će postati vaš životni stil. Evo zašto i vi treba da birate empatiju:

Empatija je zakon!
Empatija ima tu snagu da potpuno izmeni stil roditeljstva. Ona produbljuje i učvršćuje vezu sa detetom. Jednom kada se uvede u rutinsku aktivnost, iznenadićete se koliko će se veza sa detetom promeniti, kako će se deca promeniti, koliko ćete se vi sami promeniti. A promene na bolje su uvek dobrodošle.
Kada na tantrum ili bes deteta odreagujete smireno, sa razumevanjem i prihvatanjem, razumećete dete više nego ikad, shvatićete da ono još uvek raste i tek nalazi svoje mesto u svetu. I njemu samom su ljute emocije strane i strašne.
Takođe, naučićete zašto vaše dete oseća da ga niko ne razume, zašto voli stvari koje voli i zašto se bori tako jako.

Empatija ne zaustavlja tantrume uvek…

ponekad ih samo učini gorim. Naime, onda kada prihvatimo dečija osećanja, kada im damo slobodu da ih izraze, ona to doslovno primene i izražavanje emocija postane eksplozivno i neočekivano glasno. I to je dobra stvar! Dajte deci mogućnost da ispolje osećanja bez restrikcija i osude, i šansu da sasvim osete osećanja i da se zaleče. Time gradite iskreni odnos, koji će se višestruko isplatiti kako deca odrastaju.

Empatija stvara empatiju
Ono što je zanimljivo jeste da empatija koju počnemo da primenjujemo na dete, rađa empatiju i za druge životne aspekte i druge ljude. Takođe, ovaj značajan životni eksperiment nam je pokazao da svaka frustracija počinje lakše da se preživljava uz empatiju.
Znate one radoznale momente naše dece kada postave million i jedno pitanje u roku od tri minuta, i u kojima vi proključate? To se sa velikom dozom empatije neće desiti, jer ćete uz nju shvatiti da je često (dosadna) radoznalost zapravo sjajna stvar. Videćete da je empatija kao mišić, i stvar je napretka, upornosti i dosledne vežbe.

Vreme je ključ

Emaptija je proces, treba joj vremena i potrebno je strpljenje kako bi se ustalila u naše živote. Niko ne kaže da je proces lak, jer je u pitanju brisanje starih navika, a uvođenje novih. Bitni su doslednost, upornost i vreme. Neće se promena desiti preko noći, već ćete korak po korak, dan po dan, učiti kako da se odnosite prema drugim ljudima i prema svojoj deci na empatičan način.

I dalje ćete gubiti strpljenje
Niko nije savršen, i dalje će se dešavati da u određenim momentima izgubite strpljenje. Ali, ako naučite nešto od praktikovanja empatije to će biti da jasno vidite i prepoznate osećanja, a zatim i da pokušate da se udaljite od njih kako biste što realnije i objektivnije sagledali situaciju. Takođe, sa empatijom dolazi i iskreno izražavanje izvinjenja.

Deci je potrebno razumevanje, bez osećaja krivice i frustracije.

Nemojte misliti da će velika količina empatije zaštititi decu od svih životnih problema, ili teških emotivnih stanja, niti da će biti prezaštićeni. Oni će znati da uvek, bez obzira na problem, imaju sistem podrške i razumevanja.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs