Zašto roditelji žure da im dete prohoda?

Znakovi pre hodanja

Roditelji bi trebalo da znaju da je beba spremna za prohodavanje u momentu kada počne pri okretanju da pravi još neke pokrete. O ovome ih obično obavesti pedijatar na kontrolama. Faze ovog složenog pokreta jesu kada se beba nalazi na boku sa podignutom glavom u vazduhu. Tada joj je oslonac rame i opružena noga, a to zapravo odgovara osloncu pri hodu. Takođe gornja ruka je pružena ka drugoj strani, gornja noga savijena kao da se kreće u napred, tako da izgleda kao da dete korača. U osmom mesecu beba nauči da se sa stomaka okreće na leđa, čime uvežbava automatizam koračanja. U isto vreme se kroz okretanje sa leđa na stomak i obratno angažuju svi mišići koji se kasnije koriste u hodu. Znači, tek kada u ležećem položaju savlada sve elemente koji su neophodni za uspravan stav beba će početi da se podiže.

Posledice ranog prohodavanja

Čim se beba rodi, roditelji razmišljaju o tome kako će biti lepo kad prohoda. Zato mnogi roditelji često izgovaraju rečenicu “Jedva čekam da moje dete prohoda” Iz ove svoje preterane želje, čine sve kako bi se to što pre desilo. U prohodavanju im pomažu bake, deke, komšiluk, a potkrepljuju ih tvrdnjama kako su oni sami prohodali rano, mnogo pre prvog rođendana. Iz silne želje da im deca što pre prohodaju, često kupuju hodalicu odnosno dubak sa točkićima.

Međutim reč je o pomagalu koja ne samo da neće pomoći da dete prohoda već može i negativno da utiče na detetov psihomotorni razvoj. Ukoliko dete nije spremno ni fizički ni psihički, postavljanje u uspravan položaj može biti opasno. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju. Umesto kostiju bebe imaju mekanu hrskavicu i mišiće koji se tek formiraju, a ukoliko se dete forsira da stoji ili hoda dolazi do oštećenja i krivljenja nogu. Kao posledica javlja se i deformitet stopala i kolena, dok se pod težinom tela potkolenice krive, a to dovodi do deformiteta kičmenog stuba.

Posledice kod dece zbog korišćenja dupka

Upotrebom hodalice, kaiševa ili skakalice roditelji često nesvesno lišavaju decu da prirodnim putem prođu sve prirodne prosece prohodavanja. Deca koja uče da hodaju pomoću dupka, kada prohodaju često su nesigurna i padaju zbog gubitka ravnoteže. Takođe kada padnu imaju problem pri ustajanju. Ukoliko su preskočili fazu puzanja problem često nastaje kada prohodaju, te zapinju o ivičnjake i pragove i najčešće padaju na glavu jer nisu naučila da se dočekaju na ruke.

Istraživanja u Americi su pokazala da su deca koja su se igrala sa igračkama u dubku, kasnije progovorila, bila su trapavija u odnosu na decu koja ga nisu koristila.

Kada bi dete trebalo da prohoda?

Na ovo pitanje niko ne može da vam da odgovor. I zato ne slušajte druge mame u savetovalištima za bebe, parkićima kada vam pričaju da je njihovo dete prohodalo sa nepunih sedam meseci. Lekari kažu da se prohodavanje najčešće dešava između 14 i 16 meseca, sa tolerancijom i do četiri meseca. To znači da je sasvim uredu ako dete počne samostalno da hoda sa deset meseci, a takođe ne bi trebalo da paničite ako je vaše dete prohoda tek u 21 mesecu.
I zato trebalo bi da znate da svako dete ima svoj ritam motoričkog sazrevanja koji treba ispoštovati i pomoći mu da savlada sve faze razvoja motorike. Vaše dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve elemente koji postoje pri samostalnom progodavanju, od uspravljanja iz klečećeg položaja, hodanja uz pridržavanje, hodanja noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanja bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine i na kraju ravnotežom napred-nazad.

Bebac će polako smanjivati površinu oslonca, a gegajući hod će polako da se izgubi. Tada dete počinje da spušta ruke na dole i sve više hoda kao odrasli. Kada dete prohoda, trebalo bi izbegavati kažu stručnjaci, ono što roditelji često rade, a to je držanje ruku (celo dete je u vazduhu) podignute visoko u vazduhu. Ovo veoma remeti normalan hod, a može dovesti do istegnuća zglobova ramena i laktova kod deteta. Osim toga neretko roditelje koji to rade zabole leđa od podizanja tereta.

Koliko roditelji znaju o prohodavanju dece?

Stručnjaci upozoravaju da roditelji uglavnom nisu upoznati sa normalnim razvojem motorike deteta, pa često greše tako što decu dovode u položaje za koje oni nisu još spremni. Zato je neophodno da se posavetujete sa izabranim pedijatrom ili fizijatrom koji će vas kroz vežbice za dete uputiti u pravilan motorni razvoj.