Istine i zablude: Davanje antibiotika deci sa virusnim infekcijama
Nedvosmisleno je jasno da antibiotici NE mogu izlečiti virusne infekcije! Žalosna je činjenica da deca (ovo važi i za odrasle) često NEPOTREBNO dobijaju antibiotike – iako se radi o jasnim virusnim infekcijama!
To je jedan, ako ne i najvažniji, vid nepravilne primene antibiotika, ali i glavni uzrok rastuće otpornosti (rezistentnije) bakterija na antibiotike. Svedoci smo pojave „superbakterija“ koje NE MOŽEMO pobediti ni jednim poznatim antibiotikom, ali i sve većeg broja „običnih“ bakterija koje više ne reaguju na standardne antibiotike, već traže primenu daleko jačih (i sa mnogo više neželjenih efekata) antibiotika, koji se moraju davati intravenski – u bolničkim uslovima.
Nažalost, sve više pacijenata umire zbog rastuće rezistencije na bakterije, a Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2050. godine godišnje biti deset miliona smrtnih ishoda upravo zbog rezistentnih bakterija!
Ne treba zaboraviti da antibiotici imaju i neželjena dejstva, a posebno treba naglasiti da se danas jasno znaju mehanizmi kako antibiotici SLABE detetov imuni odgovor! DA – nije greška, antibiotici SLABE imunološku sposobnost organizma da se bori sa infekcijama koje NISU bakterijske! A to je posebno izraženo kod dece koja često dobijaju antibiotike!
Mnogo toga se mora preduzeti da bi se ovo rešilo, a mi smo se odlučili da razbijemo najčešće zablude koje se gotovo svakodnevno javljaju, a vezane su za nepotrebnu – pogrešnu primenu antibiotskih sirupa (ili injekcija) kod dece sa virusnim infekcijama. Podelili smo ih u dve grupe zabluda: prve su vezane za povišenu temperaturu i respiratorne viruse, a druge za gušobolje i upale grla.
ANTIBIOTICI KOD POVIŠENE TEMPERATURE I RESPIRATORNIH VIRUSA
Čim je temperatura visoka – sigurno je bakterijska infekcija, da se što pre da antibiotik
Nije uvek tako!
Povišena telesna temperatura je jedan od znakova infekcije, ali ne ukazuje na vrstu uzročnika koji je infekciju izazvao. Lekari vole da kažu da je visoka temperatura nespecifičan pokazatelj, što znači da samo znamo da je dete u problemu, ali ne i zašto je temperatura visoka. Visoka temperatura obično ide iz infekcije, ali i bolesti koje nisu infekcije, a prati ih visoka telesna temperatura. Kada govorimo i infektivnim oboljenjima, kod dece su virusi veoma čest uzrok visoke temperature, a oni se NE LEČE antibioticima! Primer je aktuelni grip, a nažalost i epidemija malih boginja.
Pregled deteta, uz pomoć rutinskih analiza (krvna slika, CRP i pregled mokraće) brzo rešava dijagnostičku dilemu, pa kada se ustanovi da se radi o virusnoj infekciji – NE DAJE se antibiotik, bez obzira na visinu temperature! Dakle, NE treba ODMAH davati antibiotik samo zato što dete ima visoku temperaturu!
Dete je imalo febrilne konvulzije – „fras“, pa je zato najbolje već pri sledećoj pojavi povišene temperature odmah dati antibiotik – za svaki slučaj.
Potpuno pogrešno!
Febrilne konvulzije se javljaju NE zbog neke posebne bakterijske ili virusne infekcije, već zbog posebne reakcije deteta (koje ima predispoziciju – sklonost ka „frasu“) na visoku temperaturu!
Zato je najvažnije OBARATI temperaturu (lekovima – antipireticima uz rashlađivanje deteta), a dok se ne utvrdi uzrok visoke temperature, NE TREBA „napamet“ započinjati antibiotsku terapiju! Antibiotik nije antipiretik – lek kojim se obara povišena temperatura, dakle antibiotikom se NE obara visoka temperatura!
Dete ima jaku virusnu infekciju, dijagnoza je potvrđena i krvnom slikom u kojoj su leukociti na donjoj granici. Već pet dana ima visoku temperaturu da se ipak krene sa antibiotikom – da se spreči širenje virusa i komplikacije!
Ovo nikako ne treba raditi!
Ne može se sprečiti širenje virusa antibiotikom. Razlog je prost – antibiotici ubijaju bakterije, ali ne i viruse, pa ni virus gripa. To što dete ima pet dana temperaturu je TIPIČNO za aktuelni grip! Visoka temperatura obično traje sedam dana.
Činjenica je da se kod gripa ponekad mogu očekivati komplikacije koje se leče antibiotikom, ali se to ne radi unapred!
Prvo, može dete proći i bez komplikacija, a drugo, ako se dese “pod antibiotikom” u obavezi smo da u terapiju uključimo drugi “jači” (šireg spektra) koji je često u formi injekcija. Zato odluku o eventualnoj antibiotskoj terapiji donosi pedijatar – posle pregleda deteta!
Izvor: mojpedijatar.co.rs