Kakav ste uzor svojo deci?

Kakav ste uzor svojo deci?

Ima li vaše dete uzore? Zašto su mu baš te osobe uzori? Da li ste zadovoljni njegovim izborom uzora?

Većina roditelja ne zna odgovore na ova pitanja. Oni, zapravo, ne poznaju svoju decu. Još su više zbunjeni kada tim roditeljima postavite pitanje: Zašto vašem detetu uzor niste vi?

U prvim godinama života deca svoje roditelje najpre vide kao idole, jer upravo oni zadovoljavaju sve njegove potrebe (hranjenje, vreme spavanja, kupanja…) Odrastanjem i sticanjem novih iskustava, dete shvata da roditelji nisu super heroji već pogrešiva ljudska bića, odnosno,“samo” mama i “samo” tata. Međutim, to još uvek ne znači da će svom detetu postati uzori. Naime, uzorima postaju oni roditelji koji su:

Zadovoljni svojim životom. Važnije od toga koliko zarađujete ili koliko imate uspešnu karijeru ili visok životni stanadard je koliko ste zadovoljni svojim životom. Taj vaš osećaj zadovoljstva i detetu će poslužiti kao model.

Dobar lični primer. Budite dobar model za kopiranje. Ono što govorite mora biti u skladu sa onim što radite. Na primer, ako uporno govorite detetu da mora da sredi svoju sobu a istovremeno je vaš sto pretrpan papirima, ili da ono mora da čita školsku lektiru dok vi sve vreme provodite pred TV ekranom – vaši zahtevi neće dopreti do njega. Deca mnogo bolje uče iz vašeg ponašanja nego iz vaših reči. Ukoliko govorite jedno, a ponašate se na drugi način, dete će nepogrešivo znati čemu treba dati prednost i kopiraće vaše ponašanje a ne reči.

Vršnjaci. Neretko, roditelji misle da je uticaj vršnjaka veći od njihovog, roditeljskog. Zaboravljaju da će deca i svoje drugare birati u zavisnosti od zdrave osnove koju su oni uspostavili. Ipak, svako ko ima bilo kakav uticaj na vaše dete pruža mu osećanje otvaranja vrata nekog, za dete, nepozatog i primamljivog sveta. Zato, kada razgovarate sa detetom o njegovim prijateljima, razmislite i koja se to vrata, pred njim, upravo otvaraju. Ako se protivite nekom druženju, uvek insistirajte da niste protiv samog deteta već UTICAJA koji to dete ima na vaše. Posebno budite oprezni kada se vaše dete druži sa onima koji najčešće iniciraju nestašluke, odbijaju razgovor sa vama ili su suviše dominantni u odnosu na njega. To mogu biti upozoravajući znaci. Sa druge strane, ako neki drug izlgeda neuredno, stanuje daleko, roditelji su mu razvedni, nema odlične ocene… to ne mora značiti da je on loš izbor za druga ili uzora za vaše dete.

Jedan od izazova roditeljstva novog doba jeste što su roditelji prezauzeti pa su deca prepuštena novim tehnologijama kroz koje im je mnogo toga dostupno. Kada dete ne pronalazi uzore u svom najbližem okruženju, okreće se virtuelnom svetu. Tamo mu se nude različite predstave o pevačima, glumcima, sportistima. Mladi ne razlikuju imidž od stvarne osobe, pa tako veruju da su popularne osobe onakve kako su im predstavljene – idealne osobe sa idealnim životima. Lako se “zaljubljuju” u te predstave a ideja o takvom životu je utoliko više primamljiva, ukoliko dete više odrasta gledajući svoje roditelje u večitoj trci za egzistencijom.

Mediji. Jeste li sigurni da znate šta od sadržaja u virtuelnom svetu, vaše dete prati? Koji su mu omiljeni crtani filmovi, koje najdraže računarske igrice? Nemojte misliti da na sadržaje koje dete “upija” ne možete uticati. Možete i morate. Od vas se ne očekuje da zabranite detetu da ih prati ili da ga u potpunosti izolujete od njihovog uticaja. Naime, potpuna izolacija znači da uskraćivanje za brojne dobrobiti koje, pre svega, internet može da mu ponudi. Ali, sigurno je da upravo od vas zavisi DOZIRANJE medija i KONTROLA SADRŽAJA koje oni detetu pružaju.

Uzori nekada. Pre nekoliko decenija kao pozitivne i poželjne osobine izdvajane su snaga ličnosti, kreativnost, upornost, humanost, intelektualne sposobnosti. Ove osobine krasile su i one koji su se nalazili na vrhu lista uzora. 70-ih i 80-ih godina deca su kao svoje uzore pominjale J.B.Tita, N. Teslu, a od stranih lilčnosti na listama i naše dece nalazili su se Travolta, M.Monro, Brus Li. Međutim, 90-tih godina počinju da se izdvajaju određene istorijske ličnosti (Kralj Nikola, Marko Kraljević, Karađorđe) ali i tzv.„novokomponovani biznismeni“, kako se to tada zvalo. Od tada pa do danas uzori se stalno menjaju, uglavnom pod velikim uticajem medija. Postepeno, kod mladih se razvijala materijalističko-hedonistička orijentacija, odnosno želja za što luksuznijem životom bez naročitog napora. Medijske zvezde postaju ikone savremenog doba a kao uzore srednjoškolci su najčešće pominjali osobe sa estrade ili sa ivice zakona.

Uzori danas. Iako roditelji veruju da su danas najčešći uzori deci one osobe koje kao glavne karakteristike imaju moć, slavu, popularnost, bogatstvo… to nije tako. Zahvaljujući sportistima, a pre svega, Novaku Đokoviću, deca sve više prepoznaju “prave” vrednosti. Odnosno, ako su raniji uzori bili više medijski poznate osobe koji su do novca, uspeha i moći došli “preko noći”, današnji uzori, bez obzira da li se radi o sportistima, naučnicima ili umetnicima – šalju snažnu poruku da se uspeh može i mora postići kontinuiranim radom.

Iskoristite trend i činjenicu da se vrednosti stabilizuju, mladi sve više prepoznaju stvarne a ne lažne autoritete, i upravo, njih biraju za svoje uzore.

Šta možete da učinite da povratite “prave vrednosti” a time i “prave uzore” vašem detetu?

Dozirajte vreme koje provodi uz elektronske medije i kontrolišite sadržaje koje tamo prati

Razovarajte o medijski poznatim osobama i koje vrednosti oni zastupaju. Podržite detetov izbor uzora kada je to sportista, naučnik ili nekoga ko postiže rezultate svojim radom ili talentom, jer su to vrednosti koje želite da negujete.

Budite dobar primer. Svako pravilo koje želite da usvoji dete, najpre vi svojim ponašanjem prezentujte.

Važno je da znate i kako dete provodi svoje slobodno vreme. Vi, sa svoje strane, osmislite zajedničko vreme tako da mu pružite kvalitetne porodične vrednosti. Odgledajte zajedno neki film, pročitajte priču, pogledajte porodične fotografije.

Preuzmite odgovornost. Možda sada niste svesni koliki je vaš uticaj na dete, ali potpuno je izvesno da će vam se upravo taj uticaj vratiti. Sve dok koristite rečenice: “Drugo sam ja “(u prevodu: “meni se može a tebi ne dozvoljavam”, rizikujete da jednog dana vaše dete ima upravo identično ponašanje, i da na neko vaše pitanje, na primer: “Kako možeš?” odgovori baš kako je naučilo: “Drugo sam ja”. Izbegnite ovaj bumerang tako što ćete preuzeti odgovornost za njihovo odrastanje, i već sada početi da mislite o primeru koji dajete svojoj deci, i o njihovoj potrebi da kopiraju one koji su im najbliži, tj. upravo vas.

Jelena Holcer, dipl.pedagog