Depresivne mame, depresivna deca
Najnovija američka istraživanja pokazala su da je lečenje depresije kod majki najbolja prevencija da deca takođe ne počnu da pate od depresije, ali i poremećaja sna i anksioznosti, što predstavlja provokativno otkriće sa potencijalno velikim značajem za javno zdravlje.
Iako je reč o prvim studijama, naučnici rezultate ocenjuju kao ubedljive jer pokazuju koliko je važno zdravstveno stanje i raspoloženje roditelja u razvoju deteta.
“Reč je o dramatično važnom otkriću”, ocenili su profesori psihijatrije na Medicinskom fakultetu jugozapadnog Teksasa.
Depresija je najčešće porodično oboljenje i poseduje snažnu genetsku komponentu ali je faktori u okruženju mogu pojačati do stepena kad je potrebno intenzivnije lečenje. Rezultati istraživanja pokazuju da depresiju kod dece depresivnih majki najčešće izaziva pa i pojačava upravo njeno ponašanje, utvrdila je ekipa psihijatara sa Instituta za psihijatriju njujorškog Univerziteta Kolumbija.
Efikasno i uspešno lečenje majke može dramatično doprineti da deca izbegnu potrebu za lečenje antidepresantima. Po mišljenju lekara, lečenje depresivnih roditelja, posebno majki, mora se obavljati uporno i energično. To je važno koliko za njih toliko i za njihovu decu.
Rezultati istraživanja, čije je delove preneo časopis Nju sajentist, objavljeni su u Časopisu američke lekarske komore, a obuhvatili su 114 depresivnih žena posle tromesečnog lečenja. Od 114 dece, starosti između 11 i 12 godina, kod 68 nisu ustanovljena bilo kakva psihijatrijska oboljenja od trenutka kad su njihove majke počele intenzivno lečenje. Kod 38 žena ustanovljena je potpuna remisija od depresije za vreme lečenja, uglavnom antidepresantom “celexa”.
Kad je reč o deci sa psihijatrijskim problemima, remisija je zabeležena kod 33 odsto tri meseca posle lečenja koje je donelo oporavak njihovih majki prema 12 odsto među decom kod čijih majki nije zabeleženo poboljšanje stanja.
U studiji su iznete i neke činjenice o depresiji i ženama:
– depresija pogađa više od 19 miliona odraslih Amerikanaca od čega 12 miliona žena;
– u poređenju s muškarcima, žene su suočene s dvostrukim rizikom da kod njih bude dijagnosticirana klinička depresija;
– depresija se mnogo češće javlja kod žena u njihovom najplodnijem periodu, između 25. i 44. godine života;
– depresija kod žena obuhvata i takozvanu postporođajnu depresiju koja pogađa između 10 i 15 odsto svih prvorotki;
– konačno, kod manje od polovine žena koje pate od depresije neophodno je lečenje.