Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece?

Emocionalna inteligencija odnosi se na ljudske sposobnosti da shvate, identifikuju, razumeju, i uspešno upravljaju svojim i drugim emocijama. Biti emocionalno inteligentan znači biti sposoban da efektivno upravljamo nama i našim odnosima.

EQ obuhvata četiri vrste sposobnosti koje su poređane prema složenosti psihičkih procesa koje uključuju, od jednostavnijih (zapažanje i izražavanje emocija) do složenih (svesnost, refleksivnost i regulacija emocija):

A nivo: Percepcija, procena i izražavanje emocija:
sposobnost zapažanja emocija u nečijem fizičkom stanju, osećanjima i mišljenju
sposobnost zapažanja emocija kod drugih osoba, u umetničkim delima ili slično, kroz jezik, zvuk, pojavnost i ponašanje
sposobnost preciznog izražavanja emocija, kao i izražavanje potreba povezanih s tim osećanjima
sposobnost razlikovanja tačnog od neadekvatnog, odnosno iskrenog od lažnog u izražavanju emocija

B nivo: Emocionalna facilitacija mišljenja
emocije određuju redosled mišljenja tako da usmeravaju pažnju na važne informacije
emocije su dovoljno jasne i dostupne, pa pomažu prosuđivanju i pamćenju događaja koji su u vezi sa različitim osećanjima
različiti pogledi na stvari menjaju emocionalna stanja podržavajući mogućnost procene iste situacije sa različitih strana
emocionalna stanja olakšavaju pristupe specifičnim problemima: tako sreća olakšava induktivno mišljenje i kreativnost

C nivo: Razumevanje i analiza emocija: upotreba emocionalnih znanja
sposobnost imenovanja emocija i prepoznavanje odnosa između reči i samih emocija (kao npr. sviđati se i voleti)
sposobnost interpretiranja značenja koja emocije prenose ( npr. da je tuga povezana sa nekim gubitkom)
sposobnost razumevanja složenih mnogostrukih osećanja ( kao npr. istovremeni osećaj ljubavi i mržnje)
sposobnost prepoznavanja verovatnih prelaza između emocija-prelaz iz ljutnje u sram

D nivo: Refleksivna regulacija emocija u promociji emocionalnog i intelektualnog razvoja
sposobnost otvorenosti za osećanja-za ona prijatna kao i za ona neprijatna
sposobnost refleksivnog uživljavanja ili odvajanja od emocija zavisno od procene korisnosti
sposobnost refleksivnog praćenja emocija u odnosu na sebe i druge kao i koliko su tipične, jasne, uticajne ili odmerene
sposobnost upravljanja svojim i tuđim emocijama ublažavajući neugodne i pojačavajući ugodne emocije

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece?
Imenujte osećanja
Naučite da prepoznate emocije koje osećate vi, ali i dete i imenujte ih, bez skrivanja određenih emocija koje su okarakterisanje kao negativne – ljutnja, bes, agresija

Pružite model ponašanja osobe koji preduzima odgovornost za svoje emocije
Prepoznajte ono što osećate i pokušajte da razumete zbog čega to osećate. Ponekad je veoma teško priznati da smo, na primer, besni jer su okolnosti takve da ta emocija “nije poželjna” ili nam je neprijatno što se tako osećamo. Ali, ako ignorišemo osećanja, ona neće nestati, samo će nas iznenaditi kada na to ne budemo pripremljeni.

Razgovarajte o emocijama
Pitajte dete kako se oseća i gde u telu oseća u emociju. Iskoristite crtež i bojanke kako biste bolje razumeli detetova osećanja i razloge koji su doveli do te emocije

Čitajte
Danas nam je dostupno dovoljan broj slikovnica koje pričaju o različitim emocionalnim stanjima, iskoristite priče koje su primerene detetovom uzrastu kako bi pokazali da ono nije jedino koje se tako oseća.

Probleme sagledajte u celosti
Važno je shvatiti da neke probleme ne posmatramo kao katastrofalne. Vrlo često, određena stvar deluje katastrofalno u određenom momentu, dok već sutra ili za neko vreme ona prestaje da ima jednaku važnost, a vrlo često se njena važnost i potpuno gubi. Dakle, pokušajte da umanjite ili čak iskorenite impulsivnost u svom ponašanju i naučite da ,,izbrojite do deset“ .

Sve emocije su dozvoljene na svim uzrastima. Ne zaboravite da i dete koliko god da je malo ima pravo da oseća isto što osećamo i mi, samo da oni ne mogu da se izbore sa svojim “velikim” osećanjima na način kao što mogu odrasli jer njihov mozak nije još dovoljno razvijen za tu funkciju.

Ukoliko već niste, preporučujem da pogledate crtani film “U mojoj glavi”, eng. “Inside out” koji na jako dobar način priča priču o osećanjima i do čega može doći kada se neka od njih ignorišu.

izvor:najboljamamanasvetu.com