Kako deci olakšati izolaciju tokom epidemije?

Trenutna epidemiološka situacija sa kojom se čitav svet suočava kod velikog broja ljudi izaziva osećaj straha, strepnje, povišene anksioznosti, bespomoćnosti.
Samim tim što je došlo do obustave odlaska u vrtić, na nastavu i što su izlasci iz kuće svedeni na minimum, i deci je jasno da se nešto nesvakidašnje dešava. Jedna od osnovnih roditeljskih funkcija jeste briga i zaštita dece. Različite informacije do kojih dolazimo putem medija, od kojih su mnoge netačne pa čak i imaju cilj da provociraju paniku, dolaze i do dece. Stoga, osim od izlaganja rizičnim kontaktima potrebno je zaštititi ih i od prekomernog straha i brige. U nastavku teksta pročitajte kako im u tome možete pomoći.

Objasnite detetu trenutnu situaciju na što razumljiviji način. Nemojte polaziti od toga da dete ne razume šta se dešava, da ne treba da ga opterećujete i da treba da ga zaštitite od bilo kakvih informacija. Deca i od 3-4 godine mogu da naslute da nešto nije u redu, kao i da prepoznaju vaša osećanja – tugu, strah, zabrinutost, potištenost. Stoga, pružite im prave informacije i prilagodite ih njihovom uzrastu – što su deca manja, to više slikovitih metafora treba koristiti (možete i crtati) kako biste im objasnili šta su virusi, kako se prenose, šta izazivaju u telu. Pitajte ih kako se osećaju.

Objasnite im zašto je trenutno izolacija neophodna. S obzirom na to da je i proleće na pragu, svima nam izolacija teško pada. Međutim, lakše ćemo je podneti kada je shvatimo i prihvatimo kao deo samodiscipline, empatije i odgovornosti prema starijim osobama. Tako i detetu objasnite – da ono ne spada u kategoriju koja je životno ugrožena, da će, i ako se razboli kroz to proći kao i kroz prethodne prehlade, ali i da ne znajući može da bude nosilac virusa koji dalje može preneti bakama i dekama, a koji kod njih može stvoriti ozbiljnije zdravstvene probleme.

Ograničite izlaganje informacijama iz medija. Ukoliko primetite da dete postaje jako uznemireno dok gleda vesti ili čita članke o trenutnoj situaciji, ograničite vreme koje provodi izlažući se istim. Najbolje bi bilo da, recimo, samo jednom do dva puta dnevno svi zajedno gledate zvanične vesti i saopštenja, zatim da zajedno prokomentarišete dobijene informacije i date obrazloženja detetu za ono što ga brine. Takođe, trudite se da corona virus ne bude jedina tema o kojoj ćete razgovarati.

Održavanje rutine. Trudite se da motivišete dete da što više održava svoju postojeću rutinu – da ustaje ujutru kao da ide u školu i da ispoštuje školske obaveze za svaki predmet koje dobija od nastavnika (najbolje u ono vreme kad bi inače bilo u školi). To će sprečiti i da se izgubi radna navika, te da se dete ulenji i teško prilagodi obavezama kada ponovo krene u školu. Kada je lepo vreme, može recimo učiti na terasi. Takođe, dobro je da održava i fizičku aktivnost – ako ne ide na treninge predložite mu da pronađe na youtube-u predloge vežbi koje može da radi u kući ili u dvorištu. Možete mu se i pridružiti. Omogućite mu da održava kontakte sa drugarima, kao i sa svim članovima porodice koji ne žive sa vama putem video poziva. Takođe je značajno i ukoliko ste razvedeni da omogućite detetu da održava kontakt sa drugim roditeljem, makar na ovaj način.

Stavite detetu do znanja da vi brinete o njemu. Da bi dete osećalo sigurnost, potrebno je graditi i takvu atmosferu. Ono treba da zna da je zaštićeno, i da samo treba da bude dete čija je obaveza da poštuje opšte preporuke o higijeni i ostajanju kod kuće.

Upravljajte svojom anksioznošću i panikom na adekvatan način. Panika se prenosi i većom brzinom nego sam virus, i sama deca je lako ,,upijaju’’. Trudite se da pred detetom izbegavate, na primer, priču o tome kako su rafovi u prodavnicama prazni, kako niste obezbedili dovoljno zaliha, da nemate dovoljno ušteđevine da sve nabavite, i slično.

Budite dobar model svom detetu. I sami se pridržavajte svih uputstava i budite odgovorni prema sebi i svom okruženju. Kada preduzimate određene aktivnosti u tom smislu, dobro je da ih i verbalno obrazložite. Na primer: ,,Sada ću naprskati sve brave u kući sredstvom za dezinfekciju zato što ih svi dodirujemo, a virus se najlakše prenosi preko ruku. Zato je važno i da često peremo ruke.’’

Zajedničke aktivnosti. Trudite se da na što kvalitetniji način iskoristite zajedničko vreme koje sada imate na raspolaganju – svi ćete se bolje osećati. Ispunite ga društvenim igrama, filmovima i serijama koje već dugo želite da odgledate ali niste imali vremena, predložite detetu koju knjigu može da pročita pa diskutujte o njoj, obavljajte zajedno kućne poslove – čišćenje, kuvanje, uređivanje dvorišta, zalivanje cveća. Naravno, možete i u porodičnu šetnju (bez bliskih kontakata sa drugim ljudima!).

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs