Očevi u Srbiji mogu da koriste porodiljsko odusustvo tokom prve godine života bebe.

Iako očevi u Srbiji mogu da odsustvuju s posla radi nege deteta tokom prve godine bebinog života, većina njih to pravo ne koristi.

Dobrivoje Lale Erić iskoristio je ovu mogućnost sa oba deteta. Ubrzo nakon rođenja sina, njegova tadašnja supruga dobila je posao u inostranstvu i on je preuzeo brigu nad njim.

Priznaje da mu u početku nije bilo lako.

„Tek kada je ostavljen sam sa bebom, muškarac vidi šta to sve podrazumeva. S druge strane pošto je to retkost kod nas, svi žele da ti pomognu.“

Podrška porodice je bila velikodušna i direktna, mada kaže da je bio „predmet mnogih dobrih šala“.

Mama kod kuće s bebom, a tata radi
Njegova supruga Silvija Đurić kaže da su se za dobro pripremili kako će podeliti obaveze tokom porodiljskog odsustva.

Povratak na posao joj je bio neobičan, činilo joj se da dani traju predugo. Međutim, često bi suprug dovodio bebu tokom pauze za ručak da svi provedu malo vremena zajedno.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u 2017. godini, u proseku je 42.366 korisnika mesečno ostvarivalo pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada zbog nege deteta i radi posebne nege deteta.

Ministarstvo ne vodi evidenciju u odnosu na svojstvo korisnika – majka, otac, usvojitelj, staratelj ili hranitelj deteta – iako je evidentno da to pravo uglavnom koristi majka.

Na osnovu podataka dobijenih od ogranaka lokalne samouprave i ranije rađenih anketa, pretpostavlja se da u prošloj godini ovo pravo koristilo oko 300 očeva.

Očevi nisu ni informisani da im je ova mogućnost dostupna, a oni koji su upoznati često ne koriste ovo pravo iz kulturoloških razloga.

Borivoje Obradović je dobio kćerku pre šest meseci i upoznat se s mogućnošću porodiljskog odsustva za očeve. Objašnjava da je razlog nekorišćenja bolovanja praktične prirode.

„Ako mama doji, beba ne može bez nje barem prvih pet-šest meseci. A bez tate može“, kaže on i dodaje da mu ne bi bio problem da bude sam s detetom, ako bi morao.

Erić kaže da je od mnogih očeva dobijao tehnička pitanja kako ostvariti ovo pravo i organizovati porodični život.

Najneočekivanija je bila reakcija prijatelja Nemca, trenutno nastanjenog u Beogradu, a koji je „doslovce, onako malo nadobudno, rekao da je to poput ‘onih Skandinavaca gore’ s obzirom da upravo radi za firmu sa sedistem upravo u tim krajevima.“

Zdraviji i produktivniji očevi

Novinar i psiholog Miša Stoiljković već nekoliko godina vodi emisiju „Tata, ti si lud“ na Radiju Beograd u kojoj se bavi roditeljstvom iz ugla oca.

Podstaknut ličnim roditeljskim iskustvom, razgovara sa očevima kako su deca uticala na njihov život.

„Mnogi su promenili način na koji rade, radno vreme, produktivniji su, kreativniji, neki čak kažu da su i bolji ljudi.“

Mlađi ljudi su mnogo otvoreniji za tu temu, oni su spremniji da se bave roditeljstvom, kaže on.

Plaćeno porodiljsko odustvo za majke u Srbiji od 365 dana je među dužim u Evropi, a mogućnost koja se nudi očevima prati pozitivne trendove u zakonima zemalja Evropske unije.

Erić veruje da to pravo treba iskoristiti, jer dolazi do boljeg povezivanja s bebom. Pošto je bio s decom kada su učila da hodaju, za njega su to „neprocenjivi trenuci“.

Kako na poslu reaguju na tatino odsustvo
U Centru za promociju nauke, gde radi, ovo nije neobična pojava. Nekoliko očeva je koristilo odusustvo radi nege deteta.

Zaposleni u nekim stranim kompanijima u Srbiji koriste ovu mogućnost. Ninoslava Petrović iz kadrovske službe u Telenoru kaže da od ukupnog broja zaposlenih, njih 800, šest odsto su porodilje i svake godine u proseku 100 zaposlenih dobije decu.

U 2017. godini dvojica muškaraca su koristila pravo na odsustvo radi nege deteta. Petrović kaže da se u ovoj kompaniji ne pravi razlika da li bolovanje koristi muškarac ili žena, već da roditelji imaju ista prava.

Posle isteka bolovanja, roditelji zaposleni u Telenoru mogu da koriste klizno radno vreme kako bi se uskladili s radnim vremenom vrtića ili kako bi duže provodili vremena s decom, a nekad mogu da rade i od kuće.

Međutim, za širu primenu ovog zakonski garantovanog prava, neophodno je da se država više angažuje, smatra Stoiljković.

Jedan od načina je da se o ovoj temi priča u medijima, kao i da se zaposlenima u javnim institucijama objasni koje su prednosti porodiljskog odustva za muškarce.

On spominje primer Skandinavije, gde je sistem podrške roditeljima razrađen.

„To je način da se žene što pre vrate na posao, ali i njihov pogled na svet“, kaže on.

„Oni to rade decenijama i istraživanja su pokazala da veći angažman oca dovodi do smanjenja nasilja u porodici.“

Daleko od Skandinavije

Plaćeno odustvo za očeve nije praksa ni u svim zemljama Evropske unije. U Francuskoj je prošle godine pokrenuta peticija da 11 dana plaćenog odustva za očeve po rođenju deteta budu obavezni, dok ga sada neki očevi koriste, a neki ne.

Očevi u Italiji, Grčkoj, Malti i Holandiji mogu da koriste samo dva slobodna, plaćena dana, nakon rođenja deteta.

Skandinavske zemlje prednjače – u Norveškoj očevi mogu da koriste 46 nedelja s punom platom ili 56 nedelja sa 80 odsto plate.

U Švedskoj roditelji dobijaju odusustvo u trajanju od 12 meseci, od čega istovremeno bolovanje za oba roditelja je dva meseca, a ostatak mogu da podele. Očevi mogu da iskoriste odsustvo i da budu kod kuće šest meseci do detetove sedme godine.

Kada bi takva mogućnost postojala u Srbiji, Borivoje Obradović bi je rado iskoristio.

„Ideš na posao u pola devet, vratiš se u osam uveče – to bi bila prilika da te dete upozna.“

Pominje slučaj kolege koji kaže da decu gotovo nije ni viđao dok nisu krenula u školu i išla kasnije na spavanje.

Stoiljković kaže da je iskustvo skandinavskih zemalja pokazalo da je veće prisustvo oca u životu dece dobro za sve: žene mogu više da se posvete sebi i karijeri, deca su stabilnija, a muškarci više vode računa o sopstvenom zdravlju.

Silvija Đurić kaže da je dragoceno za dete da može da provede dosta vremena sa oba roditelja.

„Nije isto kada ste s bebom par sati i ceo dan. I tako par meseci,“ kaže ona.

Ona dodaje kako bi i danas isto izabrala.

„Svi poslovi koje radimo su teški, ali malo koji te ispunjava na ovaj način“, zaključuje Dobrivoje Lale Erić.

Izvor: BBC na srpskom

U dobrim ste odnosima s partnerom, ali sumnja u njegove očinske talente sprečava vas da okrenete novu stranicu u vezi? Ovo je deset karakteristika koje pokazuju da će muškarac biti odličan otac.

1. Pomaže po kući

Možda neće u svoj planer upisati usisavanje dnevnog boravka, no, ako na sebe preuzme pripremu večere, i pritom mu ništa ne zagori, pokazuje volju za pomaganjem u zajedničkom životu. Uz to, iskustvo u obavljanju takvih zadataka sigurno će dobro doći nakon što se dete rodi.

2. Dobar je pod pritiskom

Takav muškarac će sigurno moći da zbrine bebu u dva ujutro.

3. Prepoznaje zabavnu stranu života

Ovo pokazuje da će postati brižan tata koji će decu okruživati smehom, sigurnošću i veseljem.

4. Drži stvari pod kontrolom

Ako vaš partner štreberski prati plaćanje režija, vodi brigu da sva tehnika u kući radi besprekorno i nikad ne ide na put s nedovoljno goriva u rezervoaru, to su samo neki od znakova koji vam pokazuju da će i u očinstvu biti odgovoran.

5. Imao je psa

Ovo nije najvažniji faktor, no iskustvo u čišćenju za bićem za koje je emotivno vezan sigurno će mu dobro doći u očinskoj karijeri.

6. Brine se o vašim potrebama

Ako vaš partner pokazuje interes za vaše želje i ima nameru da ih ispuni unutar svojih mogućnosti, pokazuje požrtvovnost i spremnost ulaganja u vašu sreću. Tako će se sigurno ponašati i prema detetu.

7. Ne boji da vam se suprotstavi

Budite srećni što imate muškarca koji vas, pod cenu mira u kući, spremno vraća na zemlju. Ta će mu karakteristika biti preko potrebna kao ocu, s obzirom na to da ga čekaju slični sukobi s detetom (posebno u pubertetu).

8. Samostalan je

Iako ponekad izgleda kao da ne može bez vas, ustvari je samostalan i odgovoran muškarac koji vam ne živi pod skutama. Na njega se uvek možete osloniti kad dete dođe na svet, jer sigurno vas neće svakih pet minuta zvati da mu ponovite uputstva za presvlačenje pelene.

9. Ima veliko srce

Veliko je srce garancija zrelog i promišljenog muškarca, a uz njega je srećno detinjstvo podmlatka zagarantovano.

10. Želi da bude dobar otac

Možda nema nikakvog praktičnog iskustva s decom, no sama činjenica da želi da bude kvalitetan otac već je ogroman korak u pravom smeru. Jer ako zaista sanja o tome da ga deca vole, to će se na kraju i obistiniti. Kad ga jednom vidite kako se igra s vašim sinom ili ćerkom, rastopiće vam se srce.

izvor: N1

Rizik prerane smrti više je nego udvostručen kod samohranih očeva u odnosu na samohrane majke ili očeve koji su u braku, pokazala je kanadska studija objavljena u četvrtak.

"Naša studija naglašava da samohrani očevi imaju viši mortalitet i pokazuje potrebu javnozdravstvene politike koja bi doprinela identifikaciji i podrške tim muškarcima", rekla je glavna autorka studije Marija Čiu, stručnjakinja za javno zdravstvo na Univerzitetu u Torontu.

Objavljena u časopisu "The Lancet Public Health", studija je obuhvatila 40.500 osoba između 2000. i 2012. godine.

Kod 871 samohranog oca koji nema partnerku, stopa smrtnosti dosezala je 5,8 na hiljadu. To je više nego kod samohranih majki (1,7 na hiljadu) i očeva koji imaju partnerku (1,9 na hiljadu).

Samohranim očevima najviše prete karcinom i kardiovaskularne bolesti.

Uzročno-posledična veza nije sa sigurnošću potvrđena, ali naučnici sumnjaju na stres i "manje zdrav način života": neuravnoteženu prehranu, nedostatak telesne aktivnosti i konzumaciju alkohola.

Dodatno, oni ređe nego samohrane majke imaju društvo koje ih podržava ili pomoć u obrazovanju dece.

Izvor: B92

Partner pre prisustvovanja porođaju prolazi edukaciju i stiče znanja i veštine da bi na najbolji mogući način pomogao svojoj partnerki i bebi

U Švajcarskoj, u državnoj bolnici imate isti tretman kao i na privatnoj klinici. Budući otac može da bira da li želi da prisustvuje porođaju. Kada se beba rodi, bračni par sve prolazi tih dana zajedno nakon svih upustvava koje dobije od babice.

"Kada sam se porađala, moj suprug je bio na porođaju uz mene i to je ovde nekako uobičajeno iako on ima pravo da bira da li će da bude prisutan ili ne. Posle porođaja u bolnici sve objasne: kako kupaš bebu, oblačiš je, na šta sve treba da paziš... I sada delimo sve obaveze, jednom ga kupam ja, drugi put on“, priča za B92 majka sedmomesečne bebe Sanja R. koja sa svojim suprugom živi u Švajcarskoj.

Zajednički doživljaj trudnoće

Kako bi ispoljio svu svoju korisnost, u idealnim uslovima, partner pre prisustvovanja porođaju prolazi edukaciju i stiče znanja i veštine da bi na najbolji mogući način pomogao svojoj partnerki i bebi.

"Ta pomoć se sastoji pomaganja supruzi da na što pozitivniji način doživi iskustvo porođaja, smanjuje njen porođajni stres, redukuje joj doživljaj bola, smanjuje upotrebu lekova. Takođe se timski postiže veće opšte zadovoljstvo porodilje, doživljaj posedovanja kontrole tokom porođaja, većeg samopouzdanja i zadovoljavajuće komunikacije. Obostrani, istovremeni i zajednički doživljaj trudnoće i porođaja smatra se krucijalnim delom daljeg razvoja roditeljskih uloga", navodi dr Milosavljević.

U našoj zemlji je slučaj nešto drugačiji. Samo pojedine bolnice dozvoljavaju očevima da prisustvuju porođaju, dok druge podređuju sve isključivo majci. Čini se da se verovanje "ocu tu nije mesto" i danas neguje.

"Ja sam se porodila u KBC Zvezdara, tamo je očevima dozvoljeno da prisustvuju porođaju. Moj suprug je prisustvovao, ništa nismo platitli. Morao je da ima čist nalaz brisa grla i nosa da bi bio u sali. U Zvezdari je sjajno osoblje, uče porodilje da oblače bebu i vode računa o dojenju i pupku bebe, ali tate ne uče jer su porodilje tamo nekoliko dana i ne ulazi niko. Zato parovi u toku trudnoće mogu da idu u škole roditeljstva koje se organizuju u sklopu domovima zdravlja“, priča majka jednogodišnjaka Bojana B.

Babica Gordana Babić iz KBC “Dr Dragiša Mišović” ističe da nakon renoviranja bolnice nemaju uslova za prisustvo očeva i da o svemu informišu i obučavaju majke.

“Majke budu uz dete od samog porođaja uz apsolutno stalni naš nadzor i asistenciju. Kompletnu obuku imaju. Ono što mi pružamo je potpuno optimalno i sve drugo je suvišno. Toliko se bavimo mamama, trudimo se da ih sve naučimo, od dojenja, povoja, prepovijanja, brige oko pupčane ravni, mislim da pružamo maksimum i mislim da je potpuno suvišna ta priča otac na porođaju”, navodi Babićeva.

Činjenica je da se slika na zapadu čak i po ovom pitanju razlikuje od one u Srbiji. Ipak, pojedina istraživanja pokazala su da prisustvo oca na porođaju može loše da utiče na sam porođaj, ali i na kasniji odnos sa partnerom. U slučaju ova dva para, to se nije dogodilo.

"Meni je čak bilo lakše, jer sam znala da je tu, daje ti da piješ vodu, hladi te, diše sa tobom... On nije razočaran i nije ga to promenilo, čak ni u odnosu sa mnom. Sad sa zadovoljstvo priča o tome. Kaže - muškarci ne misle da je to tako teško“, ističe Sanja.

"Mi smo imali sreće, jer je sve kratko trajalo. Značilo mi je što je bio tu, iako nisam bila za to, jer nisam znača šta me čeka. Kažu doktori da utiče na seks, da se ljudi posle razilaze, nama stvarno nije uticao. Ivan kaže da to nije neki čin koji može da se svidi ili ne nego je poseban sam po sebi. Kod nas je sve brzo prošlo, pa je možda zbog toga osećaj drugačiji“, dodaje Bojana.

Pre sa kumom i rodbinom, nego u sali

"Očevi se, u našoj zemlji, sve češće pojavljuju sa idejom da prisustvuju porođaju, u procentima to bi bio između 5 i 10 odsto. Moramo istaći, da je, ipak, to i dalje delikatna sfera koju muškarci najviše vole da posmatraju 'sa distance' i da najradosniju vest sačekaju, sa kumom i rodbinom", smatra Pavlović.

Kakvo je mišljenje naših lekara?

Dejan V. Pavlović, ginekolog u GAK Narodni front, gde je prisustvo oca na porođaju dozvoljeno, ističe za B92 da ono ne može negativno da utiče na sam porođaj i da apsolutno važnu ulogu ima ginekolog, jer nije retkost da otac svoijim "sugestijama" dekoncentriše porodilju.

"Što se tiče njihovog kasnijeg odnosa, naravno da sam porođaj, osim što je najsvetiji čin, ima i svoje vizuelno dramatične segmente, ali uz adekvatno pripremljen par, porođaj bi trebalo samo da upotpuni harmoniju među mladim roditeljima, o čemu govore i sami roditelji nakon 'zajedničkog porođaja'", ističe Pavlović.

U najvećem broju slučajeva, oba partnera procenjuju da su poboljšali i unapredili svoj odnos nakon zajedničkog iskustva porođaja, naglašava doktorka Maja Milosavljević, šefica Kabineta za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje.

“Iz kulturoloških i socijalnih faktora zastupljenost partnera na porođaju nije podjednako učestala u svim delovima sveta. U našoj sredini prisustvo očeva porođaju je sve učestalije, ali još uvek nedovoljno rasprostranjeno. Iako se prisustvovanje porođaju smatra pozitivnim iskustvom u životu muškarca, ono može biti i visoko stresan događaj koji može ostaviti određene posledice”, priča Milosavljevićeva za B92.

“Ono što može predstavljati najveću traumu za muškarca, tokom porođaja, jeste prisustvovanje bolovima koje trpi partnerka, nemogućnost da joj on u tome pomogne, ali i razne medicinske procedure tokom porođaja, pa čak i samo prisustvo krvi. Ukoliko razviju simptome depresivnog poremećaja, to dalje može uticati na njihovu roditeljsku ulogu, ali i na partnerski odnos (sa učestalim konfliktima), kao i funkcionalnost celokupne porodice”, zaključuje Milosavljevićeva.

Izvor: B92.net

Srbiji su očevi retko uključeni i angažovani tokom trudnoće, porodjaja ili u direktnoj brizi o deci, bebama, izjavila je danas zamenica direktora kancelarije UNICEF-a Severine Leonradi, navodeći da je jedan od najboljih načina da se oblikuje budućnost deteta putem dobrog roditeljstva.

''Samo nešto više od 35 odsto očeva učestvuje u obrazovnim aktivnostima sa nešto starijom decom uzrasta od tri do pet godina, a romski očevi su još manje angažovani oko svoje dece. Manje od 20 odsto njih je angažovano i uključuje se u igru i aktivnosti učenja sa svojom decom'', rekla je Leonardi na skupu ''Jačanje uloge oca u nezi, odrastanju i vaspitanju deteta''.

Ona, međutim, upozorava, da očevi, baš kao i majke, mogu da daju svojoj deci najbolji početak, start u životu, kada obezbeđuju zdravlje, ishranu, zaštitu.... Navodeći da istraživanje pokazuje da najranije godine života predstavljaju kritičnu, jedinstvenu, priliku da se oblikuje razvoj mozga deca, ona je istakla da su zdravlje dece, njihova sreća, sposobnost da uče pa čak i njihova sposobnost ostvarivanja prihoda opredeljeni iskustvima u ranom detinjstvu. '

'Kada deca imaju pozitivnu interakciju sa roditeljima, a posebno sa očevima oni imaju bolje psihološko zdravlje, poštovanje i dugoročno zadovoljstvo'', rekla je Leonardi.

Ističe i da su očevi, koji su bliski sa svojom decom, srećiji nego očevi koji ne ostvaruju tu vezu. ''U UNICEF-u zajedno sa našim partnerima iz vlade i civilnog sektora želimo da pomognemo da se sruše barijere koje sprečavaju očeve da obezbede svojim bebama i deci okreženje u kome mogu uspešno da napreduju. Radimo na tome da se sve što znamo o roditeljstvu pretoči u politike i investicije koje pomožu porodicama da obezbede najbolji start u životu deci'', rekla je Leonardi.

Sociolog Dragan Stanojević rekao je da je zbog stvaranja novog modela roditeljstvo neophodno da se razmišlja i o novim modelima partnerstva koji moraju da budu demokratičniji i ravnopravniji na svakom nivou. Kako kaže, tamna strana je relativno nisko učestvovanje očeva u svakodnevnoj obavezi oko dece.

''Kada je dete malo, četvrtina očeva uopšte ne učestvuje u bilo kakvim obavezama, a kada učestvuje, najveći broj njih se decom bavi samo aktivnosti koje podrazumevaju igru i zabavu. Veoma mali broj se uključuje da obavlja svakodnevne, rutinske, poslove'', rekao je Stanojević.

Kako kaže, i kada dete odraste taj procenat ne raste značajno. Međutim, kako navodi, to ne znači da su svi ti očevi neodgovorni već praktikuju tradicionalno model očinstva koji podrazumeva materijano obezbeđenje porodice. On ističe i da je, kada se govori o očevima čija deca ne žive sa njima - razvedenim ili nevenčanim, stepen neodgovornosti visok. Kod razvedenih svega trećina očeva redovno plaća alimenaciju, a kada su u pitanju deca nevenčanih roditelja dve trećine očeva uopšte ne plaća alimenta, rekao je Stanojević.

Stanojević ističe da postoji i svetla strana jer istraživanja beleže da postoji konstatno povećanje učešća očeva u svim aktivnostima. Skup su organizovali udruženja ''Gnezdo'' i ''Roditelj'' uz podršku Kabineta ministra za demografiju i populacionu politiku, a povodom 18. juna - Međunarodnog dana očeva.

Izvor: B92

Sigurno ste makar jednom razmišljale o tome kako bi se vaša druga polovina snašla kao otac.

Jeste li ikada sanjali svog savršenog muškarca? Koji su njegovi kvaliteti? Ako vam je važno da vaš partner ima osobine koje pristoje odličnom budućem tati, možda ne bi bilo loše pripremiti se kako biste znali na šta da obratite pažnju.

Postoji puno znakova koje možda primećujete kod svog muškarca, a možda i ne, kada se radi o tome da li je dobar materijal za oca. Ako ste vi spremni na taj korak, bilo bi dobro da proučite koje osobine bi trebalo da ima vaša druga polovina,, a koje će vam reći kakav je njegov potencijal po pitanju roditeljstva.

Znakovi koji će vam ukazati da li je vaš partner spreman za to da bude nečiji roditelj:

Ako je stalno u kontaktu sa svojim unutrašnjim šmokljanom

Ako čovek može biti zabavan bez opravdavanja kada se radi o Igri prestolja, Ratovima Zvezda, italijanskim vinima ili fudbalu, to je znak da će jedan dan doći kući i, jednako uzbuđen, raspravljati o prednostima i slabostima svakog transformera ili će analizirati kompleksne odnose Sumrak Sage. Ta raznovrsnost i opuštenost ga čini dobrim materijalom za budućeg tatu.

Ništa mu se ne gadi
Dečja bljuvotina, mokraća, žućkasta slina koja miriše na kašaste mrkve... Šta god sad imenovali, on će sigurno biti prekriven time. Očinstvo nije za one slabog srca ili želudca. Čovek koji mirno može pobrisati radioaktivno-zeleni projektil kakice s obraza i nastaviti pevati 'Kad si sretan' je u prilično dobroj formi.

Nema problema s tim da kaže 'volim te', 'oprosti' ili kad je prikladno- ništa.
Nezreli muškarci žele biti u pravu. Zreli muškarci žele da ljudi, koje oni vole, budu srećni. To podrazumeva ukidanje mačizma, pretvaranja i straha od iskrenih osećaja. To takođe znači i da treba znati kada ćutati.

Ne mora biti u centru pažnje
Jedan od prvih izazova kad se porodica proširuje s dva na tri člana je što će prinova dobiti većinu pažnje u doglednoj budućnosti. Muškarci mogu biti zahtevni i ponekad će se teže prilagoditi tome da moraju deliti vašu pažnju (i telo) s nekim drugim. Čovek koji će normalno prihvatiti to da vam ne može u svakom trenutku biti na prvom mestu biće srećan budući otac.

Kralj je zabave
Dobar znak- može ga zabaviti bilo što. Loš znak- on je bio poznat po tome da uništava joystick svog Playstationa jer nije pobedio u igrici. Ako vas ponekad izvuče napolju po mraku da gledate pun mesec, njegov smisao za uzbuđenje i fasciniranost je baš onakav kakav bi trebao biti.

Bogat je, ali ne po pitanju novca
Muškarci znaju paničiti kada se radi o pružanju financijske sigurnosti njihovoj porodici, ali dobar tata zna da deca treba vaša prisutnost, ne darovi. Naravno, dobar tata je financijski odgovoran, ali on ne bi trebao meriti vlastitu vrednost po svojoj plati.

Jako je dobar u nečemu, bilo čemu
Nije bitno je li u pitanju popravak kuhinjskog ormarića ili umjetničko klizanje u parovima, dokle god on razumije što to znači biti loš u nečemu i boriti se kako bi postao dobar u tome. Rad, etika i strpljenje su ključni u učenju kako biti dobar roditelj.

Ima bliske prijatelje
Zovu li ga njegovi prijatelji kako bi od njega tražili savet, a ne samo kada trebaju nekoga za izlazak? Možete li zamisliti jednog od njegovih prijatelja, jednog dana, kako daje iskren savet vašoj kćerki? Ako je tako, to je jako dobar znak.

On iskreno želi postati otac
To možda zvuči očito, ali bili bi zaprepaščeni kada bi znali na što će sve čovek pristati ako njegov partner pita dovoljno često. To je u redu ako želite nekoga nagovoriti na naručivanje tajlandske hrane umesto pizze, ali to da imate dete s nekim ne bi trebao biti predmet nagovaranja. Ako je on uzbuđen zbog toga što će imati bebu u budućnosti, tada će sve biti dobro.

Izvor: klokanica.hr

Šta znači biti otac? Kako su očevi postupali prema deci u poslednjih 150 godina i kako se razvijao njihov sopstveni stav i stav društva prema očinstvu?

Jergen Lorencen je profesor rodnih studija i, kako sam kaže, jedini naučnik koji se bavi muškim studijama u Norveškoj, a možda i u Evropi.

I kod nas, u organizaciji Skandinavskog kutka, Lorencen je održao predavanje pod nazivom „Očevi kroz istoriju“. Ovo predavanje sadrži mnoga mala i velika iznenađenja i potvrde postojećih stavova o ulozi oca u porodici. Ono pruža dobru osnovu za razumevanje toga zašto su očevi danas takvi kakvi su i kako se uloga oca u porodici menjala kroz vekove.

Lorencen iznosi pretpostavku da su muškarci i žene u 19. veku u mnogim oblastima bili ravnopravniji,nego u 20. i dalje objašnjava kako tokom 20. veka dolazi do promene i otac se gotovo u potpunosti uklanja iz domaćinstva.

U svom predavanju on će objasniti zašto je kritičan prema idealizaciji 1pedesetih godina kao vremena stabilnosti i harmonije, zašto su mladići koji su odrastali sedamdesetih i osamdesetih godina emotivno distancirani, kao i u čemu je sličnost između očeva 19. veka i feministkinja iz sedamdesetih. On će takođe govoriti i op razvoju uloge oca u savremenom društvu, kao i o problematici modernih porodičnih rešenja, poput porodiljskog odsustva za muškarce.

Jergen Lorencen je profesor rodnih studija, predsednik Fondacije Heda (Hedda Foundation), kao i producent u kući Integral film AS. Lorencen je učestvovao u mnogim projektima u svojim stručnim oblastima. Priznat je kao jedan od najvažnijih naučnika koji se bave istaživanjem muškaraca i muževnosti na svetu. Mnogo je pisao o muškarcima i muževnosti za različite medije u Norveškoj i inostranstvu i, između ostalog, objavio sledeće knjige: Muževnost: pogled na muškarce u književnosti i filmu (2004.), Muškarci u nordijskim zemljama (2008.) i Istorija očeva u Norveškoj (2012.). Takođe je producirao nekoliko dokumentarnih filmova.

Koje odluke očevi žele da izbegnu po svaku cenu?

Zajedničko odlučivanje je važan deo roditeljstva, međutim ipak u nekim odlukama je bolje da mame budu glavne, a u nekima tate.

Budući očevi moraju mnogo važnih odluka da donesu tokom priprema za dolazak novog člana porodice. Mnogi prave liste potrebnih stvari koje im pomažu da se što bolje pripreme, ali jednostavno je nemoguće biti spreman na svaku situaciju i setiti se svega što je potrebno...

Tokom iščekivanja prinove očevi brinu o mnogo stvari, u kojima više ili manje uživaju, ali neke odluke pokušavaju po svaku cenu da izbegnu.

Izdvojili smo nekoliko najčešćih:

Odabir doktora ili bolnice – oni smatraju da oni nisu ti koji treba da se osećaju prijatno tokom pregleda, ispitivanja, porođaja, pa zašto bi onda ženi uopšte bilo važno šta oni misle?! Oni naravno žele sve najbolje, ali ne žele da budu odgovorni za donošenje ove odluke.

Dekorisanje sobe za bebu – svaki otac naravno želi da njegova beba ima lepu sobu, ali jedino o čemu zaista brine i šta mu je važno kada je reč o dekorisanju sobe je koliko sve to košta, kao i koliko će vremena biti potrebno da se sve namesti, okreči i slično.

Prirodan porođaj, epidural, carski rez... - Svaki otac potajno misli kako on ima važnu ulogu kada dođe trenutak za odlazak u porodilište. Međutim, koliko-toliko su svesni su činjenice kroz šta žena treba da prođe da bi na svet donela njihovog naslednika ili naslednicu, ali smatraju da ipak oni nisu dovoljno upućeni da mogu da pomognu mami da odluči na koji način će se poroditi.

Učesnik u magičnom trenutku rađanja – zaista su retki muškarci koji insistiraju, žele i oduševljeni su idejom da budu prisutni u porođajnoj sali tokom porođaja. Većina je ipak svesna činjenice da jednostavno to ne mogu da podnesu!

Očevi često mogu osećati nešto ili sve od ovoga:

• brinuti da će teže uspostaviti i razviti vezu s detetom;
• osetiti se neadekvatnim, misleći da se ništa što oni učine za svoje dete ne može uporediti sa majčinim grudima;
• mogu se ljutiti na bebu koja je došla između njih i mame;
• verovati da stoga što žene mogu dojiti, one imaju znanje i veštine koje ih čine prirodno boljim roditeljima.

Strategije za učestvovanje tata u hranjenju:

• dete mogu hraniti kašičicom, a kasnije i bočicom s majčinim mlekom;
• provoditi dosta vremena sa detetom u aktivnostima koje uključuju kontakt koža - koža. Menjati pelene, maziti se, uspavljivati i kupati dete;
• biti nezamenjiva podrška. Dojenje nije lak posao. Pedijatri danas misle da bi žena trebala pokušati dojiti najmanje godinu dana. Istraživanja su pokazala da što je partner veća podrška, žene duže doje i sigurnije su u svoje mogućnosti.

Očevi takođe često žele probati majčino mleko pa im ispunite i tu želju.

Želite ono najbolje za svoje dete. Želite mu pružiti sve i više nego što ste sami imali.

To je divno, ali kako uspeti?

Postali ste tata. Vaš svet okreće se oko nove bebe, a vi ste zbunjeni. Možda vam se uloga oca ne čini previše važna. Možda se čak osećate izgurani iz života majke svojeg deteta. No uloga oca u životu deteta važna je upravo toliko koliko i uloga majke. Biološki, majka je prva osoba koja detetu treba. Majka mu omogućuje opstanak dajući mu hranu i sebe (dete i majka bili su usko povezani devet meseci i tu vezu je teško nadokanditi). No kako dete raste, potreba za ocem postaje sve veća i otac ima sve važniju i ključniju ulogu.

Pitate se kako tu ulogu odigrati najbolje što možete. Dobar tata je pažljiv prema svim članovima porodice, nežan je prema majci svoje dece, ne sukobljava se s pred decom te se slažu pri načinu odgoja dece. Tata, kao i mama mora biti čvrsta i jaka osoba koja će bliskima pružiti oslonac i podršku. Takvi morate biti i naspram dece. Uvek prisutni, redovno spremni na igru i razgovor, strpljivi i dosledni. Tata mora biti strog, ali uvek pravedan - deca ga se ne smeju bojati već ga moraju poštovati.

Mora voleti bezuslovno i to mora znati pokazati. Takođe mora biti pozitivan, znati pohvaliti, nikad ne vređati. Kakav će otac uzor biti svojoj deci, takva će deca i postati, uverena kako je to pravi put. Budete li sve to pružali svojoj deci, steći ćete njihovo poverenje i poštovanje. Deca vrlo brzo nauče razlikovati dobro od lošeg i nećete se ni snaći, a ona će vas “pročitati”. Budete li im dobar uzor nastojaće se poistovetiti s vama, a kad čujete: “Kad odrastem, želim biti kao tata!” neće biti kraja vašoj sreći. Dobar tata sluša svoju decu srcem, a ne razumom. U pravom trenutku zna reći: “Ponosim se tobom!”, a kada deca znaju da se na vas mogu osloniti, svaka će se kriza lako prebroditi.

Dobar tata zna reći “Volim te”, zna pružiti gomilu nežnosti. Dobar tata je temelj svakog mladog života. Uz dobrog tatu rastu deca koja znaju da su voljena!

Autor: Andrea Hribar Livada