Carski rez ili prirodni porođaj: Kako način rođenja utiče na zdravlje beba

Nova studija otkriva kako porođaj utiče na stomačne bakterije beba i šta to može značiti za njihovo zdravlje.

Bebe rođene carskim rezom imaju dramatično različite bakterije u crevima od beba rođenih vaginalno, pokazuju rezultati najobimnije studije u ovoj oblasti.

Naučnici iz Velike Britanije kažu da prvi susret bebe sa mikrobima može da deluje kao "termostat" imunog sistema.

Upravo ove bakterije mogu da objasne to što bebe rođene carskim rezom imaju veće šanse da se kasnije u životu suoče sa zdravstvenim problemima.

Istraživači, međutim, naglašavaju da majke ne bi trebalo da mažu bebe vaginalnim tečnostima.

Koliko su važne bakterije u crevima?

Naša tela nisu u potpunosti ljudska - mi smo ekosistem i oko pola ćelija našeg tela čine mikrobi poput bakterija, virusa i gljivica.

Većina njih živi u našim crevima i zajedno čine mikrobiom.

Mikrobiom je povezan sa bolestima kao što su alergije, gojaznost, upalne bolesti creva, Parkinsonova bolest, pa čak i sa depresijom i autizmom. Ovaj ekosistem u našim crevima utiče i na to kako će na nas delovati lekovi protiv raka.

Nova studija Instituta Velkom Sanger, Londonskog univerzitetskog koledža i Univerziteta u Birmingemu otkrila je kako se mikrobiom formira kod beba nakon što napuste sterilnu matericu majke.

Tokom istraživanja, redovno su uzimani uzorci iz pelena gotovo 600 beba tokom prvog meseca života, a od nekih su uzimani i tokom cele prve godine.

Studija, objavljena u časopisu Priroda (Nature), pokazala je da su vaginalno rođene bebe najveći deo prvih bakterija dobile od majki.

Bebe rođene carskim rezom imale su visok nivo bolničkih mikroba poput bakterija Klebsiella i Pseudomonas.

"Ono što me je iznenadilo i uplašilo je količina bolničkih mikroba koja se pojavljivala kod ove dece", rekao je doktor Trevor Louli sa Instituta Velkom Sanger za BBC.

"One su činile i do 30 odsto njihovog mikrobioma.

"Ali uzbudljivo je što sada imamo neverovatnu količinu podataka na kojima možemo da gradimo i razmišljamo o tome kako pravilno uspostaviti ljudski ekosistem, počevši od rođenja."

Mikrobiom

Čoveka čini više mikroba nego ljudskih ćelija - ukoliko bismo izbrojali sve ćelije u našem telu, samo 43 odsto njih su ljudske
Ostatak je naš mikrobiom koji se sastoji od bakterija, virusa, gljivica i jednoćelijskih arheja
Ljudski genom - ceo set genetskih uputstava za čoveka - sastoji se od 20.000 uputstava koja se nazivaju genima
Ali dodajte sve gene u našem mikrobiomu i ta brojka se kreće između dva i 20 miliona mikrobnih gena
Naš mikrobiom je takođe poznat i kao naš "drugi genom"

Da li ovo utiče na zdravlje bebe?

Već je poznato da deca rođena carskim rezom imaju više šanse da obole od bolesti poput dijabetesa tipa 1, alergije i astme.

Loš imuni sistem - odbrana tela od infekcije - može da utiče na sva ova oboljenja.

Razlike između vaginalno rođenih beba i onih rođenih carskim rezom su se vremenom smanjivale i uveliko se izjednačile oko prvog rođendana.

Najzastupljenija ideja je da su prvi mikrobi koji se nastane u našim crevima, od presudne važnosti, kao i da upravo oni pomažu našem imunom sistemu da uoče razliku između prijatelja i neprijatelja.

"Hipoteza je da bi trenutak rođenja mogao biti neka vrsta ključnog trenutka u kom se imunološki sistem uspostavlja za budući život", kaže istraživač i doktor Najdžel Filds sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Tokom studije pod nazivom "Projekat biom beba", istraživači će nastaviti da prate bebe tokom odrastanja kako bi prikupili još podataka.

Kako možemo da izmenimo bebin mikrobiom?

Način na koje su bebe došle na svet, imao je najveći uticaj na formiranje mikrobioma beba. Međutim, uticaj je imalo i to da li su bebe primale antibiotike i da li su ih majke dojile.

Prethodna istraživanja u ovoj oblasti dovela su do toga da je postalo trend da majke trljaju vaginalnu tečnost po licu i ustima beba posle carskog reza.

Međutim, nova studija je pokazala da čak i vaginalno rođene bebe ne dobijaju više vaginalnih bakterija od beba rođenih carskim rezom.

Zapravo, bakterije koje su majke prenosile na bebe dolazile su zbog kontakta sa majčinim fekalijama tokom porođaja.

Istraživači kažu da mazanje vaginalnom tečnošću može izložiti bebu opasnim streptokokama iz grupe B.

U budućnosti bi bebe rođene carskim rezom mnoge da dobiju koktel dobrih bakterija odmah po rođenju.

"Ovo su mikrobi koji su nam posvećene i mi smo posvećeni njima", kaže doktor Louli.

"Moje glavno interesovanje je - koji mikrobi se prenose sa majke na dete? Ovo nije slučajan proces, ovi mikrobi su duboko povezani sa ljudima.

"To je ono što želimo da shvatimo - taj oblik bliskosti između majke i deteta."

Šta trudnice treba da rade?

Doktorka Alison Rajt, potpredsednica Kraljevskog koledža akušerista i ginekologa, rekla je da su rezultati revolucionarni, ali da ne bi trebalo da odvrate žene od carskog reza.

"U mnogim slučajevima carski rez je procedura koja spasava živote i može biti pravi izbor za ženu i njenu bebu.

"Tačna uloga mikrobioma kod novorođenčadi, kao i to koji faktori mogu da ga promene, još uvek nije zasigurno ustanovljena, tako da ne mislimo da bi ovo istraživanje trebalo da odvrati žene od carskog reza", kaže ona.

Izvor: BBC News na srpskom