Šta utiče na težinu vašeg deteta?

Kad postanete roditelj, vaša je najvažnija briga koliko ćete često hraniti bebu i koliko će ona dobijati na težini. Ako beba stalno dobija pomalo na težini, bićete uvereni da je ispravno hranite i da je beba zdrava. Pritom vrlo lako možete upasti u zamku da upoređujete svoju sa drugim bebama.

Mnoge mame mogu postati vrlo zabrinute ako njihova beba ne dobije na težini svake nedelje onoliko koliko se očekuje. Zato je važno zapamtiti da je svaka beba osoba za sebe i da treba gledati način na koji vaša beba dobija na težini i na koji raste.

Šta određuje težinu?

Ima mnogo razloga zbog kojih će se težina vaše bebe razlikovati od težine svih ostalih beba.

1. GENETIKA
Vaša je beba nasledila gene od vas i od svog oca, i oni igraju veliku ulogu u određivanju njene težine i visine. Dvoje sitnih i mršavih ljudi najčešće mogu očekivati da će imati sitnu bebu manje telesne težine, dok će visoki, snažno građeni roditelji najverovatnije imati težu i višu bebu. Metabolizam vaše bebe (koji je takođe određen rođenjem) takođe će odrediti hoće li vaša beba, kad poraste, moći jesti šta god poželi, a da se pritom ne udeblja, ili će morati paziti šta jede.

2. POL
Tabele rasta prema kojima se izračunava napredovanje deteta razlikuju se za dečake i devojčice jer i jedni i drugi dobiju na težini na drugačiji način i u drugačije vreme. Dečaci su najčešće teži i viši od devojčica istog doba. Devojčice koje su pri rođenju imale prosečnu težinu, za godinu dana dobiće u proseku oko 8,9 kg, dok će dečaci dobiti oko 10 kg.

3. RAST
Tabele rasta koje se kod nas upotrebljavaju, zasnivaju se na prosečnoj težini i visini beba bele rase.

Ako je beba npr. azijske rase, ona će najverovatnije biti manja i lakša od proseka beba bele rase, a bebe crne rase naginju da budu duže i teže. Prema tome će se odvijati i njihov rast.

Još neki uticaji

Ako se vaša beba rodila u predviđenom terminu, ali male težine, što je možda posledica problema sa posteljicom, ona može biti vrlo zahtevna i pohlepno jesti prvih nekoliko nedelja, kako bi nadoknadila težinu koju je trebala dobiti pre rođenja. Ako je biološki predviđeno da vaša beba bude veća, ona će vrlo brzo posle poroda dobijati na težini i visini.

1. Temperament
Na težinu vaše bebe takođe utiče i činjenica puže li vaša beba uokolo već sa šest meseci, ili je savršeno srećna ako samo sedi i igra se sa svojim igračkama, a već joj je deset meseci. Ako je vaša beba aktivna i mobilna, ona će trošiti kalorije mnogo brže nego beba koja mirno sedi na jednome mestu. Ali čim beba počne hodati, najčešće nestanu svi tragovi onih slatkih «buhtlica» na nogama.

2. Bolesti
Ako je u prvih nekoliko nedelja posle porođaja vaša beba bila bolesna, može usporeno dobijati, a ponekad čak i gubiti na težini. Isto tako, ako vaše dete pati od nekih problema pri hranjenju, npr. ima rascepljeno nepce, trebaće joj posebna briga i način ishrane.

Kako će rasti?
Najčešće se kao pravilo navodi da bi beba trebala udvostručiti svoju porođajnu težinu sa šest meseci, a udvostručiti sa godinu dana. To možda može biti tačno za bebe koje su prosečne po težini i visini, ali za one koje su mnogo teže, ili lakše, ne mora biti tačno. Malene bebe mogu udvostručiti svoju porođajnu težinu već u tri meseca, dok velikim i teškim bebama može trebati i više od godinu dana da utrostruče svoju težinu. Sve su bebe međusobno različite i treba gledati na način na koji dobijaju na težini kroz nekoliko nedelja i meseci. Zatim to treba uporediti sa bebinom dužinom i opsegom glave i tek tada videti razvija li se beba proporcionalno.

Previše uhranjene bebe
Gojaznost je problem u porastu, i kako raste procenat odraslih koji su gojazni, tako raste i procenat dece koja su teža nego što bi trebala biti. Ako vaša beba u dobu od dve i po godine ima preveliku težinu (prema tablicama težine i visine), onda naginje gojaznosti. Stručnjaci se slažu da gojazne bebe najčešće izrastu u debelu decu, koja zatim, kao odrasli, imaju problema sa težinom. Često i roditelji gojazne dece govore da su ta deca i kao bebe bila gojazna.

Ako mislite da bi i vaša beba mogla biti gojazna, provera i poređenje bebine težine i visine može upozoriti na problem. Ako beba dobija na težini mnogo brže nego što raste, možda gomila previše kalorija. Retko je taj problem vidljiv pre nego što beba počne jesti tvrdu hranu. Tada roditelji postanu preterano oduševljeni time što je beba počela jesti i zanemaruju na mleko koje bi trebalo imati najveću ulogu u bebinoj ishrani sve do prvog rođendana.

Ako ste zabrinuti da vaše dete postaje sve deblje, proverite količinu slatke hrane i pića koju dete pojede u toku danu i pokušajte to smanjiti. Smanjiti želju za slatkim dok je dete malo može značiti manje problema sa težinom posle. Dobra je ideja voditi dnevnik ishrane u koji se upisuje sve što dete pojede (i vrstu i količinu hrane) jer pruža mogućnost da se razmisli o tome šta dajete svojem detetu.

Neuhranjene bebe
Neke su bebe prirodno malene, ali dok dobijaju na težini i dok rastu nema razloga za zabrinutost. Ipak, ako beba gubi na težini, ili ako ne dobija na težini nekoliko meseci, treba svakako posetiti lekara.

Poremećaj rasta znači da beba kroz tri i više meseci gubi na težini, odbija jesti ili jede vrlo malo i ne dobija na visini. Uzroci poremećaja rasta mogu, ali ne moraju biti organske prirode. Organski uzroci povezani su sa fizičkom bolešću, kao što su npr. bolesti srca ili bubrega, alergije na hranu, ne podnošenje glutena u hrani i sl. Neorganski se uzroci odnose i rezultat su slabe i nedovoljne ishrane bebe u odnosu na njene potrebe. U tom slučaju treba se obratiti pedijatru i lekaru, koji će pronaći problem i predložiti promene u načinu bebine ishrane koje treba sprovesti.

Saveti o ishrani
Bebe imaju vrlo malen želudac, a imaju potrebu za srazmerno velikim brojem kalorija – tokom prve godine 50% potrebnih kalorija moraju dobiti iz izvora masti. Majčino mleko i adaptirano mleko imaju visok procenat masnoća, i često se problemi u ishrani beba javljaju upravo u vreme kada se smanjuje ishrana mlekom, a u bebinu ishranu uvodi druga vrsta hrane. Roditelji tada često hrane bebe kašicama od voća i povrća, ali pritom ne pojačavaju kalorijsku vrednost dodavanjem pahuljica ili mleka. Neki daju bebi jednostavno deo svoje hrane, tj. od svojeg obroka, koju bebe mogu jesti, npr. pire od krompira sa prelivom od mesa, umesto da daju hranu prilagođenu bebi.

Stručnjaci preporučuju punomasno mleko do najmanje treće detetove godine, a najbolje do pete, kako bi dete dobilo dovoljno kalorija. Ako vaše dete ne voli mleko, dajte mu umesto toga dovoljno mesa ili mahunarki, sira, jaja i jogurta, ili mu ponudite hranu koja sadrži mleko, npr. puding, pirinač na mleku, pahuljice s mlekom itd.

Anemija
Anemija ili nedostatak gvožđa takođe je u porastu kod male dece. Glavni uzrok smatra se loša ishrana i izbirljivost deteta – mnogi mališani ne vole jesti meso, koje je dobar izvor gvožđa. Dok deo stručnjaka preporučuje davanje punomasnog umesto adaptivnog mleka od godinu dana, neki se s tim ne slažu i smatraju da to može izazvati dodatne probleme jer je adaptivno mleko obogaćeno gvožđem kojeg nema u tolikoj meri u običnom mleku. Sa godinu dana bebe se počinju i same hraniti i počinju biti izbirljive, pa ako im se još uvek daje adaptivno mleko, to može pomoći u prevenciji anemije – smatra deo stručnjaka. Njihov je predlog da se detetu nastavi davati adaptivno mleko do 18. meseca.

Drugi dobri izvori gvožđa su pšenične pahuljice sa mlekom, hleb, jaja, pasulj i druge mahunarke, a ako se detetu istovremeno daje hrana bogata vitaminom C, poput soka od narandže ili kiseli kupus, to će dodatno poboljšati apsorpciju gvožđa u telu.

Da li je važan način na koji se beba hrani?

Bebe koje se od prvog dana hrane na bočicu ne moraju uopšte izgubiti na težini u prvim danima, dok je za bebe koje majke doje uobičajeno da im treba oko dve nedelje kako bi ponovno dostigle svoju porođajnu težinu. Iako ima mnogo bucmastih beba koje majke doje, najčešće su bebe koje se hrane na bočicu teže. Prilično je teško previše nahraniti bebe ako ih dojite, ali ako se kod beba koje se hrane na bočicu pažljivo ne meri količina mleka, može se napraviti hrana koja je previše koncentrovana. Osim toga, kada se beba hrani na bočicu, mnogo je češća pojava da majka podstiče bebu da popije svu količinu hrane iz bočice zato što vidi koliko je beba jela (što nije slučaj kod dojenja).

Kod beba koje se doje, dobijanje na težini može biti vrlo promenljivo – nekoliko nedelja beba dobija na težini, a onda neko vreme ne dobija ni grama. Dok je beba zadovoljna, nema razloga za zabrinutost.

Autor: MamaiBeba.rs