Pupak bebe

Dani kada je prinova stigla za novopečene roditelje ispunjeni su radošću, ali i strepnjom. “Drži glavu!”, “Pazi na pupak!”, “Što sad plače?”…

Ni najvisprenijim roditeljima nije lako da se snađu u moru informacija, upozorenja i saveta. Panika svakako nije od pomoći, a najjače oružje protiv nje je znanje. Za početak, priča o pupku…

Kod odraslog čoveka pupak je anatomski detalj, za mnoge bitan, ali, ako izuzmemo estetsku, bez druge funkcije. Pa ipak smo i mi često “osetljivi’” u predelu pupka, kao da nam je u podsvesti prisutno sećanje na jednu vezu koja život znači. Kako li je tek novorođenoj bebi?

Odakle nam pupak i čemu služi ?

Na mestu gde se nalazi pupak nekada se pripajala pupčana vrpca, struktura od životnog značaja, koja skoro od samog početka trudnoće povezuje bebu sa mamom. U njoj se nalaze krvni sudovi ( dve arterije i jedna vena ) koji dopremaju bebi kiseonik i neophodne hranljive materije, a istovremeno omogućavaju i uklanjanje štetnih materija iz bebinog krvotoka. U trenutku kada se rodi, beba postaje nezavisan organizam, sposoban da se adaptira na spoljašnji svet, i da samostalno obavlja osnovne fiziološke funkcije ( da diše, da jede, da mokri… ). Zbog toga se, u prvim minutima nakon porođaja, pupčana vrpca prvo podvezuje ( da ne bi doslo do krvarenja iz krvnih sudova u njoj ), a zatim i preseca makazama. U mnogim zemljama je sve popularnije prisustvo oca na porođaju, kada on, ukoliko želi, može da preseče pupčanu vrpcu.

Nakon presecanja pupčane vrpce, ono što ”štrči” na stomačiću vaše bebe je pupčani patrljak, 2-3 cm dug ostatak pupčane vrpce, koji se obično sasuši i otpadne za 12-15 dana. Iako ne izgleda baš lepo dok menja boje od plavoljubičaste, preko žutozelene, braon, do crne, znajte da vaša beba ne oseća bol, jer pupčana vrpca nema nervne završetke! Iz porodilišta će vam uz pupčani patrljak stići i tračica čvrsto uvezana oko njega, ili plastična štipaljka kojom je patrljak “uštinut”. Obzirom da su krvni sudovi pupčane vrpce veliki, pupčani patrljak je potencijalno ulazno mesto za bakterije, zbog čega se higijeni pridaje veliki značaj. Obrada pupka je svakodnevna obaveza pedijatrijskih sestara u porodilištu, a kada beba ode kući, za to su nadležne patronažne službe doma zdravlja.

Dok ”pupak” ne otpadne …

Roditelji treba da vode računa da pupčani patrljak bude:

– čist – za čišćenje pupka pedijatrijske sestre koriste različite antiseptike ( kod nas najčešće povidon-jod ), koje nanose isključivo na sterilnu gazu ( dakle, vata, pelena i, kod nas omiljeni, štapići za uši (!) ne dolaze u obzir, jer nisu sterilni, a već smo rekli da se u pupčanom patrljku nalaze ostaci krvnih sudova, koji su, do zarastanja pupčane rane prohodni, što znači da je bakterijama put u bebin krvotok neometan ); ako vam se između poseta patronažne službe zaprlja pupak, nema mesta panici, već sterilnu gazu navlaženu povidon jodom u ruke, pa polako na čišćenje pupčanika: zamislite da je pupčanik u centru kruga, a da je koža oko njega sačinjena iz koncentričnih kružnica. Prvo ćete natopljenom gazom u jednom potezu obrisati sam patrljak ( kao da je patrljak vaš prst, nabacite gazu na njega da ga celog prekrijete, a zatim je jednostavno svucite sa njega povlačeći je na gore ), a zatim ćete uzeti novu gazu i obrisati kožu oko samog patrljka, takođe u jednom, kružnom, potezu, i, ako je potrebno, upotrebom još jedne gaze na isti način i susednu kožu, udaljavajući se od samog patrljka. Nakon čišćenja bitno je da patrljak dobro prosušite na sobnom vazduhu, a zatim zaštitite sterilnom gazom na koju možete naneti povidon-jod ( nemojte preterivati sa čišćenjem pupka, istraživanja su pokazala da previše manipulacija sa pupkom i primena agresivnih sredstava za čišćenje samo odlaže otpadanja pupčanog patrljka ). Gazu možete fiksirati lepljenjem za kožu ( što može iziritirati nežnu bebinu kožu ), ili tako što ćete zavoj obmotati oko bebinog struka, a preko gaze;

– suv – nakon kupanja, menjanja pelena i sl. pupak uvek treba ostaviti da se dobro osuši na vazduhu; nekada je bolje saviti pelenu da ne prekriva pupak; u ovom periodu se ne preporučuje kupanje bebe u kadici, bolje je mekim sunđerom.

Oduprite se iskušenju da ”pomognete” pupčanom patrljku da otpadne, čak i ako ”visi” na vrlo tankoj peteljci.

Kada se obratiti lekaru ?

Ako primetite :

– da pupčani patrljak pojačano vlaži, i da je sluzav – bakterije koje normalno nastanjuju kožu su se previše namnožile zbog neadekvatne nege, pa je neophodna pažljivija obrada pupka, za šta je najbolje obratiti se stručnim osobama;

– ružičasti čvorić u samoj pupčanoj rani (Granuloma umbilici ) iz koga se cedi žutozeleni gust sadržaj koji može biti neprijatnog mirisa, što dovodi do nepravilnog, produženog zarastanja pupčane rane; koža oko pupka nije crvena, topla, ni osetljiva, beba nema temperaturu; ova promena se leči ambulantno, primenom sredstva ( srebro-nitrata ) kojim se uklanja deo po deo čvorića i suši ranica, omogućavajući normalnoj koži da preraste; postupak je jednostavan, bezbolan za vašu bebu, ali nekada je potrebno ponoviti ga više puta do potpunog izlečenja ( u našoj sredini patronažne sestre u privatnoj praksi često u kućnim uslovima uklanjaju granulom lapisiranjem ( spaljivanje granuloma ), što svakako nije preporučljivo, zbog neadekvatnih uslova za obavljanje ovakvih intervencija;

– da je predeo oko pupka crven i otečen, cedi se gust, gnojni sadržaj – verovatno je došlo do zapaljenja kože i potkožnog tkiva oko pupčanog patrljka ( Omphalitis ); obavezno se javite vašem pedijatru, jer je pored lokalne obrade rane neophodna i primena odgovarajućih antibiotika.

I da rezimiramo, za pravilnu “tranziciju” od pupčanog patrljka do pupka potrebno je da rana bude čista i suva, a vi pažljivi i bez straha. I nema više problema zvanog pupak.