Kažite nam već jednom: Da li bebe treba da nose široki povoj ili ne?

Do pre nekoliko godina sve bebe nosile su široki povoj prvih šest meseci. I oko toga nije bilo dileme među pedijatrima. Međutim, u poslednjih godinu dana sve je više lekara i kod nas koji tvrde da nema potrebe za širokim povijanjem beba. Roditelji su sada zbunjeni i s pravom se pitaju šta je tu sad istina.

Mišljenja lekara o širokom povijanju beba sada su podeljena više nego ikad. Dr Branka Nestorović, pedijatar u ordinaciji „Dr Žutić“, kaže da su pacijenti danas uglavnom protiv širokog povoja jer misle da je bebi prevruće i da je zarobljena u tom brdu pelena. Pritom misle da od toga i nema neke koristi za njihovu bebu.

- Problem treba sagledati sa svih strana, a ja uvek roditeljima objasnim zašto ne treba da beže od širokog povijanja, a na njima je svakako da odluče. Činjenica je da od kako je kod nas uvedeno široko povijanje beba, šezdesetih godina prošlog veka, imamo veći procenat izlečenja kuka neoperativnim putem. Moj savet je da roditelji imaju poverenja u svog lekara i skinu široki povoj svojoj bebi tek kad se sa njim posavetuju – ističe dr Nestorović.

Ona kaže da je svaka beba priča za sebe, pa tako i deca istih roditelja ne moraju da imaju sazreo kuk u isto vreme, pa je samim tim i dužina nošenja širokog povoja različita. Takođe, treba imati u vidu da je široko povijanje preventivna mera, a ne metod lečenja.

- Tokom razvoja bebe može nastati razvojni poremećaj kuka, a širokim povijanjem se znatno smanjuje taj rizik i to je naročito važno kod rizične grupe dece. Tu se pre svega misli na prisutan genetski faktor, hormonski poremećaj kod majke za vreme trudnoće, karlični položaj bebe, njena mala težina na rođenju ili blizanačka trudnoća – objašnjava dr Nestorović.

Naša sagovornica kaže da kod širokog povijanja bebe glavica butne kosti bolje naleže na udubljenje karlične kosti i samim tim zglob postaje stabilniji. Široko povijanje povećava šansu za pravilan razvoj zgloba kuka i od kako se primenjuje na našim prostorima manji je broj operativno lečene dece zbog urođenog iščašenja kuka.

- Na prostorima bivše Jugoslavije postoje krajevi gde su učestaliji slučajevi urođenog iščašenja kukova. Na primer, u Srbiji je to u mestu Crna Trava. Inače, problemi sa kukovima su četiri do deset puta češći kod ženske, nego kod muške dece – otkriva dr Nestorović.

Ako dete ima asimetriju brazda na butinama ili ograničeno širi nogice prilikom izvođenja vežbi za kukove, to bi mogao da bude znak roditeljima da dete ima problem sa kukovima. Najbitnije je da se do bebinog navršenog trećeg meseca uoči razvojni poremećaj kuka. Kad se dijagnostifikuje u tom periodu izlečenje je 100 odsto moguće, dok ako se na pregled prvi put ide tek posle trećeg meseca ili kasnije, smanjuje se procenat uspešnog izlečenja ovog deformiteta.

ISKUSTVO JEDNE MAME
„Imam dve devojčice. Naš izabrani pedijatar u domu zdravlja savetovao nam je sa prvim detetom da široki povoj nosimo obavezno šest meseci, iako je na ultrazvučnom pregledu kukova sve bilo u redu. Posle dve godine sa drugim detetom ta ista doktorka, već na prvoj kontroli, kad je naše dete imalo samo mesec dana rekla nam je da skinemo široki povoj jer se više ne nosi. Bila sam zbunjena, ali je nisam poslušala. Široki povoj svojoj bebi nosila sam sve do prvog snimanja kukova“. Bojana Š.