Bebin govor tela
Ima li lepšeg osećaja od držanja u naručju tek rođenog deteta? Međutim, retko kada se zapitamo koliko naše bavljenje detetom u tom najranijem uzrastu ima uticaja na razvoj njegovih čula i psihomotorni razvoj u celini?
Još u majčinom stomaku dete je sposobno da prima i obrađuje nadražaje iz spoljašnje sredine. Kretanje majke, kontakt sa zidovima materice, sisanje palca, svetlost i zvuci... neki su od stimulusa koji u tom periodu utiču na formiranje i oblikovanje centralnog nervnog sistema.
A kasnije? Nije potrebno da budete profesionalno kvalifikovani da biste otkrili kako se razvija vaše dete. Posmatrajte vašu bebu i bavite se njome.
Probajte da dodirujete bebin obraz. Ona će refleksno da okreće glavicu prema vašoj ruci. Taj refleks je prirodan, prilagođujući (adaptivni) odgovor, koji pomaže detetu u traženju hrane.
Stavite igračku ili prst na bebin dlan. Automatski ćete izazvati čvrsto zatvaranje njene šake. To je, takođe, refleksna aktivnost, koja pomaže detetu da se uhvati za nešto, kako ne bi palo. Inače, novorođenče ne može da otvori šaku i ispruži prste, pa njegove šačice uglavnom ostaju zatvorene u prvim mesecima života. Novorođenče pokazuje i odgovor na dejstvo gravitacije. Informacija o promeni položaja glave u odnosu na trup dolazi preko unutrašnjeg uha.
Zbog toga, ako se položaj glave naglo promeni, na primer, kada glava pada unazad, dolazi do reakcije celog tela. Dete naglo širi ruke i noge, a potom ih skuplja, kao da bi želelo da se za nešto uhvati. To je u medicini poznato kao Moro refleks - u stvari je evolutivni refleks koji viđamo i kod životinja, a neophodan je za opstanak.
Kada dete držimo na ramenu, primetićemo kako pokušava na kratko da podigne glavu. I ovo se dešava pod uticajem gravitacije, koja deluje na određene delove nervnog sistema, a oni šalju informaciju mišićima vrata da podignu glavu.
Vremenom se ovi adaptivni odgovori razvijaju, pa će dete moći da odigne glavu od podloge, a nasuprot gravitaciji - kada ga postavite da leži na stomaku.
Svaka majka brzo nauči da držanje i ljuljanje deteta pomaže da se ono smiri. Ritmični pokreti ljuljanja takođe imaju veoma važnu ulogu u organizaciji i sazrevanju centralnog nervnog sistema.
Zato je i dodir koji majka ostvaruje sa detetom veoma važan činilac za sazrevanje njegovog centralnog nervnog sistema i uspostavljanje veze između mame i bebe.
Jednomesečno dete ne uspeva da diferencira komplikovane oblike ili kontraste boja, ali ipak prepoznaje lice majke i ostalih važnih osoba u njegovom životu. Primetićete kako usmerava pažnju kada vidi pokrete ljudi ili igračaka, i trudi se da ih prati - najpre očima, a potom i pokretima glave.
Na zvuk zvečke ili ljudskog glasa, jednomesečno dete će najpre odgovoriti smirivanjem motorike, a potom i okretanjem glave prema izvoru zvuka.
Rođenjem su razvijena i čula ukusa i mirisa - imaju veoma važnu ulogu u toku prvog meseca. Sisanje je adaptivni odgovor, povezan sa ovim čulima, i kod deteta je razvijen po rođenju.
Znači, u toku prvog meseca dete već razvija veliki broj različitih adaptivnih odgovora. Mnogi od njih se izgrađuju još intrauterino, a po rođenju ih dete razvija kao osećaj za gravitaciju, pokret i dodir.
Sve ovo je važno znati jer nam dete u tom najranijem periodu govori telom, pokretima, pa je od velikog značaja da umemo da tumačimo taj govor tela. One stimulacije koje umiruju dete i čine ga srećnim su dobra baza za razvoj čula, kao i sopstvene telesne šeme.
Funkcije se razvijaju po određenom redosledu. Kod neke dece će to biti brže, kod neke sporije, ali uglavnom će pratiti tipične parametre. Zbog toga nije potrebno da budete profesionalno kvalifikovani da biste otkrili kako se kod deteta razvijaju ovi procesi.
Posmatrajte mališana u spontanim aktivnostima, ali posmatrajte i njegove vršnjake. Uočite sličnosti i razlike.