Pokazni gestovi i njihova uloga u razvoju govora i jezika kod dece

Gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika kod dece jer nam pokazuju na koji način će se ekspresivni govor razviti. Da bi se ekspresivni govor razvio neophodno je da dete razume govor. Kada dete razume govor tada je stvorena baza da to što razume upotrebi u svojoj ekspresiji.

Govoru prethodi iskustvo koje dete stiče u svom senzomotornom i ranom psihomotornom razvoju. Pokaznim gestom dete razvija svoje želje i potrebe.

U period od 9 do 12 meseca dete sve više pokazuje interesovanje za predmete, naročito one u pokretu. Roditelji treba tada da imenuju igračke kojima se dete igra, hranu koju uzima, i sve osobe iz okruženja. Treba često pokazivati na pojedinačne objekte ,životinje i ljude uz postavljanje pitanja : Gde je…?, i davanje odgovora : Evo je…? ,a beba će za koji mesec svojim prstićima pokazati na izgovorenu tj.imenovanu sliku.

Kako treba podsticati dalji razvoj govora?

Čim dete počne da spaja slogove i izgovara prve reči,treba ih uzvraćati, jer se tako pravi povratni sistem između deteta i okoline. Potrebno je da roditelji imenuju sve što se nalazi u detetovom okruženju i da pokazne gestove deteta prate rečima. Detetovim rukama treba prelaziti preko delova telai imenovati ih. Dete treba često pozivati imenom da bi se razvio osećaj o sopstvenom identitetu.

Dete sve više reaguje na intonaciju i boju glasa, kao i na značenje reči. Za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Između prve i druge godine života (faza progovaranja) potrebno je da detetu skrećete pažnju na različite zvukove iz prirode tj.onomatopeju. Radnje i gestove treba uvek propratiti govorom.

Ovo je period brze izgradnje govora. Dete sve više učestvuje u komunikaciji i tako vežba govor. Govor se lakše usvaja ako su rečenice odraslih kraće i gramatički jednostavnije.Treba ih emitovati u trenutku kada je detetova pažnja usmerena i vezana za predmete i događaje.

Dete voli i pevanje i muziku koja treba da bude propraćena gestom.

Dete ponavlja sve što čuje ili brblja samo sa sobom dok se igra. Postavlja pitanja :Ko je to? Šta je to? ..Stimulacija deteta ne sme da bude stereotipna već raznovrsna sa novim stimulativnim zadacima. Detetu treba približiti svet njegovog iskustva kroz slike i predmete.

Ako dete ne pokazuje predmete iz svoje okoline, ne pokazuje delove tela, ne imitira jednostavne aktivnosti koje se od njega traže – to je znak da odstupa od razvojnih normi.

Dete ne treba da provodi dosta vremena ispred TV-ekrana i da gleda crtane filmove. Roditelji treba da pričaju sa decom koristeći jednostavne rečenice i da ih uključe u dnevne aktivnosti. Ukoliko primete da njihovo dete ne učestvuje u igri i komunikaciji, ne prati ih pogledom potrebno je da se jave stručnjaku –logopedu za adekvatnu pomoć.

 Radmila Čvorović , dipl.defektolog –logoped-fonoped
Izvor:mojpedijatar.co.rs