Iscrpljena mama otkriva: šta se krije iza čestog bebinog buđenja tokom noći

Svaka mama se barem jednom zapitala u čemu greši i zbog čega njena beba ne može mirno da spava noću. Evo šta o tome kažu stručnjaci...

"Mnogi kažu kako se najteži delovi ranog majčinstva zaborave, ali verujte, nikad neću zaboraviti koliko je lišavanje sna užasno bilo. Moje bebe su se veoma često budile tokom noći, i jako dugo nisu mogle da sastave celu noć bez buđenja.

Kada sam rodila prvo dete, toliko sati sam potrošila pokušavajući da shvatim kako da je nateram da spava bolje (ništa nije uspevalo), i još više vremena sam samu sebe krivila što ne može da spava. U svakoj knjizi koju sam pročitala piše da ukoliko beba slabo spava, roditelj tu u nečemu greši.

Bila sam takva sve dok nisam ušla u grupu za podršku dojenju gde sam upoznala nekoliko divim majki (koje sasvim slučajno isto imaju male mesečare) od kojih sam saznala veoma fascinantne i važne istine o bebinom spavanju.

U suštini, postoji razlog zašto bebe ne spavaju tokom noći. I to nema mnogo veze sa vašim ponašanjem kao roditelja, već mnogo više sa evolucijom, biologijom, a vrlo često i nerealnim modernim očekivanjima kad je spavanje deteta u pitanju.

Hajde da izdvojimo nekoliko meni omiljenih uzroka buđenja, prema mišljenju stručnjaka.

1. Krivite četvrti trimestar
Ispostavilo se da se ljudi rađaju čitavih devet meseci pre nego što su zaista spremni. Dolaze na svet kao malene bespomoćne grudvice (ali prilično slatke).

Mnogi eksperti veruju da se prva tri meseca bebinog života mogu tretirati kao četvrti trimestar, kada je bebi potrebno mnogo nežnosti. Ovo može biti jedan od razloga zašto se mališani toliko često bude tokom noći.

Darsija Narvaez, profesor psihologije na Univerzitetu u Notr Damu, izjavila je da je bebin nedovoljno razvijen sistem jedan od razloga zašto ne spava noću mesecima po porođaju.

"Bebe se rađaju od devet do 18 meseci ranije u odnosu na životinje", rekla je Narvaez. "To znači da pokušavate da umirite bebu čiji mozak još nije završio razvoj, jer tada ima svega 25 posto veličine mozga odraslog čoveka, te mnogi sistemi ni parametri nisu još uvek postavljeni."

2. Drage moje, to je evolucija!
Narvaezova krivi i evoluciju za bebin lagani san, ističući način života lovaca skupljača, koji su imali kraće periode sna. "Normalno je da postoje periodi buđenja i kratkog spavanja", objasnila je profesorka.

"Lovci-skupljači spavaju dva sata i zatim se bude, i to je sve za ta 24 sata."

Druga teorija je da su bebe predodređene da se bude noću da bi roditelji mogli bdeti nad njima - znate, da ih čuvate od svih opasnosti kao što rade divlje životinje.

"Evolucijska potreba za zaštitom tokom sna dovodi do ranije adaptacije na socijalnu, psihološku i emocionalnu sredinu i njene izazove", istače doktor Džejms Makina, antropolog sa Univerziteta u Notr Damu.

Piter Fleming, profesor na Univerzitetu u Bristolu saglasan je sa objašnjenjem da je većina beba u istoriji, a u nekim delovima sveta i danas, prilično vezana za porodicu, kako tokom dana, tako i tokom noći. Upravo zbog toga, beba je 'isprogramirana' da bude u konstantnom kontaktu, bez obzira koji je deo dana u pitanju.

3. Beba pokušava da pridobije vašu pažnju
Nije vaša beba bezobrazna, ona to radi i iz još jednog razloga - želi vašu pažnju, a verovatno joj i nedostajete dok ste zauzeti nekim drugim stvarima preko dana.

"Tipično, bebe vole da spavaju danju, a vreme od šest po podne do ponoći im je omiljeni period da budu budne", istakao je Flaming. "Tačnije, biološki, to je velika prednost jer će u tom periodu imati veću pažnju 'onih dvoje' od kojih im je potrebna najveća pažnja."

Većina beba zaista ima taj period od šest po podne do ponoći da provodi sa svojim roditeljima tokom prvih meseci, ali to ne znači da se svakako neće i tokom noći buditi kako bi dobila dodatnu nežnost i ljubav od vas."

4. To je u stvari štiti
Makina kaže da buđenje noću može spasiti život vaše bebe. Prema njenim rečima, nekoliko buđenja tokom noći štiti bebe koje su sklone apnejama, koje mogu biti uzrok SIDS-a. Kada su bebe u dubokom snu, manje su posvećene udisanju i izdisanju vazduha.

"Znamo da bebe koje umiru od SIDS-a (Sindrom iznenadne smrti deteta) često imaju neku vrstu nedostatka uzbuđenja (ne uzbuđuju se dovoljno)", objasnio je Makina. "Uzbuđenje je detetova najbolja odbrana od potencijalnih psihičkih izazova."

Dodaje i da se bebe bude zbog emocionalne sigurnosti jednako kao i zbog hrane. A kada mama odgovori svojim dodirom, svedoci smo određene fiziološke promene koja uključuje pojačane otkucaje srca, kao i veći nivo kiseonika.

5. Vaša beba je genije!
Okej, sada možda idemo predaleko. Ali za roditelje koji imaju bebe koje se prilično često bude (dignite ruke), treba da obezbedimo sve moguće razloge.

Prema Flemingovoj izjavi, postoji korelacija između jako visokog nivoa razvoja i intelektualnih sposobnosti i čestog buđenja. On čak ide dalje i govori da deca roditelja koji im uvek odgovaraju emocijama imaju jaču empatiju i više samokontrole, jače samopouzdanje, upornost, a jedna studija pokazala je da imaju i veće kognitivne sposobnosti i manje su skloni depresiji.

Divno, uzimam šta mi je dato!

A sada me slušajte: ništa od ovoga neće smanjiti vašu ekstremnu iscrpljenost. Ukoliko ste u mogućnosti da pronađete način da umanjite bebino buđenje, onda svaka čast. Međutim, za sve nas koji to nikako ne uspevamo i koji krivimo sebe za to, lepo je znati da je, u stvari, naša beba prilično normalna, a vrlo verovatno i pravi genije!"

Izvor: yumama.com