Nega bebe

Kako da se igrate sa bebama?

Izbegavajte digitalna pomagala i igru radi igre, i ne uznemiravajte bebu kada vidite da se sama zagledala ili zainteresovala za nešto. Mozak novorođenčeta više napreduje za 24 sata, nego odrasle osobe za godinu dana

Da bi igra sa bebom bila zabavna i korisna, mame i tate bi trebalo da obrate pažnju na način na koji to rade i zapitaju se zašto je bebi potrebno da bude okupirana, savetuje Kajl Pruet, profesor dečje psihijatrije na Univerzitetu Jejl.

- Bebin mozak više napreduje u jednom danu, nego mozak odraslog čoveka za čitavu godinu! Dosađivanje je deo repertoara zdravog odojčeta - kaže Kajl.

Karl savetuje da izbegavate digitalna pomagala i igru radi igre, kao i da ne uznemiravate bebu kada vidite da se sama zagledala ili zainteresovala za nešto, kako je ne biste pretvorili u pasivnu osobu. Profesor predlaže da se igrate na sledeći način:

* Skrivalice su odlične za animiranje bebe, ali ih započnite tako što ćete prvo uspostaviti kontakt očima. Pratite kako raste uzbuđenje deteta kada se sakrijete, dok iščekuje da se poznato, nasmejano lice ponovo pojavi. Tokom ove igre ne ispuštajte glasne zvuke, da ne uplašite bebu.

* Umesto da pustite muziku, probajte da sami proizvodite zvuke, pevušite pesmice gledajući novorođenče u oči. Neka to budu lagane, nežne i jednostavne melodije, koje se ponavljaju. Ne morate da imate dobar sluh i ne dozvolite da vas to spreči da ostvarite "audio kontakt" sa vašim detetom.

* Svaka igra koja podrazumeva fizički kontakt, trebalo bi započeti nežnim dodirom ili uzimanjem bebe u ruke. Nakon toga možete je blago golicati, maziti, nežno štipkati za "krofnice".

 Foto: Thinkstock

Kako da se igrate sa bebama?

Izbegavajte digitalna pomagala i igru radi igre, i ne uznemiravajte bebu kada vidite da se sama zagledala ili zainteresovala za nešto. Mozak novorođenčeta više napreduje za 24 sata, nego odrasle osobe za godinu dana

Da bi igra sa bebom bila zabavna i korisna, mame i tate bi trebalo da obrate pažnju na način na koji to rade i zapitaju se zašto je bebi potrebno da bude okupirana, savetuje Kajl Pruet, profesor dečje psihijatrije na Univerzitetu Jejl.

Dosađivanje je deo repertoara zdravog odojčeta

- Bebin mozak više napreduje u jednom danu, nego mozak odraslog čoveka za čitavu godinu! Dosađivanje je deo repertoara zdravog odojčeta - kaže Kajl.

Karl savetuje da izbegavate digitalna pomagala i igru radi igre, kao i da ne uznemiravate bebu kada vidite da se sama zagledala ili zainteresovala za nešto, kako je ne biste pretvorili u pasivnu osobu.

Profesor predlaže da se igrate na sledeći način:

Skrivalice su odlične za animiranje bebe, ali ih započnite tako što ćete prvo uspostaviti kontakt očima. Pratite kako raste uzbuđenje deteta kada se sakrijete, dok iščekuje da se poznato, nasmejano lice ponovo pojavi. Tokom ove igre ne ispuštajte glasne zvuke, da ne uplašite bebu.

Igra sa bebama uz muziku

Umesto da pustite muziku, probajte da sami proizvodite zvuke, pevušite pesmice gledajući novorođenče u oči. Neka to budu lagane, nežne i jednostavne melodije, koje se ponavljaju. Ne morate da imate dobar sluh i ne dozvolite da vas to spreči da ostvarite "audio kontakt" sa vašim detetom.

Svaka igra koja podrazumeva fizički kontakt, trebalo bi započeti nežnim dodirom ili uzimanjem bebe u ruke. Nakon toga možete je blago golicati, maziti, nežno štipkati za "krofnice".

5 novih saveta u vezi sa negom beba

Ukoliko ste nedavno postali roditelj, vrlo je važno da budete u toku sa aktuelnim preporukama koje se odnose na negu beba. Evo šta bi trebalo da znate...

Moja deca rođena su u razmaku od tri godine, a kada sam se drugi put porodila, bila sam više nego iznenađena koliko toga vezano za negu dece se promenilo za tako kratko vreme.

Svake godine radi se sve više istraživanja, pa se tako uporedo sa tim menjaju i pravila koja se odnose na negu i odgajanje beba.

Bez obzira da li je ovo vaša prva trudnoća ili je prošlo sedam godina otkako ste na svet doneli svoje prvo dete, uvek je dobro konsultovati se sa lekarom oko aktuelnih preporuka. Ovo su samo neke stvari koje su se promenile poslednjih godina:

Auto-sedišta
Staro pravilo:
Beba treba da sedi licem okrenutim prema sedištu automobila do svog prvog rođendana.

Novo pravilo:
Beba treba da sedi licem okrenutim prema sedištu automobila najkraće do svoje druge godine.

Zbog čega se pravilo promenilo:
Roditeljima se uglavnom savetuje da što duže postavljaju auto-sedište okrenuto naopačke, tačnije sve dok veličina sedišta to dozvoljava. Međutim, godinama se roditeljima savetovalo da bi deca u ovom položaju trebalo da sede dok ne napune godinu dana ili dok ne dostignu težinu od devet kilograma. Ovakve preporuke su zbunjivale mnoge mame i tate, jer su mislili da čim dete napuni godinu dana ili dostigne tu težinu treba postaviti auto/sedište okrenuto ka napred.

Čak i ako je dete starije od godinu dana, a teže manje od 15 kilograma, možete mu postaviti auto-sedište naopačke i ne treba da vas brine ukoliko je nožicama pomalo tesno.

Nova pravila i na porođaju
Staro pravilo:
Indukcija se može uraditi u 37. nedelji trudnoće.
Novo pravilo:
Osim ako ne postoji neki zdravstveni razlog, najbolje je čekati najmanje 39 nedelja.
Zbog čega se pravilo promenilo:
Bez obzira koji je vaš razlog da se porodite što pre, sada morate da sačekate najmanje 39 nedelja da biste se porodili indukavano. Lekari ističu da bebe koje se rode uz pomoć indukcije pre ovog vremena mogu imati nedovoljno razvijena pluća, nizak nivo šećera u krvi, žuticu, kao i da neće moći lepo da sisaju.

Cucle varalice
Staro pravilo:
Izbegavati dude, jer mogu uticati na uspešno dojenje.

Novo pravilo:
Ostavite bebu da spava sa dudom, čak i ako redovno dojite.

Zbog čega se pravilo promenilo:
Iako su doktori godinama imali loše mišljenje o cuclama varalicama, studije su pokazale da njihova upotreba u toku noći i uopšte tokom spavanja smanjuje rizik od sindroma iznanenadne smrti (SIDS). Cucla vašoj bebi zapravo pomaže da tokom sna stalno ima dotok vazduha, tako što će joj usta biti otvorena. Osim toga, sporadično sisanje omogućava vašoj bebi da ostane u laganijoj fazi sna, što smanjuje šanse da će prestati da diše. “Najveći rizik od SIDSA-a imaju bebe mlađe od šest meseci, pa obično savetujem roditelje da u tom periodu mogu da prestanu sa upotrebom cucle varalice”, ističe doktor Ari Braun.

Sa druge strane, ukoliko vaša beba ne želi da koristi dudu, nema potrebe da je forsirate.

Bebe: Spavanje na 90 minuta

Najbolji trenutak za uspavljivanje bebe mlađe od tri meseca je 90 minuta nakon poslednjeg buđenja

Kada se uhvati ritam spavanja beba, posle je sve lako - tvrdi Poli Mur, direktorka Centra za istraživanje spavanja pri kalifornijskom institutu za ispitivanja u San Dijegu. Roditelji neispavanost bebe ponekad poistovećuju sa lošom naravi, ali Poli kaže da to nije tačno, jer je utvrđena veza između hronične neispavanosti i poremećaja pažnje. Ona savetuje mlade majke kako da postupe u ovom slučaju.

Najbolji trenutak za uspavljivanje bebe mlađe od tri meseca je 90 minuta nakon poslednjeg buđenja. Novorođeno dete već tada gubi pažnju, gleda u daljinu, ispušta drugačije tonove. Ako tada niste u mogućnosti da mu obezbedite spavanje, kasnije teže tone u san i lošije spava.

Kada se bebin unutrašnji časovnik poremeti, može da se desi da se budi posle samo deset minuta, nervozna, pa roditelji ne znaju šta da rade.

Zapušen nosić kod bebe

Zašto se bebi zapuši nosić?
Virusi su ubedljivo prvi na listi “zapušivača” bebinog nosa. Ima ih mnogo tipova (i podtipova), a najviše vole da se uvale u finu “bebi – sluznicu” nosa gde se nesmetano razmnožavaju.

Svi ti virusi liče jedni na druge – stvaraju sekret, koji je uglavnom bistar, “vodenast”.

Te viruse donose starije bate i seke, ali i mama i tata (naravno i brojna familija i prijatelji). Bebin imunitet je veoma oskudan, tako da veoma mala količina virusa može da zapuši nosić.
Iako u samom početku izgleda potpuno bezazleno, zapušen nosić ume da se pretvori u dosadan problem, koji se ponekad može nepotrebno iskomplikovati. Većina starije dece ume sama da se izbori sa zapušenim nosem, ali bebe naprosto traže našu pomoć – teško sisaju, uznemirena su, ponekad loše spavaju. Zato smo odlučili da novopočenim” roditeljima pomognemo da razumeju ovaj problem i da ga jednostavno reše.

Koliko dugo može nosić da bude “blokiran”?

Do proleća!
Sa manjim ili većim pauzama će beba imati zapučen nosić nedeljama! Zato moramo da se obučimo da “servisiramo” bebin nosić, držeći ga prohodnim i čistim.

Može li se desiti neka komplikacija?
Naravno, ako je nosić duže zapušen mogu se javiti posledice – evo glavnih:

* Zapaljenje srednjeg uva
Izvodni kanali srednjeg uha (Eustahijeve tube) otvaraju se baš na mestu gde se nos produžava ka grlu. Čim je dugo zapušen nos, dolazi i do zapušenja Eustahijevih tuba. A kad se one zatvore prestaje i normalno isticanje finog sekreta koji iz šupljine srednjeg uva odlazi u grlo. Čim se ovaj sekret nakupi u srednjem uvu stvaraju se idealni uslovi za razvoj bakterijske infekcije. Kada se to desi nastaje zapaljenje srednjeg uva – otitis media. Dete je plačljivo, uznemireno, loše jede, a često vrisne tokom sisanja. Dijagnoza se postavlja isključivo otoskopskim pregledom, kada lekar jasno vidi da li postoji zapaljenje ili ne. Pipkanje i pritiskanje uva nije put ka pravoj dijagnozi, posle koje sledi adekvatna i efikasna terapija.

* Bolovi u uvu
Deca sa zapušenim nosićem veoma često imaju bolove u uvu bez zapaljenja srednjeg uva. To se dešava zato što se često formira pritisak (naročito tokom gutanja, duvanja nosa ili brze promene nadmorske visine) na bubne opne. Bubne opne su opremljene velikim brojem nervnih završetaka koji prenose bol, pa je ovaj fenomen veoma bolan.

Da se ovo ne bi desilo evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje nosića.
Kada i koliko puta otpušavati nosić kod beba?
Pre svakog obroka, a nikada posle podoja.
Razlog je jednostavan – dete će lepo i lako “primiti” podoj, a “ispiranje” nosića posle obroka može izazvati bljuckanje i povraćanje.

Čime se nosić čisti?
Kod beba nisu pogodni “sprejevi” sa fiziološkim rasvorom jer se ne može postići dobar “propir” kroz majušne nosne kanale. Zato je najbolje koristiti stari dobri fiziološki rastvor (0,9% NaCl), iako nismo protiv lepo zapakovanih plastičnih “ampula” u kojima se nalazi fiziološki rastvor.
Tu su i “pumpice” koje pomažu da se sekrat izvuče iz nosića, pa evo kako to treba obaviti.

Kako se nosić pravilno čisti?
* Za svaku nozdrvu ne treba više od jednog mililitra (1ml) rastvora, a kod beba u prvom mesecu života dovoljno je i pola mililitra. Zato nema potrebe da se izvlači više od 2 ml fiziološkog rastvora
* Ako niste sigurni da možete da “dozirate” količinu rastvora po sistemu po pola u svaku nozdrvu, odmerite gore navedenu zapreminu (0,5 ili 1 ml) za jednu nosnicu, pa kada završite ponovo uzmite istu količinu i za preostalu nosnicu
* Glava mora biti postavljena “u stranu” jer se tako izbegava nepotrebno slivanje veće količine rastvora niz grlo ka početnom delu dušnika što može izazvati nepotreban kašalj i “zagrcnjavanje” bebe.
* Dok su bebe male (u prvih par meseci) ovo može obaviti jedan od roditelja, ali kada bebe ojačaju obavezno je da jedan roditelj (predlažemo tate) čvrsto drži bebinu glavu dok drugi (nežnije su mame) polako ispira nosić.
*Uvek se ispira “gornja” nozdrva – desna kada je bebina glava okrenuta u bebinu levu stranu (i obrnuto). Ne treba snažno i brzo gurnuti klip šprice, već nežno i lagano
*Napravite pauzu od tridesetak sekundi između ispiranja leve i desne nosnice
Ako se beba zagrcne podignite je, polako okrenite napred, sa glavicom lagano ukošenom na dole (ne da visi uhvaćena za noge) i sve će proći za nekoliko trenutaka

Izvlačenje sekreta pumpicom sa “kruščicom”

* Stisnite kruščicu i nežno uvucite mekani plastični vrh pumpice u nozdrvu. Potom otpustite pumpicu ne vadeći je iz nosića. Tek kada se završi “srk” izvucite pumpicu. Ovo potom ponovite sa drugom nozdrvom.
* Čak i minimalna količina sekreta znači bebi. Ako sekreta ima mnogo slobodno ponovite “proceduru” sve dok imate šta da izvučete.
* Bilo bi dobro da ovo obavljaju oba roditelja – lakše če se glavica držati u mirnom položaju

Izvlačenje sekreta pumpicom koja ima “sisaljku”

*Ovo je naročito pogodan način izvlačenja sekreta kod beba u prvih par meseci kojima “lije” nosić.
* Naizmenično se, uz nežno “srkanje” izvuče sve što se izvući može. Posebna komora neće dozvoliti da usisate bebin sekret u vaša usta.

Kako se koriste kapi za nos?
Kapi se koriste po uputstvu lekara, dakle ne na svoju ruku. Ne treba ih stavljati duže od četiri dana!
Kod beba je najbolje koristiti kapaljku (“pipeticu”). Nije dobro sipati kapi direktno iz bočice jer tada ne znamo koliko smo kapi stavili.
Ukapava se po jedna (najviše dve) kapi u svaku nozdrvu, a glavica mora biti lako zabačena u nazad, tako da dete “gleda” u plafon.

Ovaj “servis” nosića traži mnogo strpljenja! Ponekad se mame i tate sažale na bebe koje snažno plaču i pružaju otpro. Bolje da plaču kada im otpušavate nosić nego da plaču zbog zapaljenja srednjeg uha. Zato strpljivo i uporno – to je jedini način da pomognete detetu.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

dilcdn.com

Upoznajte svoju bebu

Zašto neke bebe tako snažno hvataju?

Refleks hvatanja je jedan od par refleksa sa kojima se beba rađa. Stavite prst na bebin dlan i videćete kako će ga ona, čim ga oseti, saviti prstiće i uhvatiti. Štaviše, da li ste znali da je novorođenčetov hvat toliko snažan da može da izdrži celu njegovu težinu. Naučnici tvrde da je čovekova beba nasledila ovaj refleks od svojih davnih rođaka primata; instikt da se čvrsto drže za majku očigledno da je bio od velike pomoći da beba opstane u surovom svetu.

Nedavne studije pokazale su da su novorođenčetu otkucaji srca smireni kada se čvrsto drži ručicama za majku (kada joj je u naručju). Dakle, bebe su spokojne i osećaju se sigurne kada su u čvrstom kontaktu sa majkom. Kako beba raste ona zamenjuje ovaj nevoljni refleks hvatanja sa upornim instiktom da kontroliše svoje pokrete, što će vrlo brzo rezultirati držanjem kašike ili lupanjem prepunom čašom soka o tacnu stolice za hranjenje.

To je momenat kada će beba shvatiti da svojom sopstvenom rukom može da baci, zafrljači i pusti svaki predmet koji joj se nađe u ruci. Suprotno tome ona će toliko snažno držati igračku ili nešto nedozvoljeno čega se dočepala a što vi pokušavate da joj uzmete, da nećete moći da verujete odakle joj ta snaga. Svako ko pomisli da je uzimanje slatkiša od deteta lako – taj to nikad nije probao!

Zašto beba sedi nagnuta unapred pre nego što zaista „savlada“ sedenje?

Novorođenče je trapavo stvorenje čiji su mišići labaviji nego kod odraslih. Kako beba raste njeni mišići se izdužuju i jačaju, ona počinje da kontroliše svoje udove i uči kako svoje telo da pokreće u željenom pravcu. Naizgled jednostavne stvari kao što je sedenje zahtevaju angažovanje i kontrolu nekoliko grupa mišića, ali i ravnotežu. Pošto je to sve jako komplikovano, beba počinje da vežba da sedi par meseci nego što to i zaista učini. Kako bi sedela bez potpore beba mora da ima jaka leđa, vratne mišiće kao i dobru izbalansiranost torza, glave i vrata.

Ako držite bebine ruke dok leži na leđima i pomažete joj da zauzme sedeću poziciju, možete da primetite kako joj se oči zablistaju kad kada snimi novi pogled na svet. Prvi korak ovog novog i fascinantnog pogleda na svet su jaki vratni mišići i izbalansirana glava. Bebu što ranije zato treba stavljati da leži na stomaku kako bi sama uzdizala gornji deo tela i izvijala leđa i grudi. Kada beba bude bila dovoljno snažna da digne grudi sa podloge – znajte da je sedenje veoma blizu. Ali iako beba ima dovoljno snage još uvek nema izbalansiranost.

Sedenje sa osloncem na raširenim rukama ispred sebe način je da beba sedi uspravno samostalno pre nego ovu tešku veštinu nauči i savlada je u potpunosti. Kad ovako nesigurno sedi, beba može da se izvrne na jednu stranu pa je dobro da je osigurate jastucima sa svake strane. Kada baš konačno počne da sedi sasvim samostalno bez pridržavanja ručicama ili oslonca sa jastucima moći će mnogo toga da uradi sasvim sama: da uzme igračke i da se igra sa njima, da gricka prsten za zube, da gleda svet oko sebe iz bolje perspektive. Uživajte u ovom bebinom stadijumu jer puzanje samo što nije.

Zašto neke bebe vole da se ljuljaju?

Nisu samo bebe te koje vole da se ljuljaju, i starija deca pa čak i odrasli to vole (setite se ljuljaški, rolakostera, svih onih zezalica u luna parku, vodenog kreveta…). Bebe obožavaju ponavljanje zbog nečeg što se zove vestibularni sistem – deo mozga koji je odgovoran za ravnotežu i izbalansiranost. Kako beba raste njen vestibularni sistem postaje zreo i pomaže joj da drži dignutu glavu, ili kasnije da stoji bez da se drži nekom od roditelja za nogu.

Kada novorođenče plače neutešno, ponavljanje nekog pokreta kao što je ljuljuškanje ili cupkanje jedina je stvar koja može da je smiri. To ljuljuškanje čini se da joj skrene pažnju sa njene iznenadne tuge i pomogne joj da se smiri.

Ljuljuškanje takođe odlično uspavljuje. Ako se beba opire snu – ljuljanje je pravi način da se ona uspava.

Neki naučnici tvrde da je jedan od razloga što bebe vole da se njišu taj što im pokret njihanja pomaže da razviju osećaj balansa. Stimulišući njen vestibularni sistem njihanjem pomoćićete bebi da unapredi svoju motoriku i lakše savlada puzanje i hodanje.

Bebe vole pažnju, osmehe, dinamiku i ljudski kontakt. Kada je odrasli ljulja u naručju beba dobija sve ovo odjednom. Naravno kada govorimo o ljuljanju mislimo na nežno njihanje i ljuljuškanje nikako na snažno i jako cimanje.

Zašto se bebe vezuju za deke, mede ili neke druge stvari?

Slatki mali mekani prekrivač ili mekana plišana igračka, bez obzira šta je, deca vole da se vezuju za neke njima posebno drage stvari. Vaša beba će taj dragi predmet vući uvek sa sobom ili samo kada je vreme za dremku, ali gotovo sigurno onda kada se oseća tužno ili kad je povređena. Neke bebe čak nauče da izgovaraju ime dragog predmeta pre nego izgovore smisleno bilo koju drugu reč.

Pitate se zašto je to tako? Kako je divno kada na kraju napornog dana uronite u mirišljavu mekanu i toplu posteljinu svog kreveta. Osećaj mira i spokoja prevlada i polako se opuštate klizeći u san. E baš tako se oseća i vaša beba kada joj date njenu specijalnu dragu stvarčicu. Sa dragom stvarčicom beba nalazi svoj mir, sigurnost i utehu.

Neki roditelji ipak brinu da takvo ponašanje razvija zavisno ponašanje, međutim istina je sasvim suprotna. Bebe koje su se vezivala za neke objekte kada odrastu lakše se snalaze u životu bez roditeljske brige. Vezivanje za stvari tipično je i za decu koja su odmalena u jaslicama – nešto drago i poznato pomaže im da preguraju sate kada nisu kod kuće.

Bez obzira kako vam se bebina draga stvar činila grozno prljava, rasturena ili dronjava, odolite iskušenju da je strpate u veš mašinu i upristojite jednim dobrim pranjem ili još gore da je zamenite istom ali novom stvarčicom. Možete samo izazvati nemire u kući jer vaša beba voli baš njen miris i udobnu dronjavost jer to je to što je čini tako posebnom.

Zašto bebe trljaju oči?

Videli ste sigurno već hiljadu puta vašu bebu kako ručicama energično trlja okice čemu sledi jedan veliki zeev. Trljanje očiju je način da nam beba kaže da je umorna – što nam je i očigledno – ali zašto trljanje?

Kada se beba umori njene oči se takođe iscrpe. Kada trlja oči (kao što i vi trljate ili masirate bolno mesto kada se povredite), ona pokušava da ublaži bol i tenziju u mišićima očiju i kapcima. Kada se beba umori njene oči postaju i suve. Izlaganje vazduhu na duže vreme isušuje zaštitni vlažni film koji čuva jabučicu oka da se ne isušuje. Trljanje oka stimuliše suzne kanale što pomaže da se oko propisno “okupa” i da se zaštitina vlaga vrati u oko.

Pored vlaženja oka postoji još nekoliko mogućih razloga zašto bebe trljalju oke. Bebe prosto vole da dodiruju sve delove svog tela kako bi naučile kako ono reaguje. Kada zatvorite oči i trljate ih znate da možete da vidite svetlucanje i kaleidoskopske šare. Možda je vaša beba “ukapirala” da je videla sva ta fenomenalna čuda prilikom trljanja očiju i želi zato to stalno da radi fascinirana vizuelnom stimulacijom koji tom prilikom dobija. Možda čak eksperimentiše sa činjenicom šta će “videti” kada zatvori oči.

I na kraju, ali nikako najmanje važno, beba može da trlja oči ako u njima nekim slučajem nešto ima pa je iritira (kao na primer trepavica). Ako beba plače i konstantno trlja oko možda u njemu postoji nešto što je bocka kao zrno peska. Isperite oko vodom i zovite doktora.

Zašto moja beba brizne u plač kad nepoznata osoba pokuša da je uzme?

A kako bi vi reagovali kad bi neko koga nikad pre niste videli i nemate pojma ko je, pokušao da vas digne u naručje? Ili samo da vas zagrli. Čak i beba stara svega dva ili tri meseca može da se rasplače kada neko koga do sada nikad nije imala prilike da vidi poželi da je uzme. Možda zbog nepoznatog mirisa te osobe ili jednostavno oseti nervozu te osobe koja želi da je uzme.

Kada dete u bilo kom uzrastu plače na ramenu svake nepoznate osobe to je obično zbog toga što ima formiranu jaku, zdravu vezu, sa svojim najbližima. Ona ih razlikuje od ostalih, razvila je odnose sa njima a od stranaca jednostavno ne zna šta sve može da očekuje. Kada jednom beba bude savladala puzanje ili hodanje može da postane posebno privržena roditeljima i mušičava kada su u društvu nepoznate osobe.

Dok se neke bebe mršte, dure ili poginju glavu kad nepoznati uđe u sobu ili pokuša da ih uzme, druga pak počinju histerično da plaču sa sve krokodilskm suzama kao da preživljavaju ogroman bol. Ozbiljnost detetove reakcije zavisi od njegovog temperamenta i raspoloženja u tom trenutku, ali naučnici veruju da mobilna beba (ona koja se sama kreće bilo puzanjem bilo hodanjem) pokazuje mnogo više anksioznosti jer je uplašena novim saznanjem da je neko može razdvojiti od roditelja. Beba u tom dobu takođe razume nepromenljivost stvari – znaju da su njegovi roditelji tu negde čak i ako nisu u istoj toj prostoriji – i plaču kad ih se ostavi sa nepoznatim kao da alarmiraju gde se nalaze kako bi ih roditelji uzeli i “spasili”.

Zašto bebe vole da se maze?

Ne vole samo bebe i odrasli itekako obožavaju da se maze i miluju! Nema ništa tako smirujuće od ljuljuškanja u stolici za ljuljanje, držanja bebe u naručju i uživanja u njenoj mekoj koži i predivnom mirisu. Ljuljanje i milovanje u majčinom naručju jednako je potrebno bebi da bi napredovala kao i njeno mleko. Dakle, zašto svi otkidaju na grljenje?

Kada se beba drži u zagrljaju, ona se oseća zaštićeno, sigurno i voljeno. Kada je pri tom i ljuljuškate ona može da oseti i čuje otkucaje vašeg srca – zvuk koji joj je tako poznat. Miris je takođe jedan od najrazvijenijih čula kod jako malih beba koje one registruju kad su kod mame u zagrljaju. Kada bebe malo odrastu i postanu mobilne (kad propuzaju ili prohodaju) može se desiti da same dođu kod mame na jedan mali zagrljaj na brzaka kao da žele da se osiguraju da nisu otpuzale predaleko. Važnost grljenja ne treba podcenjivati.

Istraživanja psihologa na rezus majmunima šezdesetih godina prošlog veka pokazala su da je primatima potrebnija potpora od hrane. Beba majmunčić stavljen je u kavez sa dve „mame“. Jedna je bila napravljena od žice i davala je mleko dok je druga bila presvučena nežnim plišem ali nije imala hranu. Suprotno očekivanjima majmunče je po ceo dan provodilo zagrljeno sa plišanom „mamom“ dok je na onu drugu dolazilo samo da bi se nahranilo.
Neke bebe obožavaju da se igraju skrivalica, zašto to?
Klasična varijanta igre skrivalica je da prekrijete lice rukama uz pitanje bebi „Gde je ...(ime bebe)?“, zadržite ih tu par sekundi i onda naglo ih sklonivši uzviknete „Evo jeee“ ili „Ku-ku“! Beba će se smejati oduševljena. Druge varijante su da se odrasli sakriva iza bebinog vidokruga (iza kreveca, vrata od sobe) i naglo se pojavi u bebinom vidokrugu.

Čemu tolika opčinjenost ovako običnoj igri?

Bebe obožavaju ovu igru iz nekoliko razloga. Prvo, ko ne bi voleo da vidi odraslog kako se glupira i smeje. Zatim, tokom igre skrivalice odrasli svu svoju pažnju poklanja detetu. Bebe takođe obožavaju da gledaju ljudsko lice blizu svog. Ne moramo ni da napominjemo da vole smeh, koji je veliki deo ove zanimljive igre, kao i zvuk glasa mame ili tate. Element iznenađenja dovodi bebe do neverovatnog ushićenja kao i onaj momenat kada ugledaju iskrivljno u smešnu grimasu voljeno lice, ako sve to prati piskavi i povišeni zvuk – beba će biti oduševljena.

Pored zabave igra skrivalica uči bebu o stalnosti nekih stvari, veštinu koju će beba utvrditi u uzrastu od 4 do 12 meseci. Beba tako veruje da nešto što joj nije vidljivo ipak postoji. I konačno, beba će brzo naučiti da se igra skrivalice sa vama pokrivajući sama ručicama,majicom, ili nekim prekrivačem, lice. Beba će biti presrećna kada ukapira da sama može da napravi fazon: mislio si da me nema, a ja sam ipak tu, ta-daa.

Zašto moja beba odbija da spava?

Da ste se vi nedavno spustili na svet gde vam je sve što vidite, kusite, čujete i dodirnete potpuno novo ni vama ne bi padalo na pamet da spavate. Nikako. Klinci veruju da je spavanje precenjeno. Ne samo što se opiru da odlaze na spavanje već odbijaju da zaspe (osim ako se ne nalaze u vašim rukama u opuštajućem njihanju).

Ako još uvek vaša beba ne odbija da zaspi, uskoro će. Postoje slučajevi da roditelji gotovo ne upoznaju bebu u prvih šest meseci jer ova neprestano spava –jede-spava i da onda ta ista beba kad napuni šest meseci odjednom odluli da ostane budna dve godine.

Bebe protestuju i plaču kad je vreme za spavanje jer ne žele da budu odvojene od vas. Mislite da bebe ne znaju da kad one odu na spavanje vi počnete sa ludom i uzbudljivom žurkom. Šalu na stranu, bebe se plaše da ostanu same i nezaštićene i to može biti jedan od razloga zašto plaču kad ih spustite u krvetac.

Ima i onih beba koje ne mogu da zaspu ako odrasli ne leži pore njih. Kao i kod drugih primata i naša beba genetički je programirana da reaguje na negu odraslih. Ako legnete do bebe u vreme dremke ili uveče kad je vreme spavanja, primetićete da se mnogo manje opire spavanju.

Kontakt kože na kožu majke i novorođenčeta

Kangaroo mother care (KMC) je standardizovan sistem nege prevremeno rođenih beba, kao i onih sa težinom manjom od 2000 grama na rođenju.

U osnovi ovog sistema je kontakt “koža na kožu” između majke i njene bebe, a zaštitni znak je kengur pozicija.
Poznato je da kengur pripada posebnoj grupi životinja, torbara, čini se mladunci rađaju odmah nakon embrionalnog perioda i ceo fetalni period razvoja se odvija van materice, u spoljnoj sredini – u torbi sopstvene majke, koju napuštaju tek kada se sazrevanje okonča, u vreme porođaja.

Ovakav tip nege sa stalnim kontaktom “koža na kožu” između majke i njene bebe bio je primenjivan milionima godina tokom humane evolucije i opisivan je kao osnovni način nege beba u mnogim plemenima (Bocvana, Namibija).

Zvanična primena

KMC sistem nege nastao je 1978.godine u Instituto Materno Infantil, Bogota, Kolumbija, a njeni osnivači su Dr E. Rey, H. Martinez i L. Navarete.
Program je u početku bio poznat kao “Kangaroo Mother Programe”, a njegovu osnovu su činili kengur pozicija, isključivo prirodna ishrana (dojenje), rani otpust iz bolnice u kengur poziciji i veoma redovne kontrole.

Na maminim grudima

Kengur pozicija znači postavljanje gole bebe, samo u pelenama i sa kapom na glavi, u uspravnoj, “žabljoj poziciji” na gole grudi majke, u predelu grudne kosti, izmeđju dojki, sa glavom okrenutiom na jednu stranu. Beba biva pokrivena, zaštićena i fiksirana za telo majke posebnim elastičnim omotačem ili košuljom, pri čemu je majci omogućeno kretanje, a ruke su joj slobodne.
U ovim uslovima majka je ta koja održava telesnu temperaturu prevremeno rođenog deteta (kao inkubator) i predstavlja osnovni izvor hrane i stimulacije.

Rešenje za nerazvijene zemlje

Ovakav način KMC se naziva kontinuiranim i primenjivan je najviše u nerazvijenim i zemljama u razvoju, sa lošim ekonomskim uslovima i nerazvijenim sistemom zdravstvene zaštite, gde postoji nedostatak medicinskih institucija, medicinskog osoblja, opreme (inkubatora), struje, vode, … i imao je, i još uvek ima veliku ulogu u smanjenju smrtnosti i oboljevanja prevremeno rođenih i beba sa malom težinom.
Najznačajniji promoteri KMC sistema nege u nerazvijenim zemljama danas su Dr Nils Bergman (Južnoafrička Republika) i Dr Natali Charpak, osnivač Fundacion Canguro (Kolumbija), koji su značajno doprineli smanjenju smrtnosti novorođene dece u najugroženijim područjima širom sveta, upravo uvođenjem ove metode.

Primena u savremenim uslovima

Intermitentni KMC podrazumeva postavljanje golog novorođenčeta na grudi majke u određenom vremenskom periodu tokom dana, svakodnevno, i često se primenjuje u razvijenom svetu, u dobro opremljenim bolnicama sa visokom tehnologijom, npr. u odeljenjima neonatalne intenzivne nege.
Cilj je da se uspostavi i održi fizički kontakt između majke i deteta, podrži njihovo povezivanje i razvijanje privrženosti, stimuliše dojenje, stimuliše psihomotorni razvoj bebe i pomogne majci da se bolje snalazi sa prevremeno rođenim detetom.
U ovoj varijanti KMC se primenjuje pre svega zbog povoljnog dejstva na psohomotorni razvoj bebe, budući da je sve vreme prisutan izvor toplote, da kontakt koža-koža predstavlja stimulaciju čula dodira, pokreti grudnog koša majke tokom disanja su stimulacija disanja bebe, miris majčine kože je stimualcija čula mirisa i doprinosi formiranju memorije, a majčin glas, disajni zvuci i srčani otkucaji stimulišu čulo sluha, uz stalno prisutan i nezamenljiv emocionalni kontakt.
Nedavna istraživanja su pokazala da 98% neonatoloških odeljenja u SAD primenjuju neki od oblika KMC kao interventnu metodu za stimulaciju psohomotornog razvoja.
Treba naglasiti da i bebe rođene na vreme mogu imati koristi od KMC, obično intermitentnog tipa, i to u onoj meri u kojoj majka i beba to prihvataju.
KMC, po sopstvenoj želji, mogu da praktikuju i očevi.
Program je do danas široko prihvaćen i doživeo je brojne modifikacije, pa tako postoji KMC u zemljama u razvoju, u industrijski razvijenim zemljama i ambulantni KMC.

Koje su dokazane prednosti metode “koža na kožu”?

Održavanje telesne temperature prevremeno rođene bebe
Smanjenje pojave pauza u disanju (apneja)
Smanjenje stresa i bola,
Bolja organizacija sna
Ishrana je prijatnije iskustvo
Povoljan uticaj na laktaciju, brže započinjanje dojenja
Uspostavljanje “ekskluzivnog” dojenja u većem procentu
Bolje napredovanje novorođenčeta
KMC je lak je i dostupan način transporta
Povoljan utcaj na psihomotorni razvoj bebe
Kraća dužina boravka u bolnici
Smanjenje nepoželjnog odvajanja majke i deteta
Obnavljanje procesa povezivanja majke i deteta (ukoliko je došlo do odvajanja)
Razvijanje privrženosti
Ohrabrenje majke i porodice, manji osećaj bespomoćnosti i anksioznosti
Veća uloge porodice u nezi prevremeno rođenog deteta

Podrška i ohrabrenje roditeljima

Ovakav način nege jača povezanost između roditelja i dece i transformiše krizu, nastalu rođenjem bolesnog ili prevremeno rođenog deteta, u lepše iskustvo za celu porodicu.
Postoje naučni dokazi da kontakt “koža na kožu” omogućuje majci/roditeljima prevremeno rođene dece da osećaju manji stres i da imaju više poverenja i veći osećaj ispunjenosti u ulozi roditelja.
Roditelji bivaju ohrabreni osećanjem da mogu da učine nešto za svoje dete i sigurnošću koju stiču u nezi i ishrani; a zapaženo je da se očevi osećaju opuštenije i zadovoljnije.

Kabineti za kontakt “koža na kožu”

U Institutu za neonatologiju su su otvorena dva kabineta za kontakt “koža na kožu” kao deo i prvi korak jedne šire akcije, pod nazivom “Partnerstvo sa roditeljima – za bolji ishod”
Cilj akcije je upravo razvijanje partnerskih odnosa sa roditeljima, njihovo što veće uključivanje u negu i lečenje njihovih beba, uključivanje roditelja u tim koji radi za dobrobit prevremeno rođene dece, smanjenje stresa i straha koje ima porodica bolesnih beba.

Zbližavanje bebe i porodice, jačanje privrženosti

Upravo sa željom da se iskoriste sve navedene prednosti metode kontakta “koža na kožu”, kabineti su zamišljeni kao prijatan ambijent za porodicu: prisustvo oca i bliskih rođaka (bake, deke, braće, sestara) je poželjno, jer treba da omogući prevremeno rođenoj bebi kontakt sa roditeljima i širom porodicom, majci što potpuniji osećaj i podršku, a celoj porodici preko potreban mir, intimu i kvalitetno vreme u prostoru koji ne liči na bolnički ambijent.
Istovremeno, osim medicinske i emocionalne dobrobiti, ovo je mesto gde medicinske sestre postupno povećavaju znanja i kompetencije roditelja za negu dece, tako da spremno, bez straha i sa samopouzdanjem mogu jednoga dana da napuste bolnicu.
Prvi rezultati i reakcije su više nego ohrabrujući, a interesovanje toliko, da dva kabineta već nisu dovoljna…

Pupak bebe

Dani kada je prinova stigla za novopečene roditelje ispunjeni su radošću, ali i strepnjom. “Drži glavu!”, “Pazi na pupak!”, “Što sad plače?”…

Ni najvisprenijim roditeljima nije lako da se snađu u moru informacija, upozorenja i saveta. Panika svakako nije od pomoći, a najjače oružje protiv nje je znanje. Za početak, priča o pupku…

Kod odraslog čoveka pupak je anatomski detalj, za mnoge bitan, ali, ako izuzmemo estetsku, bez druge funkcije. Pa ipak smo i mi često “osetljivi’” u predelu pupka, kao da nam je u podsvesti prisutno sećanje na jednu vezu koja život znači. Kako li je tek novorođenoj bebi?

Odakle nam pupak i čemu služi ?

Na mestu gde se nalazi pupak nekada se pripajala pupčana vrpca, struktura od životnog značaja, koja skoro od samog početka trudnoće povezuje bebu sa mamom. U njoj se nalaze krvni sudovi ( dve arterije i jedna vena ) koji dopremaju bebi kiseonik i neophodne hranljive materije, a istovremeno omogućavaju i uklanjanje štetnih materija iz bebinog krvotoka. U trenutku kada se rodi, beba postaje nezavisan organizam, sposoban da se adaptira na spoljašnji svet, i da samostalno obavlja osnovne fiziološke funkcije ( da diše, da jede, da mokri… ). Zbog toga se, u prvim minutima nakon porođaja, pupčana vrpca prvo podvezuje ( da ne bi doslo do krvarenja iz krvnih sudova u njoj ), a zatim i preseca makazama. U mnogim zemljama je sve popularnije prisustvo oca na porođaju, kada on, ukoliko želi, može da preseče pupčanu vrpcu.

Nakon presecanja pupčane vrpce, ono što ”štrči” na stomačiću vaše bebe je pupčani patrljak, 2-3 cm dug ostatak pupčane vrpce, koji se obično sasuši i otpadne za 12-15 dana. Iako ne izgleda baš lepo dok menja boje od plavoljubičaste, preko žutozelene, braon, do crne, znajte da vaša beba ne oseća bol, jer pupčana vrpca nema nervne završetke! Iz porodilišta će vam uz pupčani patrljak stići i tračica čvrsto uvezana oko njega, ili plastična štipaljka kojom je patrljak “uštinut”. Obzirom da su krvni sudovi pupčane vrpce veliki, pupčani patrljak je potencijalno ulazno mesto za bakterije, zbog čega se higijeni pridaje veliki značaj. Obrada pupka je svakodnevna obaveza pedijatrijskih sestara u porodilištu, a kada beba ode kući, za to su nadležne patronažne službe doma zdravlja.

Dok ”pupak” ne otpadne …

Roditelji treba da vode računa da pupčani patrljak bude:

– čist – za čišćenje pupka pedijatrijske sestre koriste različite antiseptike ( kod nas najčešće povidon-jod ), koje nanose isključivo na sterilnu gazu ( dakle, vata, pelena i, kod nas omiljeni, štapići za uši (!) ne dolaze u obzir, jer nisu sterilni, a već smo rekli da se u pupčanom patrljku nalaze ostaci krvnih sudova, koji su, do zarastanja pupčane rane prohodni, što znači da je bakterijama put u bebin krvotok neometan ); ako vam se između poseta patronažne službe zaprlja pupak, nema mesta panici, već sterilnu gazu navlaženu povidon jodom u ruke, pa polako na čišćenje pupčanika: zamislite da je pupčanik u centru kruga, a da je koža oko njega sačinjena iz koncentričnih kružnica. Prvo ćete natopljenom gazom u jednom potezu obrisati sam patrljak ( kao da je patrljak vaš prst, nabacite gazu na njega da ga celog prekrijete, a zatim je jednostavno svucite sa njega povlačeći je na gore ), a zatim ćete uzeti novu gazu i obrisati kožu oko samog patrljka, takođe u jednom, kružnom, potezu, i, ako je potrebno, upotrebom još jedne gaze na isti način i susednu kožu, udaljavajući se od samog patrljka. Nakon čišćenja bitno je da patrljak dobro prosušite na sobnom vazduhu, a zatim zaštitite sterilnom gazom na koju možete naneti povidon-jod ( nemojte preterivati sa čišćenjem pupka, istraživanja su pokazala da previše manipulacija sa pupkom i primena agresivnih sredstava za čišćenje samo odlaže otpadanja pupčanog patrljka ). Gazu možete fiksirati lepljenjem za kožu ( što može iziritirati nežnu bebinu kožu ), ili tako što ćete zavoj obmotati oko bebinog struka, a preko gaze;

– suv – nakon kupanja, menjanja pelena i sl. pupak uvek treba ostaviti da se dobro osuši na vazduhu; nekada je bolje saviti pelenu da ne prekriva pupak; u ovom periodu se ne preporučuje kupanje bebe u kadici, bolje je mekim sunđerom.

Oduprite se iskušenju da ”pomognete” pupčanom patrljku da otpadne, čak i ako ”visi” na vrlo tankoj peteljci.

Kada se obratiti lekaru ?

Ako primetite :

– da pupčani patrljak pojačano vlaži, i da je sluzav – bakterije koje normalno nastanjuju kožu su se previše namnožile zbog neadekvatne nege, pa je neophodna pažljivija obrada pupka, za šta je najbolje obratiti se stručnim osobama;

– ružičasti čvorić u samoj pupčanoj rani (Granuloma umbilici ) iz koga se cedi žutozeleni gust sadržaj koji može biti neprijatnog mirisa, što dovodi do nepravilnog, produženog zarastanja pupčane rane; koža oko pupka nije crvena, topla, ni osetljiva, beba nema temperaturu; ova promena se leči ambulantno, primenom sredstva ( srebro-nitrata ) kojim se uklanja deo po deo čvorića i suši ranica, omogućavajući normalnoj koži da preraste; postupak je jednostavan, bezbolan za vašu bebu, ali nekada je potrebno ponoviti ga više puta do potpunog izlečenja ( u našoj sredini patronažne sestre u privatnoj praksi često u kućnim uslovima uklanjaju granulom lapisiranjem ( spaljivanje granuloma ), što svakako nije preporučljivo, zbog neadekvatnih uslova za obavljanje ovakvih intervencija;

– da je predeo oko pupka crven i otečen, cedi se gust, gnojni sadržaj – verovatno je došlo do zapaljenja kože i potkožnog tkiva oko pupčanog patrljka ( Omphalitis ); obavezno se javite vašem pedijatru, jer je pored lokalne obrade rane neophodna i primena odgovarajućih antibiotika.

I da rezimiramo, za pravilnu “tranziciju” od pupčanog patrljka do pupka potrebno je da rana bude čista i suva, a vi pažljivi i bez straha. I nema više problema zvanog pupak.

Bljuckanje, štucanje, halapljivo sisanje…

Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu na starije dete i odraslu osobu. U ishrani beba ima mnogo normalnih pojava koje roditeljima stvaraju dilemu da li se radi o znacima neke bolesti.

Šta je to bljuckanje?

Na kraju jednjaka, pred ulazom u želudac, nalazi se kružni mišić (sfinkter) koji ne dozvoljava da se mleko iz želuca tokom varenja vraća unazad. Kod beba je normalno ovaj sfinkter labaviji, što dovodi do vraćanja manjih količina mleka iz želuca u usta i u spoljnu sredinu. Značajno je da se radi o manjim porcijama mleka, a ne o celom obroku. Bljuckanje je normalna pojava kod preko 90% novorođenčadi. Osim što posmatranjem zaključujemo da li je u pitanju bljuckanje ili povraćanje, jedan od dokaza da je bljuckanje u pitanju je i uredno napredovanje bebe (150-200 g nedeljno). Ako beba ne napreduje onda to znači da se izbacuju veće količine mleka, odnosno ukupna količina popijenog mleka je manja od potrebne za napredovanje. Ovo je, svakako, trenutak kada treba otići na pregled kod pedijatra.

Kakav režim se sprovodi kod bljuckanja?

Postoje standardna pravila vezana za ishranu bebe koja između ostalog doprinose da beba manje bljucka. Uobičajeno je držanje bebe preko ramena 15-ak minuta posle obroka. Tada beba podrigne, odnosno izbaci višak vazduha. Treba obratiti pažnju i na položaj bebe u krevecu. Glava treba da je u istoj ravni kao i stomak. Pelene (pogotovo ako se stavlja i švedska), mogu da uzdignu donji deo tela, tako da se glava nalazi niže od stomaka. Ovakav položaj ne odgovara ni jednoj bebi. U tom slučaju treba dušek na kome beba leži lako iskositi (podići), tako da su glava i stomak u istoj ravni. Kod beba koje mnogo bljuckaju, glava treba da bude lako iznad stomaka prilikom ležanja.

Kako prepoznati povraćanje i kako postupiti ?

Povraćanje se od bljuckanja razlikuje po tome što beba izbacuje ceo obrok mleka. Kod bljuckanja se manja količina mleka izaci neposredno pored usta, a kod povraćanja znatno dalje od bebinih usta. Jedno povraćanje dnevno ne mora biti znak bolesti, ali ako beba povraća dva ili više puta, odmah se treba obratiti pedijatru. Postoji mnogo uzroka povraćanja, a potreba za medicinskom intervencijom se može javiti vrlo brzo ako je povraćanje uporno. Nemojte primenjivati nikakve terapijkse postupke ! Najvažnije je da bebu odmah odnesete na pregled !

Štucanje – problem ili normalna pojava ?

Mnogi roditelji ne znaju da beba znatno češće štuca nego starije dete ili odrasli. Štucanje se može normalno javiti nekoliko puta na dan. Obično traje izvesno vreme (oko 10-ak minuta) i spontano prestane. Razlozi su poznati: prvo, beba ima česte obroke (osam puta na dan), a drugo, dijafragma koja je odgovorna za štucanje, znatno je više aktivna kod bebe prilikom disanja.

Halapljivo sisanje

Često postoji zabrinutost roditelja što njihova beba halapljivo sisa. Najčešće se plaše da se ne prejede ili zagrcne. Razloga za brigu, zapravo, nema. Svako ko je gladan, biće pomalo halapljiv. Važno je samo da se bebi obezbedi takav položaj prilikom sisanja, odnosno adekvatna cucla ako se hrani veštačkim mlekom, kako se ne bi nagutala više vazduha nego što je uobičajeno. Takođe, nema razloga za suzbijanjem halapljivosti bebe. Treba je pustiti da popije mleka koliko želi, pridržavajući se prethodnih saveta.

Stomačni grčevi

Jedno od najčešćih pitanja roditelja u ambulanti pedijatra je: „Naša beba mnogo plače zbog grčeva, šta da preduzmemo ?” Zvaničan stav svetskih stručnjaka je da se radi o fiziološkoj pojavi usled intenzivnog rada digestivnih organa. Za fiziološke pojave se ne primenjuje terapija. Preporučuje se samo kratkotrajno ljuljanje bebe i/ili blage tople obloge. Mogu se primeniti čajevi za grčeve. Svi drugi postupci (masiranje stomaka, različiti lekovi) se ne preporučuju. Suština je u tome da se pojave kao što su čest plač, uznemirenost, ritanje nogicama, ne zamene za simptome nekog drugog poremećaja. Savet: ako vaša beba ima pomenute simptome tokom više dana, odnesite je na pregled kod pedijatra.

Zagrcnjavanje

Beba može ponekad da se zagrcne prilikom sisanja, ali ako je ova pojava česta potreban je pregled. Zagrcnjavanje ustvari predstavlja poremećaj gutanja i disanja istovremeno. Ponekad, ako potraje duže, beba pomodri. Treba je uhvatiti za grudni koš i okrenuti stomakom i licem na dole kako bi se izbacio sadržaj iz disajnih puteva. Duži poremećaj (prekid) disanja zahteva pregled pedijatra, ali povremeno zagrcnjavanje sa brzim uspostavljanjem normalnog disanja je uobičajena pojava.

Proliv ili normalna tečnija stolica ?

Zdravo novorođenče može imati stolicu posle svakog obroka, ali i jednom na nekoliko dana (do 7 dana). Stolica bebe je nešto tečnija nego starijeg deteta i dešava se da roditelji pomisle da se radi o prolivu. Naravno, uvek kada nisu sigurni, pedijatar će im pomoći da razreše tu dilemu.

Kod pravog proliva stolica je jasno tečna, česta i obilna. Ako beba više gubi tečnosti nego što unosi (mleko), dolazi do dehidracije i tada je svakako potreban pregled, i odgovarajuće lečenje.

Normalna boja stolice novorođenčeta je žućkasta. Zelena boja stolice se javlja zbog sledećih razloga: takozvane stolice gladi su zelene boje, i u malim količinama. Javljaju se ukoliko beba unosi nedovoljno mleka. Normalizuju se kada se uspostavi normalan unos mleka. Ove bebe izgledaju zdravo, ali su gladne. Nakon dužeg perioda neprepoznavanja glavnog problema u prvi plan dolazi slabije napredovanje.

Drugi razlog je promena bakterijske flore u crevima. Bakterije koje su uzrokovale zelenu boju stolice obično ne izazivaju nikakav drugi štetan efekat. I ove bebe imaju potpuno zdrav izgled. Ređe se ponekad dešava da su u pitanju patogene bakterije, izazivači proliva, kada se ispolje i drugi simptomi (suva koža i sluznice, mlitavost, povišena temperatura, slabo mokrenje itd.) koji jasno ukazuju da je beba bolesna.

Doc.dr Miloš Ješić, pedijatar-neonantolog

Igre uz koje bebe najbolje uče

Za dete je igra veoma ozbiljan posao. Bebe na taj način stiču prva saznanja o svetu koji ih okružuje. Zbog toga svakog dana odvojte određeno vreme za igru. Tokom prvog tromesečja dovoljno je izdvojiti pola sata, a posle bi igra trebalo da traje duže.

– Igru dete prepoznaje i kao način učenja; ona može da otvori nova pitanja, pruži različite izazove i da ga odvede do novog razumevanja sebe i drugih. Igra jača i samopouzdanje. Jer deca se često igraju nečega što im je već poznato i u čemu su dobra, pa su samim tim i uspešna. Deca se igrom takođe i socijalizuju s drugom decom i upoznaju različite emocije (ljutnja, tuga, smeh…) i uče kako da se sa njima nose – objašnjava Gordana Ačić, dečji psiholog.

Do 3 meseca

Imitiranje

Bebe vole da posmatraju izraze lica. Ova igra podstiče razvoj vizuelnih sposobnosti. Držite dete blizu sebe i pokazujte mu, na primer, širok osmeh ili široko otvorena usta ili pak izvodite brze radnje s jezikom, ispuštajući pri tome smešne zvuke. Ponovite to nekoliko puta i dete će vremenom početi da vas imitira.

Šta se kod deteta razvija: Opažanje, kinestetski oseti koji šalju informacije o pokretima mišića, empatija (saosećajnost), sitni mišići lica.

Lopta

Vaša beba će rasti i uskoro će moći da podigne glavu na sekundu ili dve dok leži na trbuhu. Ako se oseća prijatno u tom položaju. pokažite joj jarko obojenu loptu u njenom vidnom polju (oko 60 cm udaljenosti). Beba će u početku posmatrati loptu tako da će biti koncentrisana na istezanje, a nešto kasnije će doći do nje.

Šta se kod deteta razvija: Razvoj krupnijih mišića, muskulatura, nervi koji upravljaju mišićima, kontrola pokreta, opažanje, kontrola oko-ruka, to jest vizuelno-motorna kontrola.

3-6 meseci

Igra s nožicama…

Uzmite neki lagani predmet, na primer šarenu plastičnu čašu ili čarapicu. U ovom periodu beba skida čarape kako bi izbliza pogledala nožice. Umesto čarapica, možete da joj stavite šarenu čašu na stopalo, a ona će se namučiti da dođe do tog predmeta kako bi ga izbliza pogledala.

Šta se kod deteta razvija: U igri s nogama beba rasteže donji deo kičme i učvrščuje trbušne mišiće.

Pogledaj šta to tamo leži!

Uzmite malu igračku i stavite bebu da legne na stomak tako da može da posmatra predmete oko sebe. Na taj način će uočiti da se predmeti koji leže ponašaju potpuno drugačije od onih koji vise.

Šta se kod deteta razvija: Pošto će beba jednom rukom posegnuti za igračkom, drugom će održavati ravnotežu gornjeg dela tela i glave.

6-9 meseci

Babuška ze bebe

Uzmite komplet raznih posuda različitih veličina za slaganje. Pokažite svom detetu kako se dve posudice stavljene jedna u drugu ponovo razdvajaju. Svaku oslobođenu posudicu popratite rečima: „Još jedna i još jedna! Koliko posudica…!” Sad ponovo stavite posudice jednu u drugu i igra može da počne ispočetka.

Šta se kod deteta razvija: Razumevanje treće dimenzije i sled radnji.

Šta li se unutra krije?

Stavite bebu da sedi ili da leži na stomaku i uzmite kutiju za cipele, a na sredini poklopca izrežite veliki okrugao otvor kroz koji dete može da provuče ruku. Zatim stavite u kutiju nekoliko manjih igračaka ili tri do četiri raznobojne međusobno povezane krpe. Isprva ćete to činiti pred detetom, a potom skrivajući. Na taj način beba će rukom istraživati oku nedostupno područje.

Šta se kod deteta razvija: Radoznalost i zanimanje.

9-12 meseci

Mali Pikaso

Uzmite veliko parče papira, debele voštane bojice i počnite sa crtanjem. Ovo je veoma važno iskustvo jer je ono prvi korak u savladavanju pisanja.

Šta se kod deteta razvija: Veza između očiju i ruku.