Pročitajte zbog čega je kupanje posebno važno za decu koja imaju ekcem i kako bi kupanje trebalo da izgleda.

Ljude sa ekcemom odlikuje izrazito suva koža, a kupanje je još jedan od načina da ona ostane hidrirana, pišu dermatolozi Američke dermatološke akademije.

Roditelji dece koja imaju ekcem mogu da primete da, ukoliko kožu ne namažu preporučenom hidratantnom kremom odmah nakon kupanja, dečija koža bude suva već nakon nekoliko minuta.

Deca sa ekcemom, takođe, veoma često imaju infekcije kože, što je i za dete i za roditelje veoma stresno. Kako bi izbegli stvaranje rana na koži i noći koje deca provedu u češanju i plakanju, veoma je važno redovno negovati kožu koja je sklona ovom problemu.

Evo kako bi trebalo da izgleda redovna nega kože, i kako kupati dete sa ekcemom:

1. Uzmite sve što vam je potrebno i stavite blizu kade

Veoma je važno da vam krema bude odmah pored, kako biste na kožu deteta mogli da je nanesete odmah nakon kupanja.

2. Koristite mlaku vodu

Temperatura vode takođe je važna prilikom kupanja, pazite da ona bude mlaka, a ne vruća, jer će vruća voda dodatno isušiti već osetljivu kožu.

3. Pažljivo operite samo prljave i intimne delove kože

Tokom nanošenja kupke, gledajte da izbegnete delove kože zahvaćene ekcemom. Izaberite blagu kupku bez veštačkih mirisa i nikako nemojte grubo trljati dečju kožu ili je "ribati" sunđerom.

Takođe, iako će detetu prijati da leži u kadi punoj vode, nemojte mu praviti penušave kupke.

BabyMed medicinska kozmetika - za osetljivu kožu vašeg deteta!

4. Neka kupanje traje između 5 i 20 minuta

Preporuka većine dermatologa je da kupanje traje najkraće između 5-10 minuta, međutim ako detetu prija možete ga u kadi ostaviti do dvadeset minuta. Više od 20 minuta nije preporučljivo jer može dodatno da isuši dečju kožu.

Izvor: yumama.com

Postoje metode u odgajanju dece koje nose epitet "konrtoverznih". Kako bismo proverili da li ih treba primenjivati ili ne, pitali smo našeg stručnjaka koji je ocenio njihova dejstva.

Širok povoj - da ili ne?

Prvi na listi je širok povoj. Kritičari ove metode kažu da je ne treba koristiti jer može da izazove iščašenje kukova kod beba.

"Razvoj kukova kod beba provera se ultrazvukom posle prvog meseca, a onda na svaka tri meseca. Nema razloga izbegavati širok povoj, posebno tokom prvih meseca dana, on se i stavlja kako bi se bebini kukovi pravilno razvijali sve dok pregled ne pokaže da ima određenih problema u razvoju jezgra okoštavanja i dubine čašice", komentariše pedijatar Milica Kotlajić.

Ostaviti bebu da plače dok se sama ne umiri?

Ovo spada u Ferberov metod nazvan po pedijatru Ričardu Ferberu, koji u knjizi „Rešite detetove probleme sa spavanjem" kaže da bebu dok plače, treba pustiti da se sama smiri, odnosno da utone u san.

"Beba, ipak, na kraju uvek pobedi. Iako je treba malo pustiti ne bi li se videlo da li će se smiriti, mama mora da reaguje i da je umiri jer beba plačem najčešće traži kontakt i bliskost, zagrljaj mame i otkucaje njenog srca uz koje se razvijala devet meseci u njenom stomaku", dodaje doktorka.

Spavanje sa bebom u istom krevetu?

"To apsolutno ne podržavam. Beba treba da bude u istoj prostoriji u kojoj spavaju roditelji, ali ne i u istom krevetu jer to nije higijenski. Pored toga, stavaraju se kod bebe i navike spavanja koje mogu da potraju dugo", ističe pedijatar.

"Ne" ovoj metodi dala je i Američka asocijacija pedijatara.

Produženo dojenje?

Kada je pravo vreme prekinuti dojenje, pitaju se mnoge mame, a neke svoju decu doje čak i nakon pete, šeste godine.

"Dojenje je neophodno u prvih šest meseci, a poželjno do prve godine. Može se eventulano produžiti do 15. meseca, a posle toga nema potrebe za ovakvim načinom ishrane dece. Takva metoda nema pozitivne efekte ni po fizičko ni po pishičko zdravlje deteta jer se produženim dojenjem sprečava razvoj njegove samostalnosti, odnosno odvajanja od mame, a svaka majka treba da teži tome da njeno dete bude samostalno".

Bez pelena?

Na listi kontroverznih metoda jeste i nenošenje pelena, a sve kako bi se beba što pre privikla na nošu?

"Baš bi me zanimalo da vidim mamu koja ceo dan trči za bebom sa nošom u ruci. To je apsurdno! Bebu tek kasnije treba svakog jutra, čim ustane, staviti na nošu kako bi se napravio zapis u nervnom sitemu, odnosno stvorila navika praženjenja u određenom periodu, a koja ostaje za ceo život".

Mišljenje našeg pedijatra podržavaju i strani stručnjaci koji ističu da se nenošenjem pelena pojačava rizik od brojnih infekcija.

RIE metod?

Ovaj metod ne samo da je kontroverzan nego je i kontradiktoran. On nalaže da se prema detetu ponašamo kao prema odrasloj osobi, ali samo u nekim situacijama pa da se detetu ne kupuju skupe igračke u najranijem uzrastu kada i ne zna da ih koristi i da se bespotrebno ne uljuljkuje na stomaku. Metoda nalaže da se dete ni ne forsira da radi neke stvari pre nego što sazri za njh, poput sedenja.

Pristalice ove metode tvrde da se njome jača samostalnost dece, a istovremeno i štedi kućni budžet jer se novac ne baca na stavvari koje nemaju svrhu.

Izvor: zena.blic.rs

Kao i većina mama, verovatno odbrojavate dane od kada možete svoje dete navikavati na nošu. Od velike je važnosti da u tom trenutku ne požurujete svoje dete.

Dok je prosečan uzrast za navikavanje na nošu od 2. do 3. godine, neka deca su spremna mesecima ranije, dok druga još uvijek mogu biti u pelenama u dobi od 4. I svako dete je drugačije.

Srećom, vaše dete će vam samo dati znakove kada je spremno odbaciti svoje pelene, i naučiti veštinu velikih klinaca za upotrebu toaleta.

1. Promena ponašanja u toaletu

Kako vaše dete počinje sticati kontrolu nad radom svojim telom, prvo što ćete da primetite je da se broj prljavih pelena smanjuje. To je zeleno svetlo da počnete sa navikavanjem na nošu.U tom periodu, deca često mogu da odu na nekom mesto u kući, gde žele da budu sama. NIje isključeno da će te zateći svoje dete kako čuči, u ćošku ili je samo u svojoj sobi, neposredno pre nego što zaprlja pelene.Vaš cilj: Uhvatite ga kako se vrpolji pre nego što ode i nežno ga uputite da sedi na noši i gleda što će se dogoditi.

2. Njegove reakcije na mokre ili prljave pelene se menjaju

Kao što vaše dete postaje sve više svesno kako njegovo telo funkcioniše, ono će dati do znanja da mu treba promena pelena, bilo pokazivanjem, bilo govoreći da je obavilo nuždu. Ono će također verojatno vrlo brzo postati frustrirano i bit će mu neugodno nakon nužde, a možda će pokušati skinuti pelene. Može vam biti čudno i neugodno, ali možete pomoći svom detetu napraviti vezu s nošom dopuštajući mu da bude u kupaonici s vama, dok vi upotrebljavate zahod.

3. Dete zahteva veću nezavisnost

Kako deca postaju samostalnija, žele da sve rade sami, a to uključuje i obavljanje nužde. Ova promena u ponašanju deteta je očigledna. Dete će uzvikivat: „Ja hoću to napraviti!” , I odbojanje vase pomoći u aktivnostima kao što su oblačenje pidžame, znaci su da je dete spremno za privikavanje na nošu.

Ne treba nikad izgubiti iz vida činjenicu da su sva deca različita, I da se teranje deteta na upotrebu nose, pre nego što je spremno, uglavnom ne isplati. Strpljenje I predanost, su dobitna kombinacija, ali do tada roditelj mora biti spreman na puno pohvala, I sredstava za čišćenje pri ruci.

 Izvor: www.pampers.com

Iskusni roditelji znaju da će proći neko vreme dok njihova beba ne počne da se osmehuje ali zašto je tako?

,,Da bismo bili srećni, moramo da budemo sposobni da razmišljamo o nama samima“ objašnjava profesor Dastin Šajnost.

Plaču i mršte se – dakle, pokazuju da njihovi mišići lica rade sasvim dobro, pa se onda postavlja pitanje: zašto je bebama potrebno malo više vremena da svoje lice razviju u osmeh? Najjednostavniji odgovor nauke glasi da je njihovim malenim mrežama neurona, koje im omogućavaju da prepoznaju osećaj sreće, potrebno neko vreme da se razviju i počnu da funkcnionišu.

Detaljniji odgovor na ovo pitanje donosi nam jedan novopečeni tata, Danijel Baron, koji specijalizira psihijatriju na prestižnom američkom Univerzitetu Jejl. Kako bi dobio što precizniji odgovor, Danijel je konsultovao svoje kolege sa Univerziteta, a ovo je njihovo objašnjenje.

Al Kaje, koji takođe specijalizira psihijatriju, ispričao je Danijelu o Frojdovom konceptu infantilne amnezije, koji se oslanja na ideju da nedostatak osećanja sreće kod novorođenčadi, koji rezultira nesmejanjem, dolazi kao posledica nemanja bilo kakvih, pa ni srećnih, uspomena. Naime, Frojd je krajem 19. veka skovao termin infantilna amnezija nakon što je uvideo da njegovi pacijenti nisu u stanju da se sete događaja iz ranog detinjstva. On je smatrao da uzrok tome leži u činjenici da su ovi ljudi potisnuli uznemirujuće, seksualne uspomene iz svog detinjstva (poput dojenja ili menjanja pelena). Frojdovo objašnjenje se pokazalo kao netačno, jer su ubrzo eksperimenti pokazali postojanje infantilne amnezije kod mnogih živih bića, pa i kod onih koji sasvim sigurno nisu potisnuli uznemirujuće uspomene, te da se infantilna amnezija objašnjava neseksualnim, neurobiološkim terminima.

A evo i novije, popularne studije profesorke Ketrin Akers sa Univerziteta u Torontu koja to objašnjava. Naime, formiranje memorije zahteva stabilnu mrežu međusobno povezanih neurona, koja se, za neke vrste sećanja, nalazi unutar dela mozga koji se naziva hipokampus. Kod novorođenčadi, novi neuroni se vrlo često rađaju u procesu koji se naziva neurogeneza. Kod odraslih osoba, neurogeneza vremenom slabi, pa je ukupna mrežna struktura neurona stabilnija.

Akers se potom zapitala da li mrežna nestabilnost neurona uzrokovana neurogenezom može da objasni činjenicu da novorođenčad imaju veoma lošu memoriju, dok odrasli pamte daleko bolje. Kako bi dobila odgovor na ovo pitanje, izvela je test na miševima: indukovala je proces neurogeneze kod starijih miševa i otkrila da oni zaista postaju veoma zaboravni. Sa druge strane, usporila je proces neurogeneze kod mlađih miševa, što je dovelo do toga da oni mogu da pamte više i bolje!

Odgovor je jednostavan – neurogeneza, odnosno stvaranje novih neurona, dovoljno je da izazove infantilnu amneziju, čak i kod odraslih! Tako, da bismo mogli da se sećamo, naši neuroni moraju da kodiraju, a potom i da „prizovu“ uspomene.

Rečnikom neurobiologije, možda bebe nisu srećne, i samim tim se ne smeju samo zato što ne mogu da prizovu srećne uspomene.

Postoji još jedno objašnjenje koje se takođe odnosi na razvoj mozga. ,,Da bismo bili srećni, moramo da budemo sposobni da razmišljamo o nama samima, dok nam za osećaj boli ili nesreće to ne treba,“ objašnjava profesor Dastin Šajnost iz Jejlovog Centra za istraživanje dece.

„Da bismo bili srećni, moramo da znamo da smo srećni. Inicijalno nezadovoljstvo (naših beba) ne znači da one nisu srećne, već je pre svega reč o osećanjima poput gladan sam, mokar sam. Dakle, nije reč se o tome da bebe misle o, baš bih bio srećan kad ne bih sedeo u ovoj mokroj peleni“, dodaje Šajnost.

Upravo je mogućnost da razmišljamo o našim osećanjima i željama, ili koncept self-referential thinking, povezan sa mrežom regije mozga koja se naziva mreža standardnog režima ili default mode network, i koja nije u potpunosti razvijena kod tek rođenih beba. Kako beba raste, tako i mozak, pa samim tim i ova mreža, postaju razvijeniji i funkcionalniji, pa bebe vremenom bivaju sposobne da razmišljaju o sebi, i naposletku, za osećaj sreće i osmeh.

Izvor: danas.rs

BabyMed mleko za telo za bebe je specijalno formulisano za negu kože novorođenčadi i dece sa osetljivom, atopičnom kožom sklonoj ekcemima i atopijskom dermatitisu.

Zahvaljujući specijalnoj formulaciji BabyMed mleko za telo za bebe ima višestruko emolijentni efekat.

Ovaj efekat je dodatno naglašen zahvaljujući prisustvu supstanci kao što je shea buter.

BabyMed mleko za telo za bebe idealno hidrira suvu i iritiranu kože kakva je prisutna u stanju atopijskog dermatitisa.

Prisustvo pantenola u koncentraciji od 2% omogućava kvalitetnu hidrataciju kože i ublažava svrab

pH BabyMed mleka za telo za bebe je 5,5 i idealno je prilagođen fiziološkom pH kože što je bitan faktor u nezi kože u pomenutim stanjima.

Prisustvo vitamina E omogućava antioksidativni efekat čime BabyMed mleko za telo štiti ćelije kože od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine, delujući i kao emolijent i humektans, čime dodatno vlaži kožu čineći je mekom.

Prirodna, hipoalergena mirisna nota prijatnog mirisa na šumsko voće zaokružuje celu formulaciju dajući detetu osećaj svežine i čistote.

Pun efekat na kožu i pomoć prevenciji nastanka, kao i pomoć u izlečenju, je postignut zahvaljujući aktivnim komponentama:

- Ulje semenki divlje borovnice - zahvaljujući idealnom balansu nezasićenih masnih kiselina, pre svega omega-3 I omega-6, deluje regenerativno, ublažava crvenilo i iritaciju kože, prevenira transdermalni gubitak vode i omogućava izrazito vlažeći i umirujući efekat.

- Ekstrakt ovsa - pored viševekovne, tradicionalne upotrebe u ublažavanju svraba i iritacija na koži, kliničke studije su dokazale hranljivi, umirujući efekat ekstrakta ovsa na kožu.

- Avenantramid - zbog izrazitog anti-histaminskog I anti-inflamatornog efekta značajno smanjuje crvenilo i svrab.

Više o kremi na http://babymedcosmetics.com

Svaka mama se barem jednom zapitala u čemu greši i zbog čega njena beba ne može mirno da spava noću. Evo šta o tome kažu stručnjaci...

"Mnogi kažu kako se najteži delovi ranog majčinstva zaborave, ali verujte, nikad neću zaboraviti koliko je lišavanje sna užasno bilo. Moje bebe su se veoma često budile tokom noći, i jako dugo nisu mogle da sastave celu noć bez buđenja.

Kada sam rodila prvo dete, toliko sati sam potrošila pokušavajući da shvatim kako da je nateram da spava bolje (ništa nije uspevalo), i još više vremena sam samu sebe krivila što ne može da spava. U svakoj knjizi koju sam pročitala piše da ukoliko beba slabo spava, roditelj tu u nečemu greši.

Bila sam takva sve dok nisam ušla u grupu za podršku dojenju gde sam upoznala nekoliko divim majki (koje sasvim slučajno isto imaju male mesečare) od kojih sam saznala veoma fascinantne i važne istine o bebinom spavanju.

U suštini, postoji razlog zašto bebe ne spavaju tokom noći. I to nema mnogo veze sa vašim ponašanjem kao roditelja, već mnogo više sa evolucijom, biologijom, a vrlo često i nerealnim modernim očekivanjima kad je spavanje deteta u pitanju.

Hajde da izdvojimo nekoliko meni omiljenih uzroka buđenja, prema mišljenju stručnjaka.

1. Krivite četvrti trimestar
Ispostavilo se da se ljudi rađaju čitavih devet meseci pre nego što su zaista spremni. Dolaze na svet kao malene bespomoćne grudvice (ali prilično slatke).

Mnogi eksperti veruju da se prva tri meseca bebinog života mogu tretirati kao četvrti trimestar, kada je bebi potrebno mnogo nežnosti. Ovo može biti jedan od razloga zašto se mališani toliko često bude tokom noći.

Darsija Narvaez, profesor psihologije na Univerzitetu u Notr Damu, izjavila je da je bebin nedovoljno razvijen sistem jedan od razloga zašto ne spava noću mesecima po porođaju.

"Bebe se rađaju od devet do 18 meseci ranije u odnosu na životinje", rekla je Narvaez. "To znači da pokušavate da umirite bebu čiji mozak još nije završio razvoj, jer tada ima svega 25 posto veličine mozga odraslog čoveka, te mnogi sistemi ni parametri nisu još uvek postavljeni."

2. Drage moje, to je evolucija!
Narvaezova krivi i evoluciju za bebin lagani san, ističući način života lovaca skupljača, koji su imali kraće periode sna. "Normalno je da postoje periodi buđenja i kratkog spavanja", objasnila je profesorka.

"Lovci-skupljači spavaju dva sata i zatim se bude, i to je sve za ta 24 sata."

Druga teorija je da su bebe predodređene da se bude noću da bi roditelji mogli bdeti nad njima - znate, da ih čuvate od svih opasnosti kao što rade divlje životinje.

"Evolucijska potreba za zaštitom tokom sna dovodi do ranije adaptacije na socijalnu, psihološku i emocionalnu sredinu i njene izazove", istače doktor Džejms Makina, antropolog sa Univerziteta u Notr Damu.

Piter Fleming, profesor na Univerzitetu u Bristolu saglasan je sa objašnjenjem da je većina beba u istoriji, a u nekim delovima sveta i danas, prilično vezana za porodicu, kako tokom dana, tako i tokom noći. Upravo zbog toga, beba je 'isprogramirana' da bude u konstantnom kontaktu, bez obzira koji je deo dana u pitanju.

3. Beba pokušava da pridobije vašu pažnju
Nije vaša beba bezobrazna, ona to radi i iz još jednog razloga - želi vašu pažnju, a verovatno joj i nedostajete dok ste zauzeti nekim drugim stvarima preko dana.

"Tipično, bebe vole da spavaju danju, a vreme od šest po podne do ponoći im je omiljeni period da budu budne", istakao je Flaming. "Tačnije, biološki, to je velika prednost jer će u tom periodu imati veću pažnju 'onih dvoje' od kojih im je potrebna najveća pažnja."

Većina beba zaista ima taj period od šest po podne do ponoći da provodi sa svojim roditeljima tokom prvih meseci, ali to ne znači da se svakako neće i tokom noći buditi kako bi dobila dodatnu nežnost i ljubav od vas."

4. To je u stvari štiti
Makina kaže da buđenje noću može spasiti život vaše bebe. Prema njenim rečima, nekoliko buđenja tokom noći štiti bebe koje su sklone apnejama, koje mogu biti uzrok SIDS-a. Kada su bebe u dubokom snu, manje su posvećene udisanju i izdisanju vazduha.

"Znamo da bebe koje umiru od SIDS-a (Sindrom iznenadne smrti deteta) često imaju neku vrstu nedostatka uzbuđenja (ne uzbuđuju se dovoljno)", objasnio je Makina. "Uzbuđenje je detetova najbolja odbrana od potencijalnih psihičkih izazova."

Dodaje i da se bebe bude zbog emocionalne sigurnosti jednako kao i zbog hrane. A kada mama odgovori svojim dodirom, svedoci smo određene fiziološke promene koja uključuje pojačane otkucaje srca, kao i veći nivo kiseonika.

5. Vaša beba je genije!
Okej, sada možda idemo predaleko. Ali za roditelje koji imaju bebe koje se prilično često bude (dignite ruke), treba da obezbedimo sve moguće razloge.

Prema Flemingovoj izjavi, postoji korelacija između jako visokog nivoa razvoja i intelektualnih sposobnosti i čestog buđenja. On čak ide dalje i govori da deca roditelja koji im uvek odgovaraju emocijama imaju jaču empatiju i više samokontrole, jače samopouzdanje, upornost, a jedna studija pokazala je da imaju i veće kognitivne sposobnosti i manje su skloni depresiji.

Divno, uzimam šta mi je dato!

A sada me slušajte: ništa od ovoga neće smanjiti vašu ekstremnu iscrpljenost. Ukoliko ste u mogućnosti da pronađete način da umanjite bebino buđenje, onda svaka čast. Međutim, za sve nas koji to nikako ne uspevamo i koji krivimo sebe za to, lepo je znati da je, u stvari, naša beba prilično normalna, a vrlo verovatno i pravi genije!"

Izvor: yumama.com

BabyMed zaštitna krema za bebe sa cink-oksidom je specijalno formulisana za negu kože novorođenčadi i dece sa osetljivom, atopičnom kožom sklonoj ekcemima i atopijskom dermatitisu.

Zahvaljujući specijalnoj formulaciji BabyMed zaštitna krema za bebe sa cink-oksidom ima višestruko emolijentni efekat.

Prisustvo cink-oksida u koncentraciji od 15% omogućava kvalitetnu zaštitu deteta u predelu pelenske regije. Ima zaštitnu ulogu. Deluje tako što stvara zaštitni film na koži i time štiti kožu od iritanasa iz fecesa i urina.

Prirodna, hipoalergena mirisna nota prijatnog mirisa na šumsko voće zaokružuje celu formulaciju dajući detetu osećaj svežine i čistote.

Pun efekat na kožu i pomoć prevenciji nastanka, kao i pomoć u izlečenju, je postignut zahvaljujući aktivnim komponentama:

- Ulje semenki divlje borovnice - zahvaljujući idealnom balansu nezasićenih masnih kiselina, pre svega omega-3 i omega-6, deluje regenerativno, ublažava crvenilo i iritaciju kože, prevenira transdermalni gubitak vode i omogućava izrazito vlažeći i umirujući efekat.

- Ekstrakt ovsa - pored viševekovne, tradicionalne upotrebe u ublažavanju svraba i iritacija na koži, kliničke studije su dokazale hranljivi, umirujući efekat ekstrakta ovsa na kožu.

- Avenantramid - zbog izrazitog anti-histaminskog i anti-inflamatornog efekta značajno smanjuje crvenilo i svrab.

Više o babyMed proizvodima možete videti na http://babymedcosmetics.com

Roditelji se na različite načine informišu o fazama razvoja kroz koje će prolaziti njihovo dete. To će im svakako pomoći da i oni i dete što lakše i sa manje stresa prođu kroz proces odrastanja

Većina roditelja se informiše o tome kako se dete razvija i kroz koje faze prolazi još pre samog njegovog rođenja kroz dostupnu literaturu. Drugi opet upoređuju svoje sa drugom decom pitajući njihove roditelje kada su im deca prohodala, progovorila, počela samostalno da jedu, da koriste nošu? Na jedan ili drugi način roditelji saznaju da postoje određeni obrasci rasta i razvoja kroz koje sva deca prolaze. To znači da se očekuje da dete sa tri meseca čvrsto drži glavu, da se samostalno okrene sa leđa na stomak između četvrtog i petog, počne da puzi u osmom, samostalno hoda sa četrnaest… ali i da postoje određena odstupanja od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, i da je to u redu.

Pomoć je dobrodošla. Očekivanja roditelja da dete nešto uradi, naročito sa prvim mališanom su često velika, pa samim tim i stresna. Ne treba zaboraviti da su pojedine faze podjednako stresne i za dete. Ako samo pogledamo prve pokušaje bebe da nešto uradi, videćemo sa koliko napora to čini i ne odustaje bez obzira što ne uspeva da ostvari nameru.

Kada roditelji znaju šta dete u kom uzrastu može i treba da uradi, njihov stres se time umanjuje. Pomažući detetu da to ostvari, obezbeđujući uslove da to postigne, smanjiće se stres i kod deteta.

Razvoj u intervalima. Kada će dete moći nešto da uradi zavisi samo od stepena zrelosti centralnog nervnog sistema potrebnog za odgovarajuću aktivnost. To znači da neće prohodati ili progovoriti sve dok njegov mozak ne bude spreman za to, ni dan pre nego što se ovaj složeni kortikalni proces ne završi. Važno je da roditelji znaju da se razvoj deteta odvija u intervalima. Dok se jedna funkcija ubrzano razvija, neka druga je za to vreme u regresiji. Ovo neke roditelje zbunjuje, brinu kada vide da dete neke stvari radi lošije nego inače. U fazi razvoja govora, na primer, deca postaju nespretna, krupna motorika je u regresiji.

Predvidivost ublažava stres. Promene u sazrevanju za sobom povlače promene u ponašanju. Dok je za decu stres uspostavljanje novih funkcija, za roditelje su stresne nagle i česte promene kod deteta i njegovog ponašanja koje sazrevanje sa sobom nosi. Predvidivost određenih ključnih momenata rasta i razvoj u prvim godinama života ublažava stres kod roditelja.

Pored fizičkog razvoja koji je očigledan i očekivan jer se vidi kada dete počinje nešto samostalno da radi, sve više se uočavaju pravilnosti koje se odvijaju u ciklusima u emotivnom razvoju i ponašanju deteta. Psihološki razvoj takođe ima svoje uspone i regresije što je dosta stresno za dete, roditelje ali i širu porodicu i okolinu.

Korisne strategije. Strategija za prevazilaženje stresa izazvanog psihološkim razvojem uključuje upoznavanje roditelja sa prekretnicama u razvoju kako bi svoje dete shvatili kao individuu. Kritični momenti za nastajanje stresa su faze regresije kada roditelji pokušavaju da kontrolišu ponašanje deteta što ugrožava njegove napore u postizanju nezavisnosti. Blagovremeno upoznavanje sa fazama kroz koje dete prolazi tokom odrastanja pomaže u razumevanju deteta i stresa koji je neizbežan. Informisani roditelji mogu da predvide šta može da bude izvor stresa i pomognu detetu da se izbori sa tim tokom odrastanja.

Tekst: Snežana Milanović, diplomirani medicinar fizioterapeut

Izvor: Antistres vodič

U studiji objavljenoj u žurnalu "Emocije" stručnjaci su snimili plač i otkrili da bebe proizvode tačno određene zvukove u zavisnosti od toga šta im smeta

PLAČ može da bude asocijacija na hiljadu i jednu stvar - dokazali su naučnici sa Univerziteta u Minesoti i Konektikatu.

U studiji objavljenoj u žurnalu "Emocije" stručnjaci su snimili plač i otkrili da bebe proizvode tačno određene zvukove u zavisnosti od toga šta im smeta.

- Vriska i šutiranje obično idu rame uz rame i sugerišu fizički bol - objašnjava profesor Majkl Potegal. - Bacanje stvari uz valjanje po podu su signal da detetu treba uteha.

Kada mališani histerišu i besne, obično je to, kako kaže Džejms A. Grin, vođa studije, okidač neke frustracije.

- Neostvarene želje za posledicu imaju frustraciju koja se manifestuje izlivima besa. Situacija je slična kao i kod isfrustriranih odraslih ljudi - kaže Grin.

Međutim, naučnici su otkrili i da deca ne besne "tek tako", nego samo pod uticajem osećaja tuge. Bebe i mlađa deca nemaju nameru, kako se često misli, da izlivom besa nerviraju roditelje, nego se tako ponašaju kada su bolesna ili im nešto treba. To ne važi za stariju decu, koja i te kako znaju da manipulišu suzama.

Izvor: novosti.rs

Ako pažljivo pogledamo položaj koji beba stara četiri, pet meseci zauzima kada je na leđima, videćemo dosta sličnosti sa sedećim položajem. Ravnoteža je uspostavljena, glava je u središnjem položaju, beba hvata igračku šakama i stavlja je u usta. Skoro da sve vreme drži podignute noge, posmatra svoja stopala i dodiruje bedra. Ako malo bolje pogledamo, videćemo da beba u stvari sedi.

Na ovaj način beba jača trbušne mišiće i tako se priprema za sedenje. Kada bi ste na ovom uzrastu stavili bebu da sedi, težina gornjeg dela tela bi opteretila kičmeni stub i došlo bi do njegovog krivljenja. Zato bebi treba omogućiti da sama, postupno dođe do samostalnog sedećeg položaja.

Većina beba prvo nauči da se podiže na kolena i da puzi pre nego što samostalno počne da sedi, dok manji broj to uradi obrnuto, prvo sednu a onda iz sedećeg prelaze u četvoronožni položaj.U osmom mesecu beba se često igraju na boku oslanjajući se na lakat jedne ruke. Ovako uvežbavaju ravnotežu i polako se pripremaju za sedenje.

Tek krajem devetog meseca iz ležećeg položaja na leđima beba može da se uspravi u bočni sedeći sa osloncem na šaku. Iz kosog sedećeg položaja sa savijenim nogama pokušava da puzi oslanjajući se na šake.

Sa godinu dana većina beba preko bočnog sedećeg položaja dođe do sedećeg bez tuđe pomoći .

Ako ste dozvolili bebi da se sama uspravi i sedne ona će sedeti sigurno, sa pravim leđima i malo savijenim nogama. Kako je potreba za kretanjem u ovom uzrastu velika, beba će se na kratko poigrati i nastaviće da puzi. Tek sada je potpuno bezbedno ostaviti bebu i sedećem položaju.

Pored rizika da dođe do promena na kičmenom stubu, prevremeno stavljanje u pasivan sedeći položaj može i kod zdravih beba da dovede do zaostajanja u fizičkom razvoju.

Ukoliko imate bebu uzrasta šest meseci do godinu dana i već ste je stavili u pasivan sedeći položaj, prestanite to da radite i dozvolite joj da se bez prisile pripremi za samostalno sedenje.

Najbolji način da se beba pripremi za sedenje je da od 4 meseca bude što više na ravnoj čvrstoj podlozi, najbolje na podu gde može da bude aktivna. Zato se ne preporučuje stavljanje bebe u nosiljke, ljuljaške i dug boravak u njima jer je u tome pasivna I nema mogućnosti da trenira mišiće.

Iz istog razloga ne treba podizati naslon na kolicima dok ne navrši šest meseci, a tada samo na prvi stepen. Kada beba ima devet meseci I sedi samostalno, naslon kolica možete podići na drugi stepen.

Izvor: mojpedijatar.co.rs