Vakcine u prvim godinama života

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.

Šta je u stvari vakcinacija?

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.
Vakcine se sastoje od oslabljenih ili “iseckanih” mikroorganizama (virusa ili bakterija), a tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznh bolesti.
Postoje vakcine koje sadrže delove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čoveka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primer tetanus i difterija).

Šta se dešava u organizmu deteta koje je primilo vakcinu?

Kada se vakcina da detetu odbrambeni (imunološki) sistem “vidi” sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti (imunizacija) na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitela, ali i “uvežbavanju” pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.
Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali je dovoljno “jaka” da se imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada stignu u organizam biće uspešno “utamanjeni”. To je suština imunizacije.

Zašto ih dajemo tako rano – već u prvim danima života?

Kad se beba rodi njen imuni sistem je prilično “tanak”. Nešto antitela beba preuzme od mame, ali prvi meseci života su ujedno i početak prve faze sazrevanja imunološkog sistema deteta. Zato je logično da se u taj proces sazrevanja “ugrade” i važne imunološke informacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se nesumnjivom najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.

Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)?

Imuni sistem je jedna veoma složena armija različitih ćelija – vojnika, i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ili toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu detetov imunitet.
Zato je potrebno “osvežiti pamćenje” odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.

Ima li neželjenih efekata vakcinacije?

Naravno da ima, ali su kod ogromne većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmako-tehnoloških postupaka dobijene su “čiste” vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.
Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) – otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i “kenjkavosti” beba.
Porast temperature, koji je retko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti). Sve to, kod ogromne većine beba, prođe sa malo analgetika, a često i bez lekića, a dete će za par dana zaboraviti na vakcinu.
Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode decu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.
Jedno je sigurno – neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.

Koje su obavezne vakcine u prvoj i drugoj godini života?

Naš imunizacioni protokol predviđa sledeće obavezne vakcine:
BCG vakcina – protiv tuberkuloze
Petovalentna vakcina koja sadrži pet komponenti (protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, protiv bakterije Hemofilus influence. Daju se tri doze u prvoj godini (sa razmakom od mesec dana), i jedna revakcina u 2. godini (sa 18 meseci)
Vakcina protiv hepatitisa B. Daju se tri doze: na rođenju, pa sa mesec dana i sa šest meseci.
Vakcina protiv pneumokoka (S. pneumoniae): dve doze u 1. godini i revakcina u 2.
MMR vakcina – protiv malih boginja, zaušaka i rubeole: prva doza u 2. godini (sa 13 meseci), a revakcina u 6. godini
Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dete, a tako se smanjuje broj “bockanja”beba. Kod nas je registrovana kombinovana petovalentna vakcina. Pored petovalentne postoji i šestovalentna kombinovana vakcina (koja pored svih komponenti petovalentne vakcine sadrži i vakcinu protiv Hepatitisa B.

Dete treba da je zdravo kada se vakciniše!
Ako ima jasne znake infekcije: kija, kaščljuca, curi mu nos, ima crveno grlo i tpovišenu temperaturu, mudro je sačekati sa vakcinacijom bar nedelju dana. Nije dobro da se dete vakciniše danas, a za par dana da dobije febrilnu virusnu infekciju koje je tek počela da se razvija na dan vakcinacije.Zato pedijatar pregleda dete pre svake vakcinacije.
Bebe koje dobijaju transfuzije posle rođenja se malo kasnije vakcinušu (obično se odlaže za 3 do 6 meseci), a detaljno uputstvo se dobija uz otpusnu listu.

Koje su vakcine korisne za bebu, a nisu obavezne
Vakcina protiv virusa varičele (ovčijih boginja) če se davati deci u 6. razredu koja nisu vakcinisana i nisu preležala varičele, godina, a obavezna je za rizične grupe.
Vakcina protivmeningokoka – bakterije koja izaziva ozbiljnu infekciju moždanih ovojnica (meningitis), ali i sepsu sa fatalnim ishodom.
I pored mnoštva istraživanja koja potkrepljuju efikasnost vakcinacije (uz minimalne i retke neželjene efekte) se i dalje dovodi u pitanje potreba za imunizacijom (vakcinacijom) beba. Ovde zaista nema dileme – vakcine su neophodne, a vakcinacija u prvoj i drugoj godini života udara “imunizacioni temelj” za borbu protiv veoma opasnih infektivnih bolesti.
Dokaza je mnogo, ali je jedan najjači: od kad se vakcine redovno daju bebama smrtnost od zaraznih bolesti kod dece je drastično smanjena, a pojedine bolesti su potpuno pobeđene (iskorenjene) zahvaljujući upravo imunizaciji.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs