Virusi ili bakterije u grlu?

Kod upala grla, ne treba žuriti sa antibiotikom, naročito ako je bris “u radu”, a dete dobro raspoloženo kada nema visoku temperaturu.

PITANJE MAME:

Petogodišnja devojčica je dobila visoku temperaturu (39,9 stepeni). Posle pregleda je zaključeno da se radi o angini, prvo je uzet bris, pa je prepisan penicilinski sirup (Amoksicilin). Pluća su bila čista. Detetu je brzo pala temperatura (posle Brufena) i pošto je bila dobro raspoložena, čak je i lepo jela, odlučili smo da je povedemo kod još jednog pedijatra. Drugi lekar je pregledao dete i konstatovao da se radi o „virusnoj angini” i da treba sačekati sa antibiotikom dok se ne vidi rezultat brisa. Pokazao nam je „bele tačkice” na grlu i rekao da to nije gnojno zapaljenje. Ipak smo odlučili da damo Amoksicilin, ali detetu nije bilo bolje. Posle dva dana je stigao rezultat brisa grla koji je pokazao samo fiziološku floru. Sledećeg dana je dete dobilo proliv. Šta da radimo?

ODGOVOR:

Veoma česta dilema. Očigledno je da je dete imalo upalu grla, ali i visoku temperaturu. Sve je ličilo na gnojnu anginu, ali kako je onda bris negativan. Mnogo pitanja, pa hajde da damo odgovore.

Kako detetu nije bolje od antibiotika?

Ima samo dve mogućnosti: ili je virus, ili se radi o bakterijama koje „ne reaguju” na prepisani antibiotik? Ipak izgleda da je prva varijanta u pitanju.

Zašto je bris pokazao samo fiziološku floru?

Postoji jedna izreka: bris je pouzdan samo kad je pozitivan, ali je malo verovatno da dete ima pravu anginu, a da je bris pokazao samo fiziološku floru. Kako dete nije uzimalo antibiotik pre brisa, skoro sigurno je da u grlu zaista nema patogenih bakterija – dakle, najverovatnije se radi o virusnoj infekciji.

Koja bolest je u pitanju?

Izgleda da je „drugo mišljenje” bilo pravo! Skoro sigurno se radi se o herpangini – virusnoj angini. Iako se radi o letnjoj infekciji, nije neobično da se javi i u toplim jesenjim danima. Ovo je tipična “bolest prljavih ruku” koju izazivaju virusi iz grupe enterovirusa, pa nije čudno što je dete dobilo i proliv.

Činjenica da je dete dobro raspoloženo kada padne temperatura takođe ide u prilog virusnoj infekciji. Kada dete ima streptokoknu anginu ono je “slomljeno” i lošeg stanja, ne samo kada “gori” već i kada nema temperaturu.

Da li nastaviti sa antibiotikom?

Nema razloga za nastavak antibiotske terapije jer se “puca u prazno”. Treba sačekati još par dana kada bi dete trebalo polako da se “popravlja”. Prvi nagoveštaj oporavka je produženje intervala bez visoke temperature. Obavezno treba biti u kontaktu sa pedijatrom, jer svaka infekcija može da se iskomplikuje, mada je daleko veća šansa da se dete lepo oporavi. Vi ste dali lek na preporuku lekara, a verujte da bi veliki broj lekara i roditelja uradio isto.

Ipak, ovo je još jedna potvrda da ne treba žuriti sa antibiotikom, naročito ako je bris “u radu”, a dete je dobro raspoloženo kada nema visoku temperaturu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs